Жалосни дан црквене године

Хришћани читавог света 18. априла обележавају најжалоснији дан читаве црквене године – Страсни или Велики Петак. То је време када се верници сећају распећа, смрти, скидања са крста и погреба Исуса Христа. Пошто ће ове године Ускрс обележавати све хришћанске конфесије у исти дан – 20. априла, овај дан обележавају верници разних хришћанских цркава заједно, али свако на свој начин.

За католике Велики Петак је пре свега дан молитвене тишине. То је такође једини дан у години када се у латинском обреду не обавља тајна Еухаристије. У читавом свету, између осталог у Русији, католички свештеници у литургијској одећи црвене боје прилазе олтару који симболише Христа, и простиру се пред њим ничице или стају на колена, а верници који су се окупили на службу, моле се у тишини. Средином дана традиционално се обавља богослужење Црвеног пута. Заједно са свештеником верници обилазе око цркве свих 14 заустављања Исуса Христа на путу на Голготу – 12 учињених за живота и два везана са смрћу и погребом. На сваком се читају посебне молите. Затим се обавља Поклоњење Крсту. Пред олтар се износи крст, прекривен покровом, и постепено се открива уз узвике: „Ево дрво Крста на којем је био распет Спаситељ света“. Тог дана није уобичајено ићи у госте и веселити се. Поштује се строги пост и проводи време са породицом и обавезно иде у цркву.

У православној традицији Страсни петак је такође најстрожи дан предускршњег поста. У црквама се обављају посебни богослужбени чинови, рекао је за Глас Русије настојник цркве Александра Невског у Московском државном институту за међународне односе протојереј Игор Фомин.

- То је дан када су распели Господа нашег Исуса Христа. Ми се сећамо тих догађаја, у цркви се чита такозваних 12 страсних јеванђеља – 12 делова Јеванђеља у којима се говори о догађајима Страсне недеље. Тог дана такође се сећамо срмти и погреба нашег Спасиоца. Постоји традиција да се на средину цркве износи плаштаница и да се њој клања, да се обавља литија са плаштаницом у знак сећања на то када су ученици и жене-мироносице носиле Христово тело са голоте ка гробу.

Између осталог, пред изношење, Плаштаница – погребни покров Спаситеља, богато се украшава цвећем. У неким црквама руске православне цркве то је посебно богослужено дејство. Украшавање Плаштанице је наша видљива жртва коју приносимо тог дана Исусу Христу, објашњава намесник Високо-Петровског ставропигијалног мушког манастира Москве игуман Петар Јермејев.

- Пред распеће Господа, како знамо из Светог Писма, блудница је помазала његове ноге миомирисном течношћу и обрисала их својом косом. То је изазвало негодовање многих апостола који су рекли да би било једноставније поделити новац који би могао да се добије од продаје миомирисног уља и самим тим добити благослов Божији. Али Господ је указао на то да га овим својим гестом ова благочестива по срцу жена, приносећи покајање у својим поступцима, припрема за погреб. Када ми украшавамо Плаштаницу, постоји још и таква традиција да се миомирисно уље излива на крај плаштанице. У том тренутку се сећамо између осталог и ове жене која је помазала његове ноге. Као и свих оних који су Му својим напорима послужили у дане земаљског живота.

Цвеће за украшавање може да буде разно. Али, претежно беле боје. У црквеној хришћанској традицији бела боја није само боја жалости, већ и чистоће, непорочности, као и Господских празника. Најчешће се користе руже, љиљани, хризантеме, каранфили.

У неким православним земљама света, на пример у Србији, Бугарској и на Кипру, Велики Петак је нерадан дан. Ове године, између осталог, православни верници који живе у католичким земљама имали су среће. Зато што се Страсна седмица и Ускрс код хришћана обележава истог дана, традиционалне предускршње слободне дане православни хришћани такође користе да се боље и потпуније припреме за велику радост – Светло Христово Ускрснуће.

Милена Фаустова,