МАЧКЕ У СВЕТСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И У МУЗЕЈИМА

Првог марта  је цео свет прославио дан  најнекоринијег створа  у домаћинству, а истовремено и најнезаменљивијег бића-мачке .Као подршка овим људима блискм створењима у Русији су истовремено отворене две изложбе.

Једна је  у“Музеју мачака  Светлане Долганове „ у Центру културе и уметности   „Врх Исетски“.

Светлана Долганова се сећа како је пре 15 година  дошла на идеју да отоври музеј мачака:
„Имала сам тада црног мачка  именом Бармалеј који се веома свиђао  мојим пријатељима сликарима.И они су почели да га сликају.И донослили су му на дар  његове портрете.Мачак је то примао веома заинтерсовано, тако да смо били убеђени да он све то разуме.Чак шта више,ми смо онда гостинску собу издвојили за те радове.Он је шетао по тој соби када су долазили гости , па се стварао такав утисак као да  су на ескурзији.А кад је колекција напунила собу,почела сам на њу да гледам не очима колекционара, него као историчар уметности схвативши да су ти радови сазрели за нормално излагање.”

У „Музеју мачака Светлане Долганове „ сада има око 5.000 експоната, али осниватељка музеја  планира да број експоната дупло повећа, па каод их буде 10 хиљада у колекцији, побринуће се за нову зграду у којој ће поред експонатa држати и живе моделе.

“Човеку је неопходан контакт с живом природом.Ми живимо у мегалопису, у таквом апстрактном свету, да наша деца виде кокошку или гуску  врло ретко.

А мачке и пси  су бића која с нама заједно иду у XXI  век .Они  посотојано  одолевају  притиску цивилизације  помажући и нама да му се одупремо „, рекла је Светлана  Долганова приликом отварања сталне поставке у  њеном „Музеју мачака „ у Моксви.

Мачке не личе на људе зато што су оне мачке

Друга изложба- посвећена мачкама као јунакињама књижевнх дела   отворена је стотинама километра далеко од Москве , у Музеју“Књижевни живот Урала у ХХ веку „ у Јекатеринбургу,  која се одржава по називом „Лик мачке у светској књижевности .“

„Мачке не личе на људе./ Мачке  су мачке/ Људи носе  шешир и капут/ Мачка често иде  без одеће“/ Жана Агузарова.

Као што је познато,  у светској књижевности  није мали број песама, бајки,стихова, позоришних комада,повести, романа, скечева, истраживања , у којима су  мачке стекле стално боравиште,  или су добиле привремени азил , на основу радне визе  са стаусом  к. г. (као гост).

Током бесконачно дугогог ( како  често изгледа) заједничког бивствовања  људи и мачке  живе у мирољубивој , али активној кохабитацији, једни поред других, указујући једни другима поверење , а посебно људи, док с мачкама и њиховим поверењем човек никад до краја  не може бити сигуран.

Отуда  је настанак посебне „мачје „ књижевности нешто што је било неминовно,   што се није могло избећи, све да се и хтело, а није, а због чега би то требало да буде друкчије и да се не обухвати активном, мирољубивом коегзистенцијом.

Зато не треба да чуди што је  у музеју који носи назив „Књижевни живот Урала ХХ века“ у Јекатеринбургу   отворено посебно музејско одељење „Музеј мачака!  у чијој је организацији  приређена атрактивна ескпозција  посвећена познатим  мачкама , књижевним јунакињама.

Изложба, отворена 15. фебруара у Књижевном кварталу, представља чудно путовање  по земљама и континентима ове  планете која се још увек складно врти, а  на  којој мачке ево већ неколико столећа владају, веселе се, приређују „баханалије „,траже авантуре, свађају се и мире , не воле псе,лове мишеве.

И укратко речено, шетају онако, саме по себи,и обављају још на хиљаде  чудних,забавних, а понекад изненађујућих и необјашњивих радњи, нарвно не гледајући са њихове, него са човекове тачке гледишта.