Izbor Evrope: pragmatizam protiv jednakosti dugova

Nemačka razrađuje opširan plan stimulisanja ekonomskog rasta u evrozoni. Berlin predlaže EU da organizuje specijalne ekonomske zone za zemlje, koje su utonule u krizi dugova. To je odgovor Nemaca na francusku ideju o uvođenju evrobondova. Eksperti čekaju  - hoće li se u sporu dva džina roditi istina finansijskog spasa jedinstvene Evrope.

Zone poreskih povlastica se pretpostavlja stvoriti o problematičnim  zemljama Evrozone. Jasno je da je pre svega reč o Grčkoj, Španiji i Italiji. Prema zamisli nemačkih političara, niži u odnosu na  druge zemlje EU nivo poreza će privlačiti tamo investitore, što će postati jakom stimulansom ekonomskog rasta. Osim toga, obuhvaćene krizom države moraju da sprovedu opširnu privatizaciju aktiva radi poboljšanja stanja državnih finansija. Da bi se rešio taj zadatak neophodno je organizovati specijalne  privatizacione ili trastne fondove. Vlasti SRN takođe predlažu zemljama visokog nivoa nezaposljenosti da reformišu tržište rada, priblizivši ga nemačkom modelu, koji pretpostavlja slabiju socijalnu zaštitu.

Sudeći po svemu, Berlin ostaje sam sa svojom idejom izvoza gvozdene nemačke discipline  u sve evropske zemlje. Međutim, inicijativa Pariza o emisiji jedinstvenih evroobveznica nalazi sve više pristalica. Međutim, do konačnog rešenja je još uvek daleko: bez obzira na uzajamne osmehe Angele Merkel i Fransoa Olanda na poslednjem samitu EU u Briselu, očekuje se striktna konfrontacija.

Glas Nemačke – vodeće ekonomije evrozone -  teško da će nadjačati čak i zajednički  hor  ostalih zemalja EU.  Berlin, kako je poznato, kategorično je protiv ideje kolektivnog evropskog duga. Međutim, susedi ne gube nadu da će prevaliti deo svojih problema na tuđa ramena. Premijer Italije Mario Monti je u četvrtak izjavio da većina lidera zemalja evrozone podržava ideju emisije jedinstvenih evrobondova, koju je predložio predsednik Francuske. I Rim će pomoći da  «gurne» Nemačku ka slozi s partnerima u EU.

Što se tiče najbolnije za danas zemlje Evrope – Grčke – prognoze o njenoj daljoj sudbini su sve mračnije. Nije isključeno da će ta zemlja ipak napustiti zonu evra: tako smatra ne samo šef ministarstva finansija SRN Volfgang Šojble, već i grčki bivši premijer Lukasč Papadimos, a komesar EU za trgovinu Karel de Giht ne skriva: Brisel i ECB već  prebrojavaju finansijsku štetu od smanjenja evrozone. Neki su optimistični: ako Grci odu, ne mari, savladaćemo. Drugi predlažu da se  uspostavi evropski protektorat  nad zemljom, jer se ona sama neće izvući.

Ranije su na vrhu EU govorili da za konačno rešenje o sudbini Grčke treba sačekati nove izbore u toj zemlji. Danas, doduše, već smatraju da će i novim vlastima biti teško da nešto promene, -ističe bivši glavni ekonomista ECB doktor Otmar Ising.

Grčka mora da ispunjava preuzete obaveze. Ne sme se da bi posle izbora neka stranka objavila: nećemo ispunjavati obaveze, nećemo plaćati dugove. Kad je tako, teško je preuzeti odgovornost za pružanje zemlji novca. Ako ona odbije da vraće kredite, onda gubi pravo za nove. Novi izbori je jedna od mogućnosti. Međutim, ne vidim da bi oni vodili boljim rešenjima.

Većina eksperata je ubeđena: bez novčanog priloga spolja Grčkoj preti defolt. Njegove posledice će biti katastrofalne ne samo za Atinu, već i za čitavu evrozonu.