РОЂЕНДАН ГИЈОМА АПОЛИНЕРА, КУМА НАДРЕАЛИЗМА

Иако му није округли , јубиларни, ипак 26. август вреди да се спомене као рођендан Гијома Аполинера ( Guillaum Apollinaire, 1880. ),и  то не само зато што је био један од најутицајнијих  писаца  европске авангарде с почетка ХХ века, него и зато што је он наденуо име надрелаизму (surrealism)  . Да он том пoкрету није кумовао, ко зна како  би се звао уметички правац  у коме су царовали Бретон, Пикасо, Дали,  Арагон, Елиар, те наши Марко Ристић, Алекадар Вучо и стотине другх авангардиста који се безмало цео један век ( од 1917. ) одазивају  на прзовку светске историје књижевности и ументости.Јер баш те године, такорећи уочи сaмртне уре ( која га је стигла 1918. од шпанског грипа) ,постављена је његова ,како је назвао „  надреалистичка драма „ под називом,такође надралистичким, „Тиресијеве сисе „ ( Les Mamelles  de Tiresia ) у којој је проблем савремености третиран у духу Аристофанових фарси.И даде му име надреализам!

 Надреалистичке примесе и у самом пореклу и имену Аполинеровом

И у самом пореклу и имену Аполинеровом има доста надреалисточког:закукуљено-замумуљено ,не само у преводима него у самом фрнцуском језику.Преклом је Пољак па му је и име , разуме се , пољско, a  и немачко ,помало :Wilhelm Albert Alexandr Vladimir Apollinairs de Waz-Kostrowitcki- Вилхелм Алберт Владимир Ачександр Аполинарије Вонж-Костровицки.Па који писац  онда да не узме псеудоним, ако мисли да ће ико прочитати нешто од онога што буде написао.А овај француски песник је написао и те како много  за развој европске авангардне књижевности значајних дела.

Гијом Аполинер је рођен 26.августа 1880. Мајка му је била пољска аристократкиња Анђелинка Констровицка грба Вонж , рођена у Великом Финском кнежеству у Хелсинкфорсу.Костровицки потичу из Новогудке, садашња Белорусија.Вилхелма и његовог  брата Алберта Анђелика  је родила  у Риму,али ниједно од њих  није  одмах признала својом децом.Непознато је ко  је био њихов  отац . Претподставља се да је будући песник био син  италијанско-швајцарског аристократе Франческа Флуиђи д'Аспермонта.

Провео је детињство у Италији, учио у коледжима  у Монаку, Кану и Ници, а 1899. породица се пресељава у Париз.

Као свој књижевни псеудоним Костовицки је изабрао  француску варијанту два своја   имена-Вилхелм ( Guillaume)  и Аполинариј  (Apollinaire; то је ткође било  и име  његовог деде ). Од 1910. постаје активни пиублициста,хроничар у „Меркуру де Франсу“, критичар у „Пари-журналу“;између 1912. и 1913. са Андре Билиеом уређује  часопис „Суаре де Пари“, који је писао о савременом животу.Одржавао је пријатељске односе са Паблом Пикасом, Андре Дерном,Франсисом Пикабием,Морисом де Вламинком и Анрим Русоом.

Године 1917. на личниу молбу Ђагилова и Коктоа, Аполинер је наступио са манифестом  о уметности  будућности  под називом „Нви дух „. Пратећи скандалозну премијеру балета Ерика Сатиа „Парада“ коју је извео „Руски балет“ Ђигајева   у сарадњи са Пикасом, Аполинеров „Нови дух „ ће за добрих двадесет година одредити развој младе музике у Француској.

Међу првим поетским зборницима  Аполинера био је циклус „Батисариј или котетж Орфеја „( 1911.)  , а две године касније сабраће   своје најбоље стихове у први велики зорник „Алкохоли „.Песничка збирка „Убијени песник“ изаћи ће 1916.у којој он открива своју мистификовану и трагичну аутобиографију, док ће се две године касније појавити  зборник“лирских идиограма“под насловом“Калиограми „ чији фрагменти најављују „аутоматско писмо „ надреалиста, а такође и синтетички „Манифест пиктопоезије“ који ће 1924.г. обелоданити румунски сликар-надреалиста Виктор Браунер.

Уметничлка проза Аполинера бави се условношћу морала друштва.Том тематиком  је прожет његов роман „Једанаест хиљада шиба „( 1907), као и повести „Рим под влашћу Борџија „( 1913);“Крај Вавилона „( 1914.), „Три Дон Жуана „( такође 1914.) .Исти тај естетски кључ садржи и издавачка серија „Љубави учитељи „( 1909-1914) у коју је Аполинер укључио подробно одабране  и прокоментатрисане текстове  Маркиза де Сада,Пјетра Асретина и друге, а 1913. је сатавиио каталог „Ад Националне  библиотеке“.

Крајем 1910.около Аполинера се формирао круг младих  песника надреалиста у којему су били Андре Бретон,Филип Дупо, Луј Арагон,Жан Кокто.

 Током Првог светског рата ,Аполинер је рањен 17. марта 1916.шрапнелом у главу,а у мају  му је оперисана лобаља.У јесен 1918.Аполинер је, узнурен  опеарцијом,умро од епидемије шпанског грипа.Сахрањен је на гробљу Пер-Лашез.