Sužavanje Evrope ili suvišna jaja u zajedničkoj korpi

Serija ogleda na transformaciji Evrope u jedinstveni valutni i ekonomski prostor, izgleda, prelazi u novi, predvidivi stadijum. Ovog puta najjači faktori EU – Nemačka i Francuska, pripremili su koncepciju reformi za sužavanje zone evra. Kako saopštava Itar-Tas, pozivajući se na diplomatske izvore u Evropskoj komisiji, projekat predviđa smanjenje broja zemalja zone evra i stvaranje u njoj izvesnot „federalnog jezgra“ sa zajedničkom ekonomskom i poreskom politikom. Radi upravljanja novom formacijom treba formirati specijalni organ – Stalni sekretarijat zone evra sa štabom u Briselu. Po zamisli autora reformi, nova konfiguracija jedinstenog valutnog prostora će omogućiti da se njime bolje upravlja.

Već naredne nedelje u toku godišnjeg kongresa stranke HDS na čelu sa Angelom Merkel biće predtavljena rezolucija koja predviđa mogućnost istupanja pojedinih zemalja iz zone evra, saopštila je agencija Blumberg. Ipak za sada se ne zna na koji način će se odvijati proces smanjenja zone evra i kakve će biti posledice reformatorskih planova Nemačke i Francuske za čitavu EU. Svoje argumente na tan račun iznosi rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta Vladislav Belov.

To je u celini zakonomerna odluka. Sasvim je objektivnan i prirodan predlog glavnih zemalja uključenih u mehanizam zone evra – u datom slučaju govorimo o Nemačkoj i Francuskoj. Prosto se stvara jedan od dodatnih instrumenata koji omogućavaju da se mehanizmi zone evra vide kao efikasni i da oni predviđaju isključenje zemlje iz zone evra i, naravno, prijem novih članova.

Ako se pažljivo prouče svi postojeći stavovi o zoni evra, smatra Vladislav Belov, u njima nije tako teško već sada naći mogućnost za izlazak iz jedinstvenog valutnog prostora pojedine zemlje. Po saopstevnoj želji ili pod pritiskom drugih članova. I sada mi vidimo optimalizaciju procesa predika članstva u zoni evra. Pomalo drugačije događaje ocenjuje direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki. U invervjuu zanašu radiostanicu on je podvukao.

Počnimo od toga da se zona evra objektivno raspada. Pitanje je da li će taj proces biti kontrolisan ili stihijski. Uglavnom je to jedina tema koja uopšte može sada ozbiljno da se razmatra. Ako se Francuska i Nemačka odluče na smanjenje zone evra i na revidiranje evropskog finansijskog sistema, to ne znači da će stvari u vodećim zemljama EU krenuti nabolje.

Ako je 2010. bilo reči o tome da se ipak može smanjiti zona evra na račun organizovanog istupanja nekih zemalja sa istovremenim otpisivanjem njihovih dugova, i to je bio najbezbolniji način da se spase jedinstvena valuta, sada teško da će poći za rukom da se situacija drži pod kontrolom. Boris Kargalicki smatra da bukvalnog svakog dana raste verovatnoća da će kriza steći politički karakter, i već u datom trenutku on izbija na nivo međudržavnih protivrečnosti.

Međutim ekspert germanista Vladislav Belov uveren je: o političkoj krizi nema ni govora. Situacija je trasparentna, i opaske da će izlazak iz zone evra, recimo, jedne zemlje, izazvati lančanu reakciju, nisu osnovane. Naravno, reformisanje zone evra će izazvati teškoće i negativne posledice, u prvom redu u zemljama primoranim da je napuste. A izlazak iz zone evra zemalja koje ne odgovaraju kriterijumima mastrihtskih sporazuma, samo će ojačati jedinstveni valutni prostor.

Ovde je umesno navesti argument pesimističnije raspoloženog Borisa Kagarlickog: on podseća da su neki ekonomisti istakli ideju da se formiraju tri valutne zone – u sredozemnoj Evropi, u Skandinaviji i na prostoru Francuske, Nemačke i Beleluksa. Sasvim logično sa tačke gledišta ekonomije istog tipa i uporedive ekonomske težine. Evropa je dala prednost jedinstvenim standardima za većinu država.

Sa aktuelnim realijama veoma se slaže stara engleska izreka: bolje je ne stavljati sva jaja i istu korpu. Evropljani su stavili i sada ne znaju gde da stave suvišna.