MAČKE U SVETSKOJ KNJIŽEVNOSTI I U MUZEJIMA

Prvog marta  je ceo svet proslavio dan  najnekorinijeg stvora  u domaćinstvu, a istovremeno i najnezamenljivijeg bića-mačke .Kao podrška ovim ljudima bliskm stvorenjima u Rusiji su istovremeno otvorene dve izložbe.

Jedna je  u“Muzeju mačaka  Svetlane Dolganove „ u Centru kulture i umetnosti   „Vrh Isetski“.

Svetlana Dolganova se seća kako je pre 15 godina  došla na ideju da otovri muzej mačaka:
„Imala sam tada crnog mačka  imenom Barmalej koji se veoma sviđao  mojim prijateljima slikarima.I oni su počeli da ga slikaju.I donoslili su mu na dar  njegove portrete.Mačak je to primao veoma zaintersovano, tako da smo bili ubeđeni da on sve to razume.Čak šta više,mi smo onda gostinsku sobu izdvojili za te radove.On je šetao po toj sobi kada su dolazili gosti , pa se stvarao takav utisak kao da  su na eskurziji.A kad je kolekcija napunila sobu,počela sam na nju da gledam ne očima kolekcionara, nego kao istoričar umetnosti shvativši da su ti radovi sazreli za normalno izlaganje.”

U „Muzeju mačaka Svetlane Dolganove „ sada ima oko 5.000 eksponata, ali osnivateljka muzeja  planira da broj eksponata duplo poveća, pa kaod ih bude 10 hiljada u kolekciji, pobrinuće se za novu zgradu u kojoj će pored eksponata držati i žive modele.

“Čoveku je neophodan kontakt s živom prirodom.Mi živimo u megalopisu, u takvom apstraktnom svetu, da naša deca vide kokošku ili gusku  vrlo retko.

A mačke i psi  su bića koja s nama zajedno idu u XXI  vek .Oni  posotojano  odolevaju  pritisku civilizacije  pomažući i nama da mu se odupremo „, rekla je Svetlana  Dolganova prilikom otvaranja stalne postavke u  njenom „Muzeju mačaka „ u Moksvi.

Mačke ne liče na ljude zato što su one mačke

Druga izložba- posvećena mačkama kao junakinjama književnh dela   otvorena je stotinama kilometra daleko od Moskve , u Muzeju“Književni život Urala u HH veku „ u Jekaterinburgu,  koja se održava po nazivom „Lik mačke u svetskoj književnosti .“

„Mačke ne liče na ljude./ Mačke  su mačke/ Ljudi nose  šešir i kaput/ Mačka često ide  bez odeće“/ Žana Aguzarova.

Kao što je poznato,  u svetskoj književnosti  nije mali broj pesama, bajki,stihova, pozorišnih komada,povesti, romana, skečeva, istraživanja , u kojima su  mačke stekle stalno boravište,  ili su dobile privremeni azil , na osnovu radne vize  sa stausom  k. g. (kao gost).

Tokom beskonačno dugogog ( kako  često izgleda) zajedničkog bivstvovanja  ljudi i mačke  žive u miroljubivoj , ali aktivnoj kohabitaciji, jedni pored drugih, ukazujući jedni drugima poverenje , a posebno ljudi, dok s mačkama i njihovim poverenjem čovek nikad do kraja  ne može biti siguran.

Otuda  je nastanak posebne „mačje „ književnosti nešto što je bilo neminovno,   što se nije moglo izbeći, sve da se i htelo, a nije, a zbog čega bi to trebalo da bude drukčije i da se ne obuhvati aktivnom, miroljubivom koegzistencijom.

Zato ne treba da čudi što je  u muzeju koji nosi naziv „Književni život Urala HH veka“ u Jekaterinburgu   otvoreno posebno muzejsko odeljenje „Muzej mačaka!  u čijoj je organizaciji  priređena atraktivna eskpozcija  posvećena poznatim  mačkama , književnim junakinjama.

Izložba, otvorena 15. februara u Književnom kvartalu, predstavlja čudno putovanje  po zemljama i kontinentima ove  planete koja se još uvek skladno vrti, a  na  kojoj mačke evo već nekoliko stoleća vladaju, vesele se, priređuju „bahanalije „,traže avanture, svađaju se i mire , ne vole pse,love miševe.

I ukratko rečeno, šetaju onako, same po sebi,i obavljaju još na hiljade  čudnih,zabavnih, a ponekad iznenađujućih i neobjašnjivih radnji, narvno ne gledajući sa njihove, nego sa čovekove tačke gledišta.