Iranski reditelj Hosejn Nošir - glumac u Benkinoj predstavi „Hleba i igara“

Na drugom Šekspir festu koji je ovih  održan  u Vili Stanković u Čortanovcima  i SNP  u Novom Sadu,   a organozovao  ga  reditelj Nikita Milivojević,  sa velikim uspehom je   prikazana   tragedija  Magbet,   u izvođenju pozorišne trupe Katatonija iz Teherana,  Iran,  elizabetinski horor,  odigran  kao istočnjačka misterija u stilu  japanskog nabuki teatra sa samurajskim sceskim pokretima.

Ovo  remek-delo najvećeg dramskog pesnika svih vremena i naroda,    Britanca Viljema Šekspira,  na scenu   amatereskog pozorišta iz Teherana postavio je i naslovnu ulogu igrao 23-godišnji  iranski reditelj i glumac  Hosejn Nošir.

Slučaj je hteo,  a slučaj često mnogo hoće

Slučaj je hteo,  a slučaj često mnogo hoće,  da  je ovaj  daroviti pozorišni poslenik,  kome je pozornica na kojoj je  nastanjen  od svoje treće godine rođeni dom,  upoznao jedan pozorišni kolektiv iz Srbije  tako što će u njemu igrati i to baš na sceni u svom  rodnom  Teheranu.   

Zbilo se to 2006.godine,  pre devet godina, kad je dečak Hosejn Nošir „momak od bine“ tek bio napunio čertnaest i „uzeo“  petnaestu.

Tada je pozorišna    koreo   trupa iz Stare Pazove  sa autorskim   projektom  „Hleba i igara“ (Panem et circenseses)   našeg proslavnjenog reditelja,  scenariste  i total dizajnera  Miroslava Benke   učestvovala  na 24.  Internatiuonal  Theatre Festival   Fadjr  2006.

Ne samo uestvovala,  nego i osvojila  Gran Prix  za inscenmaciju „Hleba i igara“.

Danas,  devet godine posle,   Miroslav Benka  evocira uspomene na taj  događaj.

„Ponovo sam se ovih dana  setio   našeg trijumfalnog nastupa  pre devet godine u Teheranu kad smo osvojili gran pri na 24.Fađaru. Čitajući repertoar Nikitinog drugog Šekspir- festa u Vili Stanković u Čortanovcima,  pažnju sam posebno zadržao na gostovanju trupe Katatonija iz Teherana,  a  pročitavši  ime  Hosejn Nošira,  reditelja i nosioca naslovne uloge u Magbetu,   veoma prijatno sam se iznendio  jer sam odmah znao da je to onaj radoznali „momak od bine“  sa našeg gostovanja  pre devet godina u Teheranu.

Taj  ljibopitljivi,  i moglo bi se reći,  preterano radoznali dečak,  stalno je pratio naše probe,  vrzmao se oko ansambla,  pokazujući najviši mogući stepen interesovanja za  scenski život naše predstave. Pošto  jedna devojčica iz Stare Pazove, tumač   epizodnog lika, nije mogla da doputuje sa ansamblom,  odlučio sam da tinejdžera  Hosejna,  našeg mladog prijatelja Iranca uključim u predstavu i on je bio presrećan.

Tako je  Hosejn Nošir,  koji je sa  23 godine  uveliko stasao u vrsnog reditelja i glumca internacionalne slave tumača Šekspira,   pre devet godina   bio  član našeg ansambla  k.g. na ovom gostovanju u Teheranu,  istina privremeno.

Benka se žali da je,  nažalost,  bio sprečen da se susretne sa nekadašnjim svojim epizodistom,  a sad proslavljenim rediteljem Hosejnom Noširom za vreme nedavnog nastupa  njegove trupe u  Čortanovcima, odnosno u Novom Sadu.

Geler  kao relikvija i poklon Benki

„Kao relekviiju  čuvam geler koji mi je Hosejn pre devet godina  poklonio u Teheranu kao  uspomenu na svog oca,  glumca i reditelja,  koji je poginuo u iransko-iračkom ratnom konfliktu“, kaže Benka.



Branko Rakočević