Дугови у светлу европског васпитања

Радна поссета - тако се  једноставно зове у званичним саопштењима посета Хелсинкију председника ЕУ. Међутим, проблеми које решава с финским властима Херман ван Ромпеј, веома су озбиљни. Управо је став Финске постао камен спотицања на путу издвајања Грчкој редовне финансијске помоћи. Главни циљ посете председника Европе је, према мишлењу аналитичара, да се помогне Хелсинкију  да промени свој став према Атини.

Транш у износу 109 милијарди евра у оквиру другог пакета помоћи Грчкој мора да буде одобрен од стране 17 земаља ЕУ. Ред је на Финску, чији су захтеви иначе праведни: са гледишта Хелсинкија, Атина мора да обезбеди  кредит. Европски политичари су разматрали то птиање протеклог петка, али нису успели да убеде финске партнере. Преговори ће се наставити средином септембра. У међувремену влада Грчке мора да заврши технички посао у вези са буџетом за 2012. годину и у програму структуралних реформи. За сада мисију преубеђивања Хелсинкија је преузео Херман ван Ромпеј. Подсетимо да редовном траншу грчког кредита у износу 8 милијарди евра данашња одлука Хелсинкија неће сметати. Средства су издвојена у складу са првим програмом, одобреном од стране ММФ и ЕУ у мају протекле године.

Проблем дугова, као што је познато, обухватају не само Грчку. Сложена економска ситуација у јужним земљама ЕУ, у које спадају Шпанија и Португалија, а данас и Италија, потресла је еврозону. Обустава преговора о помоћи Атини је заоштрила питање продубљивања кризе дугова. У вези са  тиме су настале гласине да се Грчка тајно спрема за напуштање зоне евра. Додуше, гласине нису основане: већина експерата је уверена да без финансијских донација  партнера у ЕУ грчку економију 2012. године чека дефолт. Дакле, Атина очито не намерава да напусти зону евра. Што више, ма колико у Бриселу говоре о терету, који мора да се сноси због финансијски недисциплинованих Јужана, излазак из ЕУ проблематичних земаља ЕУ не одговара.

Свакако, незадовољство становништва изазивају и потпуно адекватне мере, које мора да предузима грчка влада да би  очувала економију. Строга контрола је једини начин у овој ситуацији, - убеђена је шеф катедре европске интеграције  МГИМО Олга Буторина.

Једина могућа варијанта развоја догађаја је строжа контрола тога, како држава, која добије допунску финансијску помоћ ЕУ, троши та средства. Друго – како спроводи структуралне реформе.  Ту се подразумевају доста тешки за становништво догађаји: смањење пензија, повећање година старости за добијање пензија, смањење трошкова за одржавање државног апарата.

 Финансијске донације земљама-дужницима је привремена мера, - истичу експерти. У том стању проблематичне државе могу да балансирају на рубу пропасти током извесног времена – годину дана или нешто више. Међутим, то ће омогућити кривцима да науче да усклађују приходе и трошкове. Надамо се да ће Брисел успети да доведе тај васпитни процес до краја.