Емиграција као посланство

„Емиграција није изгнање, већ посланство". Са тим речима, поуком, отаџбину је заувек напустио руски филозоф Николај Берђајев. Ове мудре речи су узете за епиграф Другог Међународног фестивала „Музика у изгнању", који је завршен 8.августа у Москви.
 

Трагични догађаји 20.века су натерали да напусте Русију не само филозофе, већ и многе писце, уметнике, композиторе. Али где год да су завршавали, они су настављали да стварају, чувајући дух своје културе. Организатори фестивала „Музика у изгнању" су одлучили да предложе публици управо дела руских композитора која су створена у иностранству. „Идеју су подржале наше европске колеге, - рекла је за Глас Русије директор фестивала Татјана Ланскаја. - Јер Други светски рат је натерао највеће представнике уметности да беже из окупираних од стране нациста земаља.
 

Тако се родила европска линија фестивала. Шта више, она ће, вероватно, бити настављена. Догодине код нас желе да дођу извођачи старе музике, који кажу: „А шта ћемо са композиторима раног барока, које је пратила инквизиција?" Тако да ја чак не знам, где ћемо завршити, ширећи наш музички спектар!
 

Иначе, ове године су на фестивал дошли и живи аутори. То је на пример словачки композитор Паул Шимаи. 60-их година стваралаштво познатог друштвеног делатника, професора конзерваторијума у Братислави је противречило идеологији званичних власти и културних чиновника. Паул Шимаи је емигрирао у Шведску, а одатле је послао на фестивал своје дело, које су извели руски музичари. „Ове године, уопште, наш фестивал има изражен словенски акценат, - говори Татјана Ланскаја. - За 65-ту годишњицу Победе над фашизмом нисмо могли да не ставимо у програм дела три Чеха - Клајна, Хаса и Шулхофа, компонована у немачким логорима.
 

Уза сву трагичност ситуације, у којој су се нашли - а чини се да се ништа  трагичније и не може замислити - то је, вероватно, концерт који највише слави живот. И, можда, најрадоснија и најживља музика се рађа управо као протест против ужасних околности? Сетимо се да је руски композитор Сергеј Прокофјев свој светли балет „Пепељуга" написао у годинама Другог светског рата,  Француз Франсис Пуленк је управо те године створио многа духовна дела.
 

Тако су фестивалу изведени фрагменти његове мисе „Глорија", што значи радост. Дело је прозвучало на концерту, који је назван „Музика отпора" и био посвећен стваралаштву Пуленка и његових колега из чувеног удружења композитора француске „Шесторке". Сви су они били активни учесници покрету отпора. У част унакрсне године Русије и Француске организатори су додали у програм све ауторе, иако је емигрант само један - Дариус Мијо, који је отпутовао у САД, оставши у окупацији без своје породице.
 

Фестивал „Музика у изгнању" је трајао две недеље. Практично сваки концерт је био са изложбама слика, створених савременим руским уметницима на тему музике која се изводи.