ПО ГРАНАМА БОЖИЋНЕ ЈЕЛКЕ МИ СЕ ПЕЊЕМО У ПРАВИ ЖИВОТ ( Чарлс Дикенс )

 У књизи  „Историја кићења јелки“из пера Але Сањијеве,доктора историјских наука,посвећеној  традицији  кићења  јелки  у Русији најпре за божићне, а затим за новогодишње свечаре, узета  је као мото мисао Чарлса Дикенса:“Управо по гранама божићне јелке ми се пењемо у прави живот „.  

Историја   кићења новогидишњих јелки има дуге корене.. .  Не, корени остају у густој  и мрзлој шуми, а до нас донсое гране са великих стабала или одсечена стабла малих, зелених, створења  иглицама окићениох.  На чије ћемо гране ставити  своје украсе,блештаве и аштовите. У историји кићења одсечеих  јелки је смањивала једна другу док најзад нису ушле у моду вештачке, пластичне.   А играчке су остале с нама.

        Јелку први окитио Петар Велики

Сматра се да је новогодишњу њелку у Русији први окитио Петар Велики. Али он је само издао наредбу да се у част празника окити једна грана, што ни у ком случају није значило да се посече цело дрво. На почетку XИX века украшене јелке су  најпре примећене у домовима немачких емиграната, а тридесетих година тај обичај   је прешао и у руске домове. Окићене су биле претежно свадбеним конфетама,медењацима,орасима у фолији, воћем.  Чини се да та традиција данас постепено нестаје. Фабричке играчке су дуго биле искључиво немачке, а међу првима руског порекла  биле су “ралице –национална посластица од ражаног теста са глазуром, омиљене у Архангелској губернији. Испрва  су накити прављени у облику животиња, да би се почетком XX века  на јелке вешале ралице израђене у облику параброда, возова, бицикла и аероплана.

Прва улична божићна јелка постављена у Питеру 1852.

Од средине века производња накита за јелку  излази на тржиште   које у претпразничним данима  врше тако силовит притисак на купце  на које се обрушава цео поток рекламног материјала нудећи им да  се снабдеју украсима, разним дрангулијама, блешативим накитима, срмом, свим и свачим. Обавештења су била обешена и залепљена свуда по граду,чак и на коњским вагонима.  А прва улична јелка украшена разнобојним лентама од хартије  била је постављена за Божић 1852. г. на Јекатирнгофској станици у Питеру.

Звезда на совјетској јелци  потиче још из XИX века

И збиља, одакле  се на совјетској јелки појавила звезда ?Сасвим се поуздано зна да  на ту идеју нису први дошли бољшевици. Још у XИX веку јека је круноисана  Виљемовом звездом   и јелка је дуго остала божићна, особито везана с хришћанском традицијом. Отуда и потичу анђеоски гирланди  и стаклене перле, као атрибути светости и страдања,чутурице као симбол борбе жедних за веру,воће као “рајска храна “и крст на подножју  је имао функцију  да симболизује распеће.

Накити-дечја домаћа радиност, убек су били скупи

Играчке које су служиле као накити на јелки су увек биле скупе. Отуда је насато покрет самоделтног птављења играчака, односно накита  који је привлачио дцу као посебна чаролија. Ницало је преобиље накита ручне итраде-од дрвених корпица које су се пуниле даровима, најчешће орасима у фолији, до  лутака изделаних  мајсторским рукама сеоских дрводеља.  

Јелке у рововима на фронту у Првом светском рату

За време првог светског рата јелку су китили чак  и у рововима  и украшавли је свећама. После Октобарске револуције,Божић  и украшена јелка су сметали бољшевицима који су то сматрали као остатке штетне буржоаске традиције.  Зато је руски емгрантски песник Валентин Горјански   и напсисо ове сатирично-саркастичне стихове :”Ускоро ће Божић доћи /буржоски празник гнусни /  С њим обичај неукусини /  од искона нам знан/ као мрзак нама дан/. Капиталист  к шуми креће/ заостао и тром он је /јелку хоће да посече / Остваривши злу накану /јелку закла он по дану /,  и напарви грдну штету/ да се чује свуд по свету/  јер на свакој њеној грани/ висио би  злотвор бели, одабрани “( Превод Б. Р)

Божић  -најомиљенији народни празник

Али Божић је  остао  најомиљенији празник руског народа. Ускоро је совјетска власт схватила своју грешку и уочи нове, 1936.  године вратила божићну јелку дајући јој статус новогодишње. У перипетијама украшавања јелке у време совјетске епохе одразила се сва историја века.

 У украшавењу јелке одразила се сва историја епохе

Играчке у облику  парне локомотиве, диржиабла са са натписима “СССР” и “Стаљин”,јунаци Пушкинових бајки, поводом 150.  годишњице песника, игашке са кловновима и акробатама,( после приказивања филмске комедије “Циркус”), балони са написма “Москва –Пекинг “и остала “кинеске  теме “, сеоске “инсталације “,у виду шаргарепе,парадајза, знаменитог Хрушчовљевог  кукуруза,те, спутњики, ракете, космонаути…

Повратак совејетских образаца у кићењу јелки

Своја истраживања о исроријату играчака –накита за јелку, Ала Саљњикова, завршила је савременим  тернутком.  “Празнична постсовјетска паркса  почела је да  враћа на јелке  украсе са  ”актуелном”, “патриотском “ и “политичком”садржином који уплетени на плану  “идејне  засићености “скоро ни у чему не одстушпају од совјетских образаца. Тако на пример, у једној московској продавници јелки и украса, може се купити балон на којему је насликан грб Руске Федерације. На тај или неки други начин, уколико после избора 2012.  г.  у продсји буду неки балони са ликом новог председника, “онда ћемо пожелети да се вратимо најбољој од свих јелки-јелки  нашег детинсјтва “ јетко се  примећује  у једном осврту објављеном у “Моксовском комсомолцу”  на књигу Але Саљњикове “Историја играчки и накита за јелке у Русији  “.