Еврогедон – како то громко звучи

Еврогедон, или крах европског економског ситема, десиће се у скорије време. Катастрофу предвиђају економисти аустралијске консалтинг компаније Deloitte/Access Economics (ДАЕ). 2012. престаће да постоји евро, а ЕУ кардинално ће смањити потражњу за свом робом и сировинама, што ће довести до масовне рецесије. Она ће у првом реду ударити по Кини – највећем извознику робе у регион. По мишљењу експерата ДАЕ, европске власти за сада не реагују на потребан начин на све ове изазове.

Термин еврогедон појавио се крајем 2011. године, када су проблеми у зони евра почели да се нагомилавају попут лавине. У извесном тренутку тржишта су престала да реагују на негативна саопштења и прогнозе масовне рецесије почеле су да се прихватају као неизбежан крај. Или еврогедон, како су се досетили блогери-финансисти. Тако звучно одређење скоро одмах је проникло у професионалну средину, истакао је у интервјуу за Глас Рсуије економиста Денис Барабанов.

Многе компаније и експерти сада дају сличне прогнозе – то су и Пимко, и Нуриел Рубини. Мислим да сада није ствар у угледу, већ просто у томе што се узима један од могућих сценарија, по правилу најгори. А циљ таквог заплашивања је да се упозоре инвеститори и да се направи самореклама.

Са последњим аргументом слаже се економиста Дмитриј Тратас.

Назив је наравно врло леп и његовим твроцима треба рећи хвала за тако добар маркетиншки потез. А аустралијска компанија која је била позната само уском кругу стручњака, прославила се у моменту. У томе несумњиво постоји удео рекламне политике.

Према прогнози, за сада се систем налази у условној равнотежи и ради. Ипак хаос може да наступи изненада. Ткође економисти ДАЕ истичу да како би избегле крах, власти зоне евра треба да смање државни дуг и радикално да повећају финансијску дисциплину. Да истакнемо да је у понедељак председник ММФ Кристин Лагард директно изјавила да земље зоне евра једноставно немају други излаз до бескомпромисног смањења трошкова. Ипак овакав прилаз већ је доказао своју ограниченост, сматра Денис Барабанов.

Као прво, много таквих дугова повезано је међусобно – преко 50% европских земаља поседује крос-дугове. Као друго, проблем дугова сада није најважнији. Најважнији је низак, негативан темпо економског раста. И ако ове земље наставе да се држе актуалне тактике – када се баве само дефицитом буџета – то ће довести до такозване спирале дуга, смањење државних трошкова смањује темпо раста док земље не падну у рецесију. САД су кренуле супротним путем и дпостигле су одређене успехе.

Последњи догађаји око европске дужничке кризе иду на руку присталицама сценарија еврогедона. Кредитори и Брисел не могу да се договоре са Атином о размени облигација  за нове – са дужим роком отплате. Поред дужничких проблема еврогедном году да приближе и политичке одлуке лидера ЕУ. Решење да се ЕУ придружи нафтном ембаргу може да стави крст на планове за обнову економије.