Radun: Izađi i glasaj – reci NE žutom režimu

Srbija je osakaćena preko otmice Kosova koju vlast u Beogradu legalizuje preko „Borkovih pregovora“, opljačkana kroz lopovsku tranziciju, ponižena kroz bezakonje bahate nove elite, ojađena kroz stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, kroz obezvređene penzije i „akcije“, uvređena bezočnom propagandom kako nam je „dobro“ u ovoj i ovakvoj državi. Beskrajna je lista bezakonja koja je počinjena od strane ove koalicije lopova i lažova na vlasti. No mi svi to znamo, i nije potrebno da to „ponavljamo“ kao đaci koji nisu naučili lekciju. Potrebno je učiniti nešto da to rastakanje, rasipanje, pljačkanje i besomučno laganje o „svetloj budućnosti“ jednom prestane.

Šta da se radi? Postoje dve opcije – prva je da na izborima ova vlast bude poražena do nogu, jer nije dovoljno da bude poražena za nekoliko procenata, pošto je ona u stanju da ih „nadoknadi“ na neke druge načine. Druga opcija je narodna revolucija u kojoj bi se podigla kuka i motika i oterala koaliciju lopova i lažova, koji su evropski prvaci u korupciji kojom sisaju krv narodu. Želimo da verujemo da je moguća prva opcija, jer je druga izuzetno rizična i potencijalno opasna po srbsko društvo i državu koji se nalaze na opasnoj istorijskoj i geopolitičkoj vetrometini. Stoga je mnogo bolje da oni sada odu na koliko toliko miran način, nego da dođe do masovnih protesta koji mogu da pogaze, ne samo travu po pionirskom parku, već i mnogo šta drugo.

Narod ćuti, no ne zato jer je zadovoljan, već što mu je dodijala beda i besposlica, a vidi da ne vredi da se ikome žali. Kako bi rekao Knjaz Miloš, čija bi nam mudrost da izvuče za Srbiju maksimum ne zamerarajući se velikim silama danas bila potrebna, narod je opasan kad zaćuti, kad prestane kukati. Srbija po periferiji gradova, po varošicama i selima je očajna jer nema posla, a ako i ima posla ne dobija novac za taj posao, a ko i dobija plate one kasne ili su umanjene. Mnogi su dužni do guše da bi ishranili porodicu ili školovali decu. Poslodavci pola u šali pola u zbilji kaži „nemaš platu, ali imaš radno mesto, budi srećan jer drugi nemaju ni posao, čekaj, nešto ćeš dobiti“. Takvoj Srbiji, koja je bedna, obespravljena i ponižena sa bahatim medijima koji je sve više odvajaju od realnosti života, malo fali da „otkači“. Što je najgore domaća elita ili kvazielita „kruga Dvojke“ nije ni svesna razmera bede i težine siromaštva u kojoj se zaglibila većina. Za sve bi bilo opasno da čeka da ovoj sada tihoj srbskoj većini prekipi i da počisti ovaj režim u provali narodnog gneva koji se akumulira svih ovih godina.

Stoga ako želimo da ovoj štetočinskoj vlasti na miran način vidimo leđa treba da izađemo i da glasamo. I ne samo to već i da pokrenemo svoju familiju, rodbinu i prijatelje da glasaju – da glasaju protiv ove i ovakve vlasti. Sa ciljem da glasaju protiv ovih tako što će ih kazniti glasajući za one u opoziciji kojima barem malo veruju ili barem veruju da bi nešto mogli promeniti. Ovi izbori treba da budu referendum – da li ćemo i dalje na čelu zemlje gledati Tadića, Šutanovca, Dinkića, Čanka i druge ili nećemo. Ako nam je dosta svega, ako smo nezadovoljni treba da to izrazimo na izborima. Ne treba verovati propagandi režima „kako su svi isti“ ili pak „da se ništa neće promeniti“ što posredno znači da oni mogu da ostanu na vlasti još jedan mandat. Oni obećavaju „Evropu“, kažu kroz usta ministra poljoprivrede „za nas i naše porodice“, a to znači upravo znači ono što je rečeno - da su oni lično i njihove porodice već u Evropi jer žive evropskim standardom, dok narod guraju sve dublje u glib beznađa.

Srbija propada lagano i sigurno, a za još četri godine njihove vlasti ne znamo da li će ostati išta od Srbije. Šta to znači konkretno – za naredne četiri godine Srbija pod vođstvom Tadića i DS-a će najverovatnije biti u NATO-u, Vojvodina će dobiti status „republike“, Raška će postati „Autonomija Sandžak“ sa „predsednikom“ Zukorlićem, secesija Kosova će biti definitivno priznata, a tolerisaće se i gušenje republike Srpske u unitarnoj BiH. Srbija će biti još siromašnija, još jadnija, a preostala javna preduzeća poput EPS-a će biti rasprodata strancima i tajkunima, a nas će zadužiti još desetak milijardi dolara. Pored svega ovoga možemo i da računamo na „kreativnost“ režima u novim vrstama i oblicima rasprodaja i preprodaja nacionalnih interesa u narednom periodu, pod uslovom da i dalje vode zemlju.

Situacija je takva kakva je i teško se tu šta može uraditi, ako DS bude i dalje vodila zemlju. Jedini izlaz je njihov poraz na izborima. Neko će reći opozicija je takva i takva, ova stranka je ovakva ona onakva, i najverovatnije će biti u pravu. No život se sastoji u izborima između realnih opcija a ne u čekanju „princa na belom konju“ koji će da izbavi zemlju. Imamo izbore koje treba da shvatimo kao šansu da „maloj grupi lopova“ vidimo leđa, i imamo opoziciju koja ima mana, ali je ipak to izbor koji imamo. Ako ne izađemo na izbore posredno dajemo podršku ovom nenarodnom režimu, a još više ako pri tome aktivno radimo protiv te i takve opozicije, što i čine neki kvazipatriotski novinari, analitičari i sajtovi. Ko god sada napada opoziciju, ma kakva ona bila, radi za režim, bio toga svestan ili ne. Isto tako treba paziti: ako već izlazimo i glasamo da ne glasamo za one koji su na izborima bez šanse da to politički kapitalizuju, pa se na taj način rasipaju dragoceni glasovi. Svaki glas može da odluči ove izuzetno značajne izbore koji mogu doneti i istorijski preokret, naravno sa suprotnim preznakom od kolaboracionističkog koji promovišu natovci.

Stoga ako želimo da se u Srbiji nešto promeni, pa makar to bilo i minimalno, ako želimo da Srbija ima šansu, treba da izađemo na izbore i da motivišemo ljude oko sebe i da glasamo. Da svojim glasom kažemo referendumsko NE svemu onom lošem što nam je ovaj korumpirani i marionetski režim do sada priredio. Srbija ne može da čeka još tri četiri godine. Da se izrazimo tadićevskim marketinškim rečnikom – izađimo na crtu ovim lopovima i prevarantima i doprinesimo koliko je do nas da ih zbacimo sa narodne grbače.
 
Izvor: Vidovdan.org