Žalosni dan crkvene godine

Hrišćani čitavog sveta 18. aprila obeležavaju najžalosniji dan čitave crkvene godine – Strasni ili Veliki Petak. To je vreme kada se vernici sećaju raspeća, smrti, skidanja sa krsta i pogreba Isusa Hrista. Pošto će ove godine Uskrs obeležavati sve hrišćanske konfesije u isti dan – 20. aprila, ovaj dan obeležavaju vernici raznih hrišćanskih crkava zajedno, ali svako na svoj način.

Za katolike Veliki Petak je pre svega dan molitvene tišine. To je takođe jedini dan u godini kada se u latinskom obredu ne obavlja tajna Euharistije. U čitavom svetu, između ostalog u Rusiji, katolički sveštenici u liturgijskoj odeći crvene boje prilaze oltaru koji simboliše Hrista, i prostiru se pred njim ničice ili staju na kolena, a vernici koji su se okupili na službu, mole se u tišini. Sredinom dana tradicionalno se obavlja bogosluženje Crvenog puta. Zajedno sa sveštenikom vernici obilaze oko crkve svih 14 zaustavljanja Isusa Hrista na putu na Golgotu – 12 učinjenih za života i dva vezana sa smrću i pogrebom. Na svakom se čitaju posebne molite. Zatim se obavlja Poklonjenje Krstu. Pred oltar se iznosi krst, prekriven pokrovom, i postepeno se otkriva uz uzvike: „Evo drvo Krsta na kojem je bio raspet Spasitelj sveta“. Tog dana nije uobičajeno ići u goste i veseliti se. Poštuje se strogi post i provodi vreme sa porodicom i obavezno ide u crkvu.

U pravoslavnoj tradiciji Strasni petak je takođe najstroži dan preduskršnjeg posta. U crkvama se obavljaju posebni bogoslužbeni činovi, rekao je za Glas Rusije nastojnik crkve Aleksandra Nevskog u Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose protojerej Igor Fomin.

- To je dan kada su raspeli Gospoda našeg Isusa Hrista. Mi se sećamo tih događaja, u crkvi se čita takozvanih 12 strasnih jevanđelja – 12 delova Jevanđelja u kojima se govori o događajima Strasne nedelje. Tog dana takođe se sećamo srmti i pogreba našeg Spasioca. Postoji tradicija da se na sredinu crkve iznosi plaštanica i da se njoj klanja, da se obavlja litija sa plaštanicom u znak sećanja na to kada su učenici i žene-mironosice nosile Hristovo telo sa golote ka grobu.

Između ostalog, pred iznošenje, Plaštanica – pogrebni pokrov Spasitelja, bogato se ukrašava cvećem. U nekim crkvama ruske pravoslavne crkve to je posebno bogosluženo dejstvo. Ukrašavanje Plaštanice je naša vidljiva žrtva koju prinosimo tog dana Isusu Hristu, objašnjava namesnik Visoko-Petrovskog stavropigijalnog muškog manastira Moskve iguman Petar Jermejev.

- Pred raspeće Gospoda, kako znamo iz Svetog Pisma, bludnica je pomazala njegove noge miomirisnom tečnošću i obrisala ih svojom kosom. To je izazvalo negodovanje mnogih apostola koji su rekli da bi bilo jednostavnije podeliti novac koji bi mogao da se dobije od prodaje miomirisnog ulja i samim tim dobiti blagoslov Božiji. Ali Gospod je ukazao na to da ga ovim svojim gestom ova blagočestiva po srcu žena, prinoseći pokajanje u svojim postupcima, priprema za pogreb. Kada mi ukrašavamo Plaštanicu, postoji još i takva tradicija da se miomirisno ulje izliva na kraj plaštanice. U tom trenutku se sećamo između ostalog i ove žene koja je pomazala njegove noge. Kao i svih onih koji su Mu svojim naporima poslužili u dane zemaljskog života.

Cveće za ukrašavanje može da bude razno. Ali, pretežno bele boje. U crkvenoj hrišćanskoj tradiciji bela boja nije samo boja žalosti, već i čistoće, neporočnosti, kao i Gospodskih praznika. Najčešće se koriste ruže, ljiljani, hrizanteme, karanfili.

U nekim pravoslavnim zemljama sveta, na primer u Srbiji, Bugarskoj i na Kipru, Veliki Petak je neradan dan. Ove godine, između ostalog, pravoslavni vernici koji žive u katoličkim zemljama imali su sreće. Zato što se Strasna sedmica i Uskrs kod hrišćana obeležava istog dana, tradicionalne preduskršnje slobodne dane pravoslavni hrišćani takođe koriste da se bolje i potpunije pripreme za veliku radost – Svetlo Hristovo Uskrsnuće.

Milena Faustova,