ROĐENDAN GIJOMA APOLINERA, KUMA NADREALIZMA

Iako mu nije okrugli , jubilarni, ipak 26. avgust vredi da se spomene kao rođendan Gijoma Apolinera ( Guillaum Apollinaire, 1880. ),i  to ne samo zato što je bio jedan od najuticajnijih  pisaca  evropske avangarde s početka HH veka, nego i zato što je on nadenuo ime nadrelaizmu (surrealism)  . Da on tom pokretu nije kumovao, ko zna kako  bi se zvao umetički pravac  u kome su carovali Breton, Pikaso, Dali,  Aragon, Eliar, te naši Marko Ristić, Alekadar Vučo i stotine drugh avangardista koji se bezmalo ceo jedan vek ( od 1917. ) odazivaju  na przovku svetske istorije književnosti i umentosti.Jer baš te godine, takoreći uoči samrtne ure ( koja ga je stigla 1918. od španskog gripa) ,postavljena je njegova ,kako je nazvao „  nadrealistička drama „ pod nazivom,takođe nadralističkim, „Tiresijeve sise „ ( Les Mamelles  de Tiresia ) u kojoj je problem savremenosti tretiran u duhu Aristofanovih farsi.I dade mu ime nadrealizam!

 Nadrealističke primese i u samom poreklu i imenu Apolinerovom

I u samom poreklu i imenu Apolinerovom ima dosta nadrealistočkog:zakukuljeno-zamumuljeno ,ne samo u prevodima nego u samom frncuskom jeziku.Preklom je Poljak pa mu je i ime , razume se , poljsko, a  i nemačko ,pomalo :Wilhelm Albert Alexandr Vladimir Apollinairs de Waz-Kostrowitcki- Vilhelm Albert Vladimir Ačeksandr Apolinarije Vonž-Kostrovicki.Pa koji pisac  onda da ne uzme pseudonim, ako misli da će iko pročitati nešto od onoga što bude napisao.A ovaj francuski pesnik je napisao i te kako mnogo  za razvoj evropske avangardne književnosti značajnih dela.

Gijom Apoliner je rođen 26.avgusta 1880. Majka mu je bila poljska aristokratkinja Anđelinka Konstrovicka grba Vonž , rođena u Velikom Finskom knežestvu u Helsinkforsu.Kostrovicki potiču iz Novogudke, sadašnja Belorusija.Vilhelma i njegovog  brata Alberta Anđelika  je rodila  u Rimu,ali nijedno od njih  nije  odmah priznala svojom decom.Nepoznato je ko  je bio njihov  otac . Pretpodstavlja se da je budući pesnik bio sin  italijansko-švajcarskog aristokrate Frančeska Fluiđi d'Aspermonta.

Proveo je detinjstvo u Italiji, učio u koledžima  u Monaku, Kanu i Nici, a 1899. porodica se preseljava u Pariz.

Kao svoj književni pseudonim Kostovicki je izabrao  francusku varijantu dva svoja   imena-Vilhelm ( Guillaume)  i Apolinarij  (Apollinaire; to je tkođe bilo  i ime  njegovog dede ). Od 1910. postaje aktivni piublicista,hroničar u „Merkuru de Fransu“, kritičar u „Pari-žurnalu“;između 1912. i 1913. sa Andre Bilieom uređuje  časopis „Suare de Pari“, koji je pisao o savremenom životu.Održavao je prijateljske odnose sa Pablom Pikasom, Andre Dernom,Fransisom Pikabiem,Morisom de Vlaminkom i Anrim Rusoom.

Godine 1917. na ličniu molbu Đagilova i Koktoa, Apoliner je nastupio sa manifestom  o umetnosti  budućnosti  pod nazivom „Nvi duh „. Prateći skandaloznu premijeru baleta Erika Satia „Parada“ koju je izveo „Ruski balet“ Đigajeva   u saradnji sa Pikasom, Apolinerov „Novi duh „ će za dobrih dvadeset godina odrediti razvoj mlade muzike u Francuskoj.

Među prvim poetskim zbornicima  Apolinera bio je ciklus „Batisarij ili kotetž Orfeja „( 1911.)  , a dve godine kasnije sabraće   svoje najbolje stihove u prvi veliki zornik „Alkoholi „.Pesnička zbirka „Ubijeni pesnik“ izaći će 1916.u kojoj on otkriva svoju mistifikovanu i tragičnu autobiografiju, dok će se dve godine kasnije pojaviti  zbornik“lirskih idiograma“pod naslovom“Kaliogrami „ čiji fragmenti najavljuju „automatsko pismo „ nadrealista, a takođe i sintetički „Manifest piktopoezije“ koji će 1924.g. obelodaniti rumunski slikar-nadrealista Viktor Brauner.

Umetničlka proza Apolinera bavi se uslovnošću morala društva.Tom tematikom  je prožet njegov roman „Jedanaest hiljada šiba „( 1907), kao i povesti „Rim pod vlašću Bordžija „( 1913);“Kraj Vavilona „( 1914.), „Tri Don Žuana „( takođe 1914.) .Isti taj estetski ključ sadrži i izdavačka serija „Ljubavi učitelji „( 1909-1914) u koju je Apoliner uključio podrobno odabrane  i prokomentatrisane tekstove  Markiza de Sada,Pjetra Asretina i druge, a 1913. je sataviio katalog „Ad Nacionalne  biblioteke“.

Krajem 1910.okolo Apolinera se formirao krug mladih  pesnika nadrealista u kojemu su bili Andre Breton,Filip Dupo, Luj Aragon,Žan Kokto.

 Tokom Prvog svetskog rata ,Apoliner je ranjen 17. marta 1916.šrapnelom u glavu,a u maju  mu je operisana lobalja.U jesen 1918.Apoliner je, uznuren  opearcijom,umro od epidemije španskog gripa.Sahranjen je na groblju Per-Lašez.