PO GRANAMA BOŽIĆNE JELKE MI SE PENJEMO U PRAVI ŽIVOT ( Čarls Dikens )

 U knjizi  „Istorija kićenja jelki“iz pera Ale Sanjijeve,doktora istorijskih nauka,posvećenoj  tradiciji  kićenja  jelki  u Rusiji najpre za božićne, a zatim za novogodišnje svečare, uzeta  je kao moto misao Čarlsa Dikensa:“Upravo po granama božićne jelke mi se penjemo u pravi život „.  

Istorija   kićenja novogidišnjih jelki ima duge korene.. .  Ne, koreni ostaju u gustoj  i mrzloj šumi, a do nas donsoe grane sa velikih stabala ili odsečena stabla malih, zelenih, stvorenja  iglicama okićenioh.  Na čije ćemo grane staviti  svoje ukrase,bleštave i aštovite. U istoriji kićenja odsečeih  jelki je smanjivala jedna drugu dok najzad nisu ušle u modu veštačke, plastične.   A igračke su ostale s nama.

        Jelku prvi okitio Petar Veliki

Smatra se da je novogodišnju njelku u Rusiji prvi okitio Petar Veliki. Ali on je samo izdao naredbu da se u čast praznika okiti jedna grana, što ni u kom slučaju nije značilo da se poseče celo drvo. Na početku XIX veka ukrašene jelke su  najpre primećene u domovima nemačkih emigranata, a tridesetih godina taj običaj   je prešao i u ruske domove. Okićene su bile pretežno svadbenim konfetama,medenjacima,orasima u foliji, voćem.  Čini se da ta tradicija danas postepeno nestaje. Fabričke igračke su dugo bile isključivo nemačke, a među prvima ruskog porekla  bile su “ralice –nacionalna poslastica od ražanog testa sa glazurom, omiljene u Arhangelskoj guberniji. Isprva  su nakiti pravljeni u obliku životinja, da bi se početkom XX veka  na jelke vešale ralice izrađene u obliku parabroda, vozova, bicikla i aeroplana.

Prva ulična božićna jelka postavljena u Piteru 1852.

Od sredine veka proizvodnja nakita za jelku  izlazi na tržište   koje u pretprazničnim danima  vrše tako silovit pritisak na kupce  na koje se obrušava ceo potok reklamnog materijala nudeći im da  se snabdeju ukrasima, raznim drangulijama, blešativim nakitima, srmom, svim i svačim. Obaveštenja su bila obešena i zalepljena svuda po gradu,čak i na konjskim vagonima.  A prva ulična jelka ukrašena raznobojnim lentama od hartije  bila je postavljena za Božić 1852. g. na Jekatirngofskoj stanici u Piteru.

Zvezda na sovjetskoj jelci  potiče još iz XIX veka

I zbilja, odakle  se na sovjetskoj jelki pojavila zvezda ?Sasvim se pouzdano zna da  na tu ideju nisu prvi došli boljševici. Još u XIX veku jeka je krunoisana  Viljemovom zvezdom   i jelka je dugo ostala božićna, osobito vezana s hrišćanskom tradicijom. Otuda i potiču anđeoski girlandi  i staklene perle, kao atributi svetosti i stradanja,čuturice kao simbol borbe žednih za veru,voće kao “rajska hrana “i krst na podnožju  je imao funkciju  da simbolizuje raspeće.

Nakiti-dečja domaća radinost, ubek su bili skupi

Igračke koje su služile kao nakiti na jelki su uvek bile skupe. Otuda je nasato pokret samodeltnog ptavljenja igračaka, odnosno nakita  koji je privlačio dcu kao posebna čarolija. Nicalo je preobilje nakita ručne itrade-od drvenih korpica koje su se punile darovima, najčešće orasima u foliji, do  lutaka izdelanih  majstorskim rukama seoskih drvodelja.  

Jelke u rovovima na frontu u Prvom svetskom ratu

Za vreme prvog svetskog rata jelku su kitili čak  i u rovovima  i ukrašavli je svećama. Posle Oktobarske revolucije,Božić  i ukrašena jelka su smetali boljševicima koji su to smatrali kao ostatke štetne buržoaske tradicije.  Zato je ruski emgrantski pesnik Valentin Gorjanski   i napsiso ove satirično-sarkastične stihove :”Uskoro će Božić doći /buržoski praznik gnusni /  S njim običaj neukusini /  od iskona nam znan/ kao mrzak nama dan/. Kapitalist  k šumi kreće/ zaostao i trom on je /jelku hoće da poseče / Ostvarivši zlu nakanu /jelku zakla on po danu /,  i naparvi grdnu štetu/ da se čuje svud po svetu/  jer na svakoj njenoj grani/ visio bi  zlotvor beli, odabrani “( Prevod B. R)

Božić  -najomiljeniji narodni praznik

Ali Božić je  ostao  najomiljeniji praznik ruskog naroda. Uskoro je sovjetska vlast shvatila svoju grešku i uoči nove, 1936.  godine vratila božićnu jelku dajući joj status novogodišnje. U peripetijama ukrašavanja jelke u vreme sovjetske epohe odrazila se sva istorija veka.

 U ukrašavenju jelke odrazila se sva istorija epohe

Igračke u obliku  parne lokomotive, diržiabla sa sa natpisima “SSSR” i “Staljin”,junaci Puškinovih bajki, povodom 150.  godišnjice pesnika, igaške sa klovnovima i akrobatama,( posle prikazivanja filmske komedije “Cirkus”), baloni sa napisma “Moskva –Peking “i ostala “kineske  teme “, seoske “instalacije “,u vidu šargarepe,paradajza, znamenitog Hruščovljevog  kukuruza,te, sputnjiki, rakete, kosmonauti…

Povratak sovejetskih obrazaca u kićenju jelki

Svoja istraživanja o isrorijatu igračaka –nakita za jelku, Ala Saljnjikova, završila je savremenim  ternutkom.  “Praznična postsovjetska parksa  počela je da  vraća na jelke  ukrase sa  ”aktuelnom”, “patriotskom “ i “političkom”sadržinom koji upleteni na planu  “idejne  zasićenosti “skoro ni u čemu ne odstušpaju od sovjetskih obrazaca. Tako na primer, u jednoj moskovskoj prodavnici jelki i ukrasa, može se kupiti balon na kojemu je naslikan grb Ruske Federacije. Na taj ili neki drugi način, ukoliko posle izbora 2012.  g.  u prodsji budu neki baloni sa likom novog predsednika, “onda ćemo poželeti da se vratimo najboljoj od svih jelki-jelki  našeg detinsjtva “ jetko se  primećuje  u jednom osvrtu objavljenom u “Moksovskom komsomolcu”  na knjigu Ale Saljnjikove “Istorija igrački i nakita za jelke u Rusiji  “.