Nikolaj Sklifosovski

Elegantni general u besprekorno čistom šinjelu, koji bi se na prvi pogled čoveku mogao učiniti gotovo surovim i ponosnim, zapravo je bio topli, nežni, čak pomalo sentimentalan čovek. Lekar, koji je iz osećanja dužnosti prema svom pozivu bio u stanju da po nekoliko dana bez pauze radi za operacionim stolom. Takav je bio Nikolaj Vasiljević Sklifosovski 1880.godine, kada ga je Savet Moskovskog univerziteta izabrao jednoglasno za dekana fakultetske hiruške klinike.

Nikolaj Sklifosovksi se rodio 25.marta 1836.godine, blizu grada Dobosari u Hersonskoj guberniji. On je bio 9.dete u porodici sa mnogo dece. Gimnaziju u Odesi je završio kao jedan od najboljih đaka i zbog toga se sa lakoćom i povlasticama upisao na Moskovski univerzitet. Sve svoje studentske dane je proveo u oskudici, živeći od svoje skromne stipendije koju je dobijao sa kašnjenjem.

1859. godine, kada mu je bilo 23 godine, Sklifosovski je počeo da radi na hiruškom odeljenju Odeske gradske bolnice i time je stekao profesionalnu samostalnost i materijalnu nezavisnost. 1836. godine je na Harkovskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju i krenuo na dvogodišnje usavršavanje u inostranstvu. Tokom te dve godine, radio je u Francuskoj i Nemačkoj, putovao u Englesku kako bi video njihove medicinske škole. Upoznao se sa osnovama vojne hirurgije, uz dozvolu ruskog ambasadora učestvovao u Autrijsko - Pruskom ratu, aktivno učestvovao u radu bolnica i čak za svoje podvige bio odlikovan.

Njegovo je ime postalo poznato u svetu medicinara. 1870.godine, prema preporuci Pirogova, Sklifosovski je dobio poziv da zauzme radno mesto na hirurgiji Kijevskog univerziteta. No, on ovde nije dugo ostao, ponovo je krenuo u rat- Francusko- pruski, a po povratku 1871 .godine pozivaju ga na katedru hiruške patologije na Medicinsko- hiruškoj akademiji u Peterburgu. Ovde je u početku predavao hirušku patologiju i upravljao hiruškim odeljenjem u kliničkoj vojnoj bolnici. Objavio je brojne radove. 1876. godine Sklifosovki ponovo odlazi u rat, ovog puta u Crnu Goru, kao konsultant u oblasti hirurgije pri Crvenom Krstu. Rusko- turski rat koje se u međuvremenu rasplamsao pozvao ga je u pravu vojnu službu. Tokom ovog rata, radi svog posla bio je u stanju da zaboravi na sve, operisao je po nekoliko dana za redom, bez sna, bez hrane. Pri kontranapadima turske vojske, operisao je po 4 dana bez prestanka, bez sna, a sve to pod neprijateljskom paljbom. Izveštaji svedoče da je kroz vojnu bolnicu tada prošlo oko 10 hiljada ranjenih. U periodu između 1893-1900 on se vratio u Peterburg i postaje direktor Kliničkog Elepinskog instituta za usavršavanje lekara i šef jednog od hiruških odeljenjatog instituta. Ovde je on ostao do 1902.godine predavajući praktičnu hirurgiju lekare, koji na ovaj institut dolazili iz cele Rusije.

1902. godine zbog bolesti daje ostavku i posle nekog vremena je otišao na svoje imanje u Poltavsku guberniju. 30.novembra 1904.godine tokom noći nestao je Nikolaj Vasiljević Sklifosovki. Sahranili su ga namestu koje je važno za Rusiju, tako gde se održala Poltavksa bitka.