Salon, naš a svetski

Međunarodni salon automobila, najveća privredna manifestacija u našoj zemlji, pokazala ogromno interesovanje najvećih i najrenomiranijih svetskih proizvođača za srpsko tržište.

„Došli smo, posle skoro dve decenije u Srbiju, da ovde i ostanemo i ponudimo celokupnu gamu premijum bredna kompanije Volvo”. Ovim rečima, počeo je konferenciju za novinare Vin Mes, predsednik Upravnog odbora Volvo kar korporacije za Istočnu i Centralnu Evropu na 45. salonu automobila u našem glavnom gradu. Verujemo, nastavio je Mes, da će srpsko tržište u narednim godinama pokazati ubrzan rast i da će naši automobili imati značajan broj kupaca.
Ova izjava g. Vima Mesa, mogla bi se na prvi pogled nazvati i kurtoaznom, ali samo za one koji nisu posetili Beogradski sajam tokom proteklih deset dana. Jer, sve ono što je viđeno, potvrđuje ocenu da će srpsko tržište u narednom periodu biti sve interesantnije čak i za proizvođače luksuznih i skupocenih automobila.

Jedan od nesumnjivih pokazatelja je i činjenica da su se pod svodovima mnogobrojnih hala našli najnoviji modeli, upravo pristigli sa čuvenog Ženevskog salona, poput Mercedesovog modela „majbah” namenjenog najbogatijoj klijenteli sa „kraljevskim pedigreom”, koji staje više od 700.000 evra.

Našao se tu i pola miliona evra vredni sportski mercedes „SLR Meklaren” čiji se vlasnik postaje, ne samo pozamašnim bankovnim računom, već i reputacijom u svetskom džet setu.

Mercedes je izabrao Beogradski salon i za prvu „reprizu” najnovije „C klase” u koju se polažu velike nade u segmentu luksuzne srednje klase, a čija je svetska premijera bila početkom marta u Ženevi.

Na štandu nemačkog Audija, srebrnim sjajem blistao je sportski model „R8”, praktično još prototip, oko koga se okupljalo najviše mladih ljudi. Ovo atraktivno Audijevo mezimče, čije je očigledna „namera” da pomrsi račune ferarijima i poršeima, stiglo je u Beograd direktno iz Ženeve, paženo kao „oko u glavi”, sa obavezom našeg uvoznika, Poršea, da po zatvaranju salona i bukvalno, bude prvi automobil koji će izaći iz hale. Jer, najhitnije ide dalje na sledeći salon u Varšavu...

Kako saznajemo, samo osiguranje za ovakve automobile za slučaj oštećenja u transportu od salona do salona, staje kao nekoliko automobila srednje klase!

Našli su se tu i jedan maserati „kvatroporte”, 400 konja snažni italijanski sportski sedan, namenjen biznismenima, posebno onima u „potrazi za izgubljenom mladošću”.

Nisu samo E vropljani „namirisali” mogućnost da se ovde treba instalirati posle skoro dvodecenijske pauze. I američki Krajsler zakupio je tačno polovinu hale 3 na samom ulazu u Sajam, da bi izložio celokupnu gamu, počevši od legendarnog grand čirokija, do novih, evropskom ukusu i kvalitetu prilagođenih modela džipa, krajslera, ali i dodža, koji je prikazao verzije pod imenima: „nitro”, „avendžer” i „kaliber”. Uz sve to i cene ovih američkih automobila prilagođene su kupovnoj moći bolje stojećih ovdašnjih ljudi. I Fijat je požurio da predstavi novi „bravo”, iako će prodaja početi tek u junu. Novi „bravo” nema još cenu, ali jasno je, treba ga na vreme pokazati eventualnim budućim kupcima.

O ponudi ostalih i ne treba posebno govoriti. Od Forda, BMW – a, Pežoa, Renoa, Sitroena, Opela, Folksvagena, Alfa Romea, SEAT – a, do delekoistočnih, Tojote, Hjundajija, Kije, Subarua, Suzukija, Micubišija, Nisana...

Srbija sa nešto više od osam miliona stanovnika, predstavlja, bez sumnje tržište budućnosti. Možda će nekome ova tvrdnja izgledati pretenciozna, ali činjenica je da je automobilska industrija u permanentnoj krizi prodaje i svako, pa i minimalno povećanje, znači povećanje profita i takozvanu proširenu reprodukciju. U suprotnom, zvona za uzbunu se oglašavaju, a potom sledi otpuštanje radnika, socijalna napetost i šta već ne... Zato je važan svaki prodati automobil.

U tom kontekstu možemo istaći primer susedne Hrvatske, gde prodaja novih modela na godišnjem nivou dostiže oko 80.000 vozila. Srbija je u bolja vremena apsorbovala dvostruko više automobila, ali danas, sa ukupnom prodajom od oko 30.000, zajedno sa kragujevačkom Zastavom, na prvi pogled ne spada u prvorazredne kupce.

Ipak, treba verovati marketinškim stručnjacima velikih automobilskih kompanija kada kažu da smo tržište budućnosti. Računica je prosta: ako se poboljšaju uslovi kupovine, snize za evropske standarde neverovatno visoke kamatne stope na kredite ili kupovinu na lizing, prodaja će svakako porasti.

U Hrvatskoj su kamatne stope na evropskom nivou, od nekih šest, do sedam odsto na godišnjem nivou, a često u kraćim marketinškim kampanjama, spuštaju se i do, za naše prilike neverovatnih jedan, do dva odsto, kada prodaja automobila, naprosto eksplodira.

Na žalost, mi smo se „usrećili” sa stranim bankama i lizing kompanijama čije se kamatne stope kreću iznad deset odsto (12, pa i 14 procenata) na godišnjem nivou.

Pa, ako pod takvim, neprimerenim uslovima mnogi od skoro 300.000 posetilaca Salona automobila ne odustaju od želje da dođu do novog automobila, budućnost izgleda nešto svetlija.

Ovo mišljenje deli i Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, firme koja se inače, nalazi pred privatizacijom i koja je ovogodišnju manifestaciju organizovala bez i jedne zamerke i zaslužuje sve pohvale. Rečju – odlično.