Салон, наш а светски

Међународни салон аутомобила, највећа привредна манифестација у нашој земљи, показала огромно интересовање највећих и најреномиранијих светских произвођача за српско тржиште.

„Дошли смо, после скоро две деценије у Србију, да овде и останемо и понудимо целокупну гаму премијум бредна компаније Волво”. Овим речима, почео је конференцију за новинаре Вин Мес, председник Управног одбора Волво кар корпорације за Источну и Централну Европу на 45. салону аутомобила у нашем главном граду. Верујемо, наставио је Мес, да ће српско тржиште у наредним годинама показати убрзан раст и да ће наши аутомобили имати значајан број купаца.
Ова изјава г. Вима Меса, могла би се на први поглед назвати и куртоазном, али само за оне који нису посетили Београдски сајам током протеклих десет дана. Јер, све оно што је виђено, потврђује оцену да ће српско тржиште у наредном периоду бити све интересантније чак и за произвођаче луксузних и скупоцених аутомобила.

Један од несумњивих показатеља је и чињеница да су се под сводовима многобројних хала нашли најновији модели, управо пристигли са чувеног Женевског салона, попут Мерцедесовог модела „мајбах” намењеног најбогатијој клијентели са „краљевским педигреом”, који стаје више од 700.000 евра.

Нашао се ту и пола милиона евра вредни спортски мерцедес „СЛР Мекларен” чији се власник постаје, не само позамашним банковним рачуном, већ и репутацијом у светском џет сету.

Мерцедес је изабрао Београдски салон и за прву „репризу” најновије „Ц класе” у коју се полажу велике наде у сегменту луксузне средње класе, а чија је светска премијера била почетком марта у Женеви.

На штанду немачког Аудија, сребрним сјајем блистао је спортски модел „R8”, практично још прототип, око кога се окупљало највише младих људи. Ово атрактивно Аудијево мезимче, чије је очигледна „намера” да помрси рачуне фераријима и поршеима, стигло је у Београд директно из Женеве, пажено као „око у глави”, са обавезом нашег увозника, Поршеа, да по затварању салона и буквално, буде први аутомобил који ће изаћи из хале. Јер, најхитније иде даље на следећи салон у Варшаву...

Како сазнајемо, само осигурање за овакве аутомобиле за случај оштећења у транспорту од салона до салона, стаје као неколико аутомобила средње класе!

Нашли су се ту и један масерати „кватропорте”, 400 коња снажни италијански спортски седан, намењен бизнисменима, посебно онима у „потрази за изгубљеном младошћу”.

Нису само Е вропљани „намирисали” могућност да се овде треба инсталирати после скоро дводеценијске паузе. И амерички Крајслер закупио је тачно половину хале 3 на самом улазу у Сајам, да би изложио целокупну гаму, почевши од легендарног гранд чирокија, до нових, европском укусу и квалитету прилагођених модела џипа, крајслера, али и доџа, који је приказао верзије под именима: „нитро”, „авенџер” и „калибер”. Уз све то и цене ових америчких аутомобила прилагођене су куповној моћи боље стојећих овдашњих људи. И Фијат је пожурио да представи нови „браво”, иако ће продаја почети тек у јуну. Нови „браво” нема још цену, али јасно је, треба га на време показати евентуалним будућим купцима.

О понуди осталих и не треба посебно говорити. Од Форда, BMW – а, Пежоа, Реноа, Ситроена, Опела, Фолксвагена, Алфа Ромеа, СЕАТ – а, до делекоисточних, Тојоте, Хјундајија, Кије, Субаруа, Сузукија, Мицубишија, Нисана...

Србија са нешто више од осам милиона становника, представља, без сумње тржиште будућности. Можда ће некоме ова тврдња изгледати претенциозна, али чињеница је да је аутомобилска индустрија у перманентној кризи продаје и свако, па и минимално повећање, значи повећање профита и такозвану проширену репродукцију. У супротном, звона за узбуну се оглашавају, а потом следи отпуштање радника, социјална напетост и шта већ не... Зато је важан сваки продати аутомобил.

У том контексту можемо истаћи пример суседне Хрватске, где продаја нових модела на годишњем нивоу достиже око 80.000 возила. Србија је у боља времена апсорбовала двоструко више аутомобила, али данас, са укупном продајом од око 30.000, заједно са крагујевачком Заставом, на први поглед не спада у прворазредне купце.

Ипак, треба веровати маркетиншким стручњацима великих аутомобилских компанија када кажу да смо тржиште будућности. Рачуница је проста: ако се побољшају услови куповине, снизе за европске стандарде невероватно високе каматне стопе на кредите или куповину на лизинг, продаја ће свакако порасти.

У Хрватској су каматне стопе на европском нивоу, од неких шест, до седам одсто на годишњем нивоу, а често у краћим маркетиншким кампањама, спуштају се и до, за наше прилике невероватних један, до два одсто, када продаја аутомобила, напросто експлодира.

На жалост, ми смо се „усрећили” са страним банкама и лизинг компанијама чије се каматне стопе крећу изнад десет одсто (12, па и 14 процената) на годишњем нивоу.

Па, ако под таквим, непримереним условима многи од скоро 300.000 посетилаца Салона аутомобила не одустају од жеље да дођу до новог аутомобила, будућност изгледа нешто светлија.

Ово мишљење дели и Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, фирме која се иначе, налази пред приватизацијом и која је овогодишњу манифестацију организовала без и једне замерке и заслужује све похвале. Речју – одлично.