Emigracija kao poslanstvo

„Emigracija nije izgnanje, već poslanstvo". Sa tim rečima, poukom, otadžbinu je zauvek napustio ruski filozof Nikolaj Berđajev. Ove mudre reči su uzete za epigraf Drugog Međunarodnog festivala „Muzika u izgnanju", koji je završen 8.avgusta u Moskvi.
 

Tragični događaji 20.veka su naterali da napuste Rusiju ne samo filozofe, već i mnoge pisce, umetnike, kompozitore. Ali gde god da su završavali, oni su nastavljali da stvaraju, čuvajući duh svoje kulture. Organizatori festivala „Muzika u izgnanju" su odlučili da predlože publici upravo dela ruskih kompozitora koja su stvorena u inostranstvu. „Ideju su podržale naše evropske kolege, - rekla je za Glas Rusije direktor festivala Tatjana Lanskaja. - Jer Drugi svetski rat je naterao najveće predstavnike umetnosti da beže iz okupiranih od strane nacista zemalja.
 

Tako se rodila evropska linija festivala. Šta više, ona će, verovatno, biti nastavljena. Dogodine kod nas žele da dođu izvođači stare muzike, koji kažu: „A šta ćemo sa kompozitorima ranog baroka, koje je pratila inkvizicija?" Tako da ja čak ne znam, gde ćemo završiti, šireći naš muzički spektar!
 

Inače, ove godine su na festival došli i živi autori. To je na primer slovački kompozitor Paul Šimai. 60-ih godina stvaralaštvo poznatog društvenog delatnika, profesora konzervatorijuma u Bratislavi je protivrečilo ideologiji zvaničnih vlasti i kulturnih činovnika. Paul Šimai je emigrirao u Švedsku, a odatle je poslao na festival svoje delo, koje su izveli ruski muzičari. „Ove godine, uopšte, naš festival ima izražen slovenski akcenat, - govori Tatjana Lanskaja. - Za 65-tu godišnjicu Pobede nad fašizmom nismo mogli da ne stavimo u program dela tri Čeha - Klajna, Hasa i Šulhofa, komponovana u nemačkim logorima.
 

Uza svu tragičnost situacije, u kojoj su se našli - a čini se da se ništa  tragičnije i ne može zamisliti - to je, verovatno, koncert koji najviše slavi život. I, možda, najradosnija i najživlja muzika se rađa upravo kao protest protiv užasnih okolnosti? Setimo se da je ruski kompozitor Sergej Prokofjev svoj svetli balet „Pepeljuga" napisao u godinama Drugog svetskog rata,  Francuz Fransis Pulenk je upravo te godine stvorio mnoga duhovna dela.
 

Tako su festivalu izvedeni fragmenti njegove mise „Glorija", što znači radost. Delo je prozvučalo na koncertu, koji je nazvan „Muzika otpora" i bio posvećen stvaralaštvu Pulenka i njegovih kolega iz čuvenog udruženja kompozitora francuske „Šestorke". Svi su oni bili aktivni učesnici pokretu otpora. U čast unakrsne godine Rusije i Francuske organizatori su dodali u program sve autore, iako je emigrant samo jedan - Darius Mijo, koji je otputovao u SAD, ostavši u okupaciji bez svoje porodice.
 

Festival „Muzika u izgnanju" je trajao dve nedelje. Praktično svaki koncert je bio sa izložbama slika, stvorenih savremenim ruskim umetnicima na temu muzike koja se izvodi.