Избор Европе: прагматизам против једнакости дугова

Немачка разрађује опширан план стимулисања економског раста у еврозони. Берлин предлаже ЕУ да организује специјалне економске зоне за земље, које су утонуле у кризи дугова. То је одговор Немаца на француску идеју о увођењу евробондова. Експерти чекају  - хоће ли се у спору два џина родити истина финансијског спаса јединствене Европе.

Зоне пореских повластица се претпоставља створити о проблематичним  земљама Еврозоне. Јасно је да је пре свега реч о Грчкој, Шпанији и Италији. Према замисли немачких политичара, нижи у односу на  друге земље ЕУ ниво пореза ће привлачити тамо инвеститоре, што ће постати јаком стимулансом економског раста. Осим тога, обухваћене кризом државе морају да спроведу опширну приватизацију актива ради побољшања стања државних финансија. Да би се решио тај задатак неопходно је организовати специјалне  приватизационе или трастне фондове. Власти СРН такође предлажу земљама високог нивоа незапосљености да реформишу тржиште рада, приблизивши га немачком моделу, који претпоставља слабију социјалну заштиту.

Судећи по свему, Берлин остаје сам са својом идејом извоза гвоздене немачке дисциплине  у све европске земље. Међутим, иницијатива Париза о емисији јединствених еврообвезница налази све више присталица. Међутим, до коначног решења је још увек далеко: без обзира на узајамне осмехе Ангеле Меркел и Франсоа Оланда на последњем самиту ЕУ у Бриселу, очекује се стриктна конфронтација.

Глас Немачке – водеће економије еврозоне -  тешко да ће надјачати чак и заједнички  хор  осталих земаља ЕУ.  Берлин, како је познато, категорично је против идеје колективног европског дуга. Међутим, суседи не губе наду да ће превалити део својих проблема на туђа рамена. Премијер Италије Марио Монти је у четвртак изјавио да већина лидера земаља еврозоне подржава идеју емисије јединствених евробондова, коју је предложио председник Француске. И Рим ће помоћи да  «гурне» Немачку ка слози с партнерима у ЕУ.

Што се тиче најболније за данас земље Европе – Грчке – прогнозе о њеној даљој судбини су све мрачније. Није искључено да ће та земља ипак напустити зону евра: тако сматра не само шеф министарства финансија СРН Волфганг Шојбле, већ и грчки бивши премијер Лукасч Пападимос, а комесар ЕУ за трговину Карел де Гихт не скрива: Брисел и ЕЦБ већ  пребројавају финансијску штету од смањења еврозоне. Неки су оптимистични: ако Грци оду, не мари, савладаћемо. Други предлажу да се  успостави европски протекторат  над земљом, јер се она сама неће извући.

Раније су на врху ЕУ говорили да за коначно решење о судбини Грчке треба сачекати нове изборе у тој земљи. Данас, додуше, већ сматрају да ће и новим властима бити тешко да нешто промене, -истиче бивши главни економиста ЕЦБ доктор Отмар Исинг.

Грчка мора да испуњава преузете обавезе. Не сме се да би после избора нека странка објавила: нећемо испуњавати обавезе, нећемо плаћати дугове. Кад је тако, тешко је преузети одговорност за пружање земљи новца. Ако она одбије да враће кредите, онда губи право за нове. Нови избори је једна од могућности. Међутим, не видим да би они водили бољим решењима.

Већина експерата је убеђена: без новчаног прилога споља Грчкој прети дефолт. Његове последице ће бити катастрофалне не само за Атину, већ и за читаву еврозону.