Dugovi u svetlu evropskog vaspitanja

Radna posseta - tako se  jednostavno zove u zvaničnim saopštenjima poseta Helsinkiju predsednika EU. Međutim, problemi koje rešava s finskim vlastima Herman van Rompej, veoma su ozbiljni. Upravo je stav Finske postao kamen spoticanja na putu izdvajanja Grčkoj redovne finansijske pomoći. Glavni cilj posete predsednika Evrope je, prema mišlenju analitičara, da se pomogne Helsinkiju  da promeni svoj stav prema Atini.

Tranš u iznosu 109 milijardi evra u okviru drugog paketa pomoći Grčkoj mora da bude odobren od strane 17 zemalja EU. Red je na Finsku, čiji su zahtevi inače pravedni: sa gledišta Helsinkija, Atina mora da obezbedi  kredit. Evropski političari su razmatrali to ptianje proteklog petka, ali nisu uspeli da ubede finske partnere. Pregovori će se nastaviti sredinom septembra. U međuvremenu vlada Grčke mora da završi tehnički posao u vezi sa budžetom za 2012. godinu i u programu strukturalnih reformi. Za sada misiju preubeđivanja Helsinkija je preuzeo Herman van Rompej. Podsetimo da redovnom tranšu grčkog kredita u iznosu 8 milijardi evra današnja odluka Helsinkija neće smetati. Sredstva su izdvojena u skladu sa prvim programom, odobrenom od strane MMF i EU u maju protekle godine.

Problem dugova, kao što je poznato, obuhvataju ne samo Grčku. Složena ekonomska situacija u južnim zemljama EU, u koje spadaju Španija i Portugalija, a danas i Italija, potresla je evrozonu. Obustava pregovora o pomoći Atini je zaoštrila pitanje produbljivanja krize dugova. U vezi sa  time su nastale glasine da se Grčka tajno sprema za napuštanje zone evra. Doduše, glasine nisu osnovane: većina eksperata je uverena da bez finansijskih donacija  partnera u EU grčku ekonomiju 2012. godine čeka defolt. Dakle, Atina očito ne namerava da napusti zonu evra. Što više, ma koliko u Briselu govore o teretu, koji mora da se snosi zbog finansijski nedisciplinovanih Južana, izlazak iz EU problematičnih zemalja EU ne odgovara.

Svakako, nezadovoljstvo stanovništva izazivaju i potpuno adekvatne mere, koje mora da preduzima grčka vlada da bi  očuvala ekonomiju. Stroga kontrola je jedini način u ovoj situaciji, - ubeđena je šef katedre evropske integracije  MGIMO Olga Butorina.

Jedina moguća varijanta razvoja događaja je stroža kontrola toga, kako država, koja dobije dopunsku finansijsku pomoć EU, troši ta sredstva. Drugo – kako sprovodi strukturalne reforme.  Tu se podrazumevaju dosta teški za stanovništvo događaji: smanjenje penzija, povećanje godina starosti za dobijanje penzija, smanjenje troškova za održavanje državnog aparata.

 Finansijske donacije zemljama-dužnicima je privremena mera, - ističu eksperti. U tom stanju problematične države mogu da balansiraju na rubu propasti tokom izvesnog vremena – godinu dana ili nešto više. Međutim, to će omogućiti krivcima da nauče da usklađuju prihode i troškove. Nadamo se da će Brisel uspeti da dovede taj vaspitni proces do kraja.