Николај Склифосовски

Елегантни генерал у беспрекорно чистом шињелу, који би се на први поглед човеку могао учинити готово суровим и поносним, заправо је био топли, нежни, чак помало сентименталан човек. Лекар, који је из осећања дужности према свом позиву био у стању да по неколико дана без паузе ради за операционим столом. Такав је био Николај Васиљевић Склифосовски 1880.године, када га је Савет Московског универзитета изабрао једногласно за декана факултетске хирушке клинике.

Николај Склифосовкси се родио 25.марта 1836.године, близу града Добосари у Херсонској губернији. Он је био 9.дете у породици са много деце. Гимназију у Одеси је завршио као један од најбољих ђака и због тога се са лакоћом и повластицама уписао на Московски универзитет. Све своје студентске дане је провео у оскудици, живећи од своје скромне стипендије коју је добијао са кашњењем.

1859. године, када му је било 23 године, Склифосовски је почео да ради на хирушком одељењу Одеске градске болнице и тиме је стекао професионалну самосталност и материјалну независност. 1836. године је на Харковском универзитету одбранио докторску дисертацију и кренуо на двогодишње усавршавање у иностранству. Током те две године, радио је у Француској и Немачкој, путовао у Енглеску како би видео њихове медицинске школе. Упознао се са основама војне хирургије, уз дозволу руског амбасадора учествовао у Аутријско - Пруском рату, активно учествовао у раду болница и чак за своје подвиге био одликован.

Његово је име постало познато у свету медицинара. 1870.године, према препоруци Пирогова, Склифосовски је добио позив да заузме радно место на хирургији Кијевског универзитета. Но, он овде није дуго остао, поново је кренуо у рат- Француско- пруски, а по повратку 1871 .године позивају га на катедру хирушке патологије на Медицинско- хирушкој академији у Петербургу. Овде је у почетку предавао хирушку патологију и управљао хирушким одељењем у клиничкој војној болници. Објавио је бројне радове. 1876. године Склифосовки поново одлази у рат, овог пута у Црну Гору, као консултант у области хирургије при Црвеном Крсту. Руско- турски рат које се у међувремену распламсао позвао га је у праву војну службу. Током овог рата, ради свог посла био је у стању да заборави на све, оперисао је по неколико дана за редом, без сна, без хране. При контранападима турске војске, оперисао је по 4 дана без престанка, без сна, а све то под непријатељском паљбом. Извештаји сведоче да је кроз војну болницу тада прошло око 10 хиљада рањених. У периоду између 1893-1900 он се вратио у Петербург и постаје директор Клиничког Елепинског института за усавршавање лекара и шеф једног од хирушких одељењатог института. Овде је он остао до 1902.године предавајући практичну хирургију лекаре, који на овај институт долазили из целе Русије.

1902. године због болести даје оставку и после неког времена је отишао на своје имање у Полтавску губернију. 30.новембра 1904.године током ноћи нестао је Николај Васиљевић Склифосовки. Сахранили су га наместу које је важно за Русију, тако где се одржала Полтавкса битка.