Evrogedon – kako to gromko zvuči

Evrogedon, ili krah evropskog ekonomskog sitema, desiće se u skorije vreme. Katastrofu predviđaju ekonomisti australijske konsalting kompanije Deloitte/Access Economics (DAE). 2012. prestaće da postoji evro, a EU kardinalno će smanjiti potražnju za svom robom i sirovinama, što će dovesti do masovne recesije. Ona će u prvom redu udariti po Kini – najvećem izvozniku robe u region. Po mišljenju eksperata DAE, evropske vlasti za sada ne reaguju na potreban način na sve ove izazove.

Termin evrogedon pojavio se krajem 2011. godine, kada su problemi u zoni evra počeli da se nagomilavaju poput lavine. U izvesnom trenutku tržišta su prestala da reaguju na negativna saopštenja i prognoze masovne recesije počele su da se prihvataju kao neizbežan kraj. Ili evrogedon, kako su se dosetili blogeri-finansisti. Tako zvučno određenje skoro odmah je proniklo u profesionalnu sredinu, istakao je u intervjuu za Glas Rsuije ekonomista Denis Barabanov.

Mnoge kompanije i eksperti sada daju slične prognoze – to su i Pimko, i Nuriel Rubini. Mislim da sada nije stvar u ugledu, već prosto u tome što se uzima jedan od mogućih scenarija, po pravilu najgori. A cilj takvog zaplašivanja je da se upozore investitori i da se napravi samoreklama.

Sa poslednjim argumentom slaže se ekonomista Dmitrij Tratas.

Naziv je naravno vrlo lep i njegovim tvrocima treba reći hvala za tako dobar marketinški potez. A australijska kompanija koja je bila poznata samo uskom krugu stručnjaka, proslavila se u momentu. U tome nesumnjivo postoji udeo reklamne politike.

Prema prognozi, za sada se sistem nalazi u uslovnoj ravnoteži i radi. Ipak haos može da nastupi iznenada. Tkođe ekonomisti DAE ističu da kako bi izbegle krah, vlasti zone evra treba da smanje državni dug i radikalno da povećaju finansijsku disciplinu. Da istaknemo da je u ponedeljak predsednik MMF Kristin Lagard direktno izjavila da zemlje zone evra jednostavno nemaju drugi izlaz do beskompromisnog smanjenja troškova. Ipak ovakav prilaz već je dokazao svoju ograničenost, smatra Denis Barabanov.

Kao prvo, mnogo takvih dugova povezano je međusobno – preko 50% evropskih zemalja poseduje kros-dugove. Kao drugo, problem dugova sada nije najvažniji. Najvažniji je nizak, negativan tempo ekonomskog rasta. I ako ove zemlje nastave da se drže aktualne taktike – kada se bave samo deficitom budžeta – to će dovesti do takozvane spirale duga, smanjenje državnih troškova smanjuje tempo rasta dok zemlje ne padnu u recesiju. SAD su krenule suprotnim putem i dpostigle su određene uspehe.

Poslednji događaji oko evropske dužničke krize idu na ruku pristalicama scenarija evrogedona. Kreditori i Brisel ne mogu da se dogovore sa Atinom o razmeni obligacija  za nove – sa dužim rokom otplate. Pored dužničkih problema evrogednom godu da približe i političke odluke lidera EU. Rešenje da se EU pridruži naftnom embargu može da stavi krst na planove za obnovu ekonomije.