Радун: Изађи и гласај – реци НЕ жутом режиму

Србија је осакаћена преко отмице Косова коју власт у Београду легализује преко „Боркових преговора“, опљачкана кроз лоповску транзицију, понижена кроз безакоње бахате нове елите, ојађена кроз стотине хиљада изгубљених радних места, кроз обезвређене пензије и „акције“, увређена безочном пропагандом како нам је „добро“ у овој и оваквој држави. Бескрајна је листа безакоња која је почињена од стране ове коалиције лопова и лажова на власти. Но ми сви то знамо, и није потребно да то „понављамо“ као ђаци који нису научили лекцију. Потребно је учинити нешто да то растакање, расипање, пљачкање и бесомучно лагање о „светлој будућности“ једном престане.

Шта да се ради? Постоје две опције – прва је да на изборима ова власт буде поражена до ногу, јер није довољно да буде поражена за неколико процената, пошто је она у стању да их „надокнади“ на неке друге начине. Друга опција је народна револуција у којој би се подигла кука и мотика и отерала коалицију лопова и лажова, који су европски прваци у корупцији којом сисају крв народу. Желимо да верујемо да је могућа прва опција, јер је друга изузетно ризична и потенцијално опасна по србско друштво и државу који се налазе на опасној историјској и геополитичкој ветрометини. Стога је много боље да они сада оду на колико толико миран начин, него да дође до масовних протеста који могу да погазе, не само траву по пионирском парку, већ и много шта друго.

Народ ћути, но не зато јер је задовољан, већ што му је додијала беда и беспослица, а види да не вреди да се икоме жали. Како би рекао Књаз Милош, чија би нам мудрост да извуче за Србију максимум не замерарајући се великим силама данас била потребна, народ је опасан кад заћути, кад престане кукати. Србија по периферији градова, по варошицама и селима је очајна јер нема посла, а ако и има посла не добија новац за тај посао, а ко и добија плате оне касне или су умањене. Многи су дужни до гуше да би исхранили породицу или школовали децу. Послодавци пола у шали пола у збиљи кажи „немаш плату, али имаш радно место, буди срећан јер други немају ни посао, чекај, нешто ћеш добити“. Таквој Србији, која је бедна, обесправљена и понижена са бахатим медијима који је све више одвајају од реалности живота, мало фали да „откачи“. Што је најгоре домаћа елита или квазиелита „круга Двојке“ није ни свесна размера беде и тежине сиромаштва у којој се заглибила већина. За све би било опасно да чека да овој сада тихој србској већини прекипи и да почисти овај режим у провали народног гнева који се акумулира свих ових година.

Стога ако желимо да овој штеточинској власти на миран начин видимо леђа треба да изађемо и да гласамо. И не само то већ и да покренемо своју фамилију, родбину и пријатеље да гласају – да гласају против ове и овакве власти. Са циљем да гласају против ових тако што ће их казнити гласајући за оне у опозицији којима барем мало верују или барем верују да би нешто могли променити. Ови избори треба да буду референдум – да ли ћемо и даље на челу земље гледати Тадића, Шутановца, Динкића, Чанка и друге или нећемо. Ако нам је доста свега, ако смо незадовољни треба да то изразимо на изборима. Не треба веровати пропаганди режима „како су сви исти“ или пак „да се ништа неће променити“ што посредно значи да они могу да остану на власти још један мандат. Они обећавају „Европу“, кажу кроз уста министра пољопривреде „за нас и наше породице“, а то значи управо значи оно што је речено - да су они лично и њихове породице већ у Европи јер живе европским стандардом, док народ гурају све дубље у глиб безнађа.

Србија пропада лагано и сигурно, а за још четри године њихове власти не знамо да ли ће остати ишта од Србије. Шта то значи конкретно – за наредне четири године Србија под вођством Тадића и ДС-а ће највероватније бити у НАТО-у, Војводина ће добити статус „републике“, Рашка ће постати „Аутономија Санџак“ са „председником“ Зукорлићем, сецесија Косова ће бити дефинитивно призната, а толерисаће се и гушење републике Српске у унитарној БиХ. Србија ће бити још сиромашнија, још јаднија, а преостала јавна предузећа попут ЕПС-а ће бити распродата странцима и тајкунима, а нас ће задужити још десетак милијарди долара. Поред свега овога можемо и да рачунамо на „креативност“ режима у новим врстама и облицима распродаја и препродаја националних интереса у наредном периоду, под условом да и даље воде земљу.

Ситуација је таква каква је и тешко се ту шта може урадити, ако ДС буде и даље водила земљу. Једини излаз је њихов пораз на изборима. Неко ће рећи опозиција је таква и таква, ова странка је оваква она онаква, и највероватније ће бити у праву. Но живот се састоји у изборима између реалних опција а не у чекању „принца на белом коњу“ који ће да избави земљу. Имамо изборе које треба да схватимо као шансу да „малој групи лопова“ видимо леђа, и имамо опозицију која има мана, али је ипак то избор који имамо. Ако не изађемо на изборе посредно дајемо подршку овом ненародном режиму, а још више ако при томе активно радимо против те и такве опозиције, што и чине неки квазипатриотски новинари, аналитичари и сајтови. Ко год сада напада опозицију, ма каква она била, ради за режим, био тога свестан или не. Исто тако треба пазити: ако већ излазимо и гласамо да не гласамо за оне који су на изборима без шансе да то политички капитализују, па се на тај начин расипају драгоцени гласови. Сваки глас може да одлучи ове изузетно значајне изборе који могу донети и историјски преокрет, наравно са супротним презнаком од колаборационистичког који промовишу натовци.

Стога ако желимо да се у Србији нешто промени, па макар то било и минимално, ако желимо да Србија има шансу, треба да изађемо на изборе и да мотивишемо људе око себе и да гласамо. Да својим гласом кажемо референдумско НЕ свему оном лошем што нам је овај корумпирани и марионетски режим до сада приредио. Србија не може да чека још три четири године. Да се изразимо тадићевским маркетиншким речником – изађимо на црту овим лоповима и преварантима и допринесимо колико је до нас да их збацимо са народне грбаче.
 
Извор: Видовдан.орг