ТРИ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ МАКСИМА ГОРКОГ

На днашњи дан, 28. марта 1868. .г. рођен је  Алексеј Максимович Пешков који   ће са псеудонимом Максим Горки постати  буревесник  руске књижевности   на размеђу  XIX и XX века. Био је један од најпопуларнијих руских , а касније  и  најутицајнији совјетски  прозни и драмски писац , који се прославио романитизирањем  декласираних ликова.

Нико од писаца никад није за живота толико слављен као Горки

Никад ниједан писац  није за живота доживео  толику славу и поштовање као Максим Горки  у  својој домовини, Совјетском Савезу,иако је у почетку имао скептичан однос према Октобарској револуцији и  совјетску  влaст која га је обоготворила за живота, као ниједног списатеља  ни пре ни после њега, прихавтио је  тек неколико година после  њеног успостављања.

Још за његова живота ,  а њему у част , родни му је град, Њижњиј Новгород, преимован  у град са његовим именом, Горки ; његово име добила је и главна улица у Москви , бивша ( а и садашња)Тверска, два велика позоришта , пристаниште,  заводи, фабрике, па чак и авион, Институт за светску  књижевност, - звали су се „имени Горког „...

А данас  у  руској престоници ниједна уличица , ни прелаз не носе име Горког .

Како се херој –Буревесник ,претворио у антихероја

Слава Горког и његов огорман утицај у   совјетском  дуруштву, огромни тиражи његових књига, раскошан живот, његова опијеност  успесима изградње спцијализма  у првој  земљи социјализма, на крају крајева   урачуанти су му у кривицу,претворивши тако хероја-Буревесника у антихероја.

Буњин: Горки јесте талентован ,али је огрезао у лажи
Светска слава Горког огорчила је  Буњина:“Време је да се скине маска  да је он велики уметник.Горки је ,истина , био талентован, али је потонуо у лаж и фалш“,изјавио је први руски нобеловац  за књижевност,  ( 1933) ,писац -емигрант , Иван Буњин ( 1870-1953).

Марина Цветајева је ценила Горког више него Буњина. Лав Толстој ,који је у извесном смилу био и кумир Горког, записао је о његовим радовима:“ Одвратно, гадно, ужасни фалш“.

Херберт Велс( Herbert Wells 1866-1946)  га је  сматрао „стаљинистом, који је бранио све што је Стаљин радио“.

На крају је Горки платио за све : и за „роман с револуцијом“, с влашћу исто тако виском ценом у коју  је судбина урачинала: 
губитак  1934. године обожаваног сина јединца Максима ( постоји верзија да га је ликвидирао НКВД);дубоко разочарење у Совјете;мученичка смрт  1936. у 68. години (отрован по наређењу вође ?).

И као финале : ниша у зидинама Кремља  где је положена урна с његовим пепелом коју је на сахрни носио сам Стаљин.

„Ја  сам острашчћен човек“

Споља спокојан, уздржан, мек и нежан у општењу с људима , „лак на сузу „,невероватно увиђаван, с необичним , бескрајно плавим очима ,( таквим  су  га запамтили савременици ), Горки је писао о себи :
„Ја сам остарашћечовек страстан“.

У деетој години он је лежао испод воза  међу железничким шинама .“Необично , али пријатно осећање да ћеш баш у том часу полетети  над земљом.“

У деветнаестој пуцао себи у груди пошто је претходно изучио  анатомски атлас , али је ипак промашио и метак је прошао мимо срца.У то време је био поражен-доживео је несрећну љубав:“Зашто сам те одевао у раскошну мантију маште?Љубећи те, сазанавао сам да сам себе само лепо лагао, и да  ти  ниси моја машта .“

Три главне     даме, велике љубави  у срцу Горког

Горки је имао три главне даме срца свог. Свака од њих је била лепа , талентована, паметна, јаког карактера  и  духа.И све три су, што је задивљујуће ,међусбно одржавале потпуно нормалне односе .Дешавало се чак да су извесно време и заједно живеле код Горког,под једним кровом . А он се   при свему томе често јадао:“Веома сам усамљен. И све ми је то дојадило до очајања.“

Законита жена и Богиња

Једина законита , венчана супруга  Горког , је била  и  остала само Јекатарина Пешкова ( девојачко:  Волжина ).Живела је 89 година  и умрла 1965. Пошто  је ( 1936) остала  пишчева удовица , није се више удавала.Родила му је двоје  деце: кћерку Каћу која умрла сасвим мала и сина Максима , који је био веома близак са оцем, оженио се, имао две кћерке,живео са својом породицом код оца у Италији, а затим у вили у Москви.
 
Каћа, лепотица племићког рода, познанство у редакцији  новина

Алексеј Пешков  се са другом својом великом љубави,Каћом, лепотицом племићког порекла ,упознао у редакцији „Самарских новина „.Обоје су се одушевљавали револуцијом и књижевношћу.Каћа  је  први пут сусрела  свог будућег мужа- док је   спавао на столу  у редакцији !Такви су  весели били у то време  новинарски традиционлн доручци Каћиним доласком на дужност  коректора „Самарских новина“, спавање на редакцијским столовима је „избачено из употребе“.Али се млади фељтониста  Пешков задржавао у редкацији до касних сати читајући коректорске ступце.

Волим те не  као мушкарац, муж, него као пријатељ
Алексеј Пешков је често понављао својој новој љубави, лепотици Каћи:“Волим те  не само као мушкарац, муж, него , и то можда још више, као пријатељ.“

Проживео је с њом пуних седам година , али  ју је оставио због једне нове изабранице свог срца,  такође прелепе Марије Андрејеве, глумице   знаменитог Художественог театра.
 
Шест стотина писама- биланс коресподенција Јектарине Пешкове са Горким

С првом женом, Јекатарином  Пешковом, остао је ,међутим,  у пријатељским и срдачним односима целог живота, о чему сведочи и огромна преписка бивших супружника чији је биланс   600 писама  у којима   му се  Пешкова често обраћала речима :“Пријатељу мој ! Мили мој! Мили мој човече! Кћери моја“ !

Марија Андрејева, мајка двоје деце, ванбврачна жена Горког
Марија Андрејева, ( по мужу Жељбужска , мајка двоје деце) , постала је невенчана жена Горког,а потписивала се „Марија Пешкова „.

За време  заједничког путовања с писцем у Америку, нападили су је у новинама, па су чак обоје избацили из хотела  као „незаконити брачни пар „.Она је напустила  најпре децу, а затим и позориште како би дуже од 10 година била нераздвојна са Горким.

Одушевљавала се заједно с њим „бољшевизмом „, у Петрогаду је изигравала „комесарку „ и стално добијала од мецена, својих обожавалаца  немала средства за потребе партије бољшевика, револуције. Најиздашнији донатор  је био њен страсни поклоник ( неки кажу и љубавник )  милионер Сава Морозов. Кад је миионар извршио самоубиство ( кружиле су гласине да су га ликвидрали бољшевици ), Андрејевој су показали чек од 100 хиљада рубаља које јој је завештао мецена . Она је 60 хиљада приложила каси бољшевичке  партије, док је 40 задржала за себе, нека јој се нађу.

Одважно је трпела положај незаконите жене

Марија Андрејевна је одважно трпела статус невенчане жене  славног писца , примала Јекатаину Пешкову , а касније , кад је имала 52 године, прихватила је и трећу , последњу љубав Горког, 26.годишњу Марију Будберг  Закревску.

Годне 1910 . морала се сирота Марија Андрејевна, славана глумица, художестцвеница, правити невешта , као да не примећује  авантуру свог мужа са женом  пријатеља, са којом је, ако је веровати гласинама, имао и кћерку.Она сама није имала срећу да роди дете Горког,  због једног  пада на сцени који се показао кобан по њено  даље материнство.

Сама је напустила Горког

Сама је прекинула десетогодишљу ванбрачну везу с Горким.Касније се сећала:“Били су периоди , и то врло дуги, огромне среће, блсикости, потпуне оданости ,али су их смењивали   бурни  дани  несхватања, увреда и понижења.“

Називао је „ прелепом женом-пријатељем, „ , она му је била и „благородна Марусја „. Али мало затим је закључивао да „вољену  драгу треба пререзати тупом тестером.“ Желео  је само мир за свој рад и за то је био спреман да плати било коју цену.

Андрејева као Маргарита, а Горки као Мајстор

Нису ретки књижевни зналци из тог времена који су Андрејеву сматрали за прототип Булгаковљеве Мргарите, а Горког –за Мајстора.Сматрало се чак и да је Алексеј Толстој, славни „црвени гроф“ по лику невечане жене Горког , „вајао“ своју  Маљвину.

А сама херојина, Марија Андрејева , се кајала што је оставила своју велику љубав .

„ Неправдено сам поступила   што сам напутила  Горког.То сам учинила   као жена, а требало је да  поступом другачије:ипак је то био Горки „.

„Мачкица „ од железа , „најрускија од свих  Рускиња
Нина Берберова је написала роман  о Марији Закревској Будберг, трећој  и последњој жени( доста је, вала, више !)   Максима Горког, под налсовом „Жена од железа „  . Тако је   називао  и сам класик.Али је  Бреберова,блиско познајући своју  јунакињу, налазила  у њеној фигури и осмеху“ нешто мачје „.Нису је тек онако назвали Мура !Горки јој  је говорио и да је „најрускија од свих  Рускиња.“И посвећујући јој свој последњи недовршени роман „Живот Клима Самгина“, написао је њено девојачко презиме Марија Игњатјевна  Закревска.А „Бекндорф“ је по првом мужу, оцу двоје њене деце који је старљан 1919.г. Презиме „Будберг“ је по њеном другом мужу, барону, по коме је и добила  титулу бароница .

Оштар мушки ум, јак карактер и унутрашња слобода баронице Муре
Својим оштрим  мушким умом, јаким карактером ,унутрашњом  слободом,  бароница Мура   је привукла на себе општу пажњу и изазивала усхићење својих познаника.Није била лепотоца, али њено некако широко лице са израженим јагодицама,паметно и озбињно ,постајало је лепо и привлачно.Обиловала је неком неизрецивом привлачношћу , женственошу  слитом са одлучношћу, а „ да је мушкарце волела, она то није крила „ , а и „секс  је  за  њу био природна ствар „, како  је приметила Нина  Берберова.

Стога није било чудни што се педесетогодишњи Горки у њу зањубио већ на први поглед, па му  је Мура ускоро постала све:секретарица , преводилац ( одлично је знала пет језика ) ,пословни руководилац.

Поред пролетсрког писца, Мура је неговала и паралелну „љубавну институцију „ са британским класиком фантастике Велсом

Мури се поред  пролетрског  класика догодила још једна „паралена љубавна институција „- са британским класиком фантастике Хербертпом Велсом (Herbert Wells, 1866-1946 ) који ју је први пут посетио  у њеној соби ноћу кад је у Петрограду био у гостима код Горког :  па или је погрешио врата, собе, или му се није спавало, па да разговорм прекрати ноћ... те збило се, што се збило.

 На љубоморне прекоре Алексеја Максимовича она се само насмејала:“Шта вам је, чак и за најзаљубивију жену, два позанта писца истворемено, да то није мало сувише !“

С Горким  се растала.А Велс је наредних 12 годдна , колико је потрајала њихова љубавна веза , стално наговарао да се уда за њега што је она упорна одбијала. Умирући, завештао јој је 100 хиљада долара од којих је и живела.  

Петварање живита у легенду, у авантуру

Мура је желела да свој живот претвори у легенду, у авантуру.Није за собом оставила ни дневник, ни мемоаре, као да је поручила : о мени  мислите шта год хоћете !

Једни су је сматарли за немачаког шпијуна, други су били убеђени да ради за енглеску тајну службу, док су се трећи клели како је Мура агент НКВЕД-а.Тим глсинама  и сама је доринела спаљујући сав свој архив

Цигарета у устима и флаша вотке поред себе

Онај ко је видео у позним годинама ( умрла је у 82. г. )  сећа се отежале даме   са цигаретом у устима,  која је се од ујутру до увече није растајла са бутилком   вотке.Тако је уставри проживела цео свој дуги живот: причало се да јој ниједан мушкарац није био раван у пићу.

Најславнији писац свога доба, Алексеј Максимович Горки умро је на њеним рукама  18. јуна 1936.г.

Верзија да су га отровали по Стаљиновој наредби ,никад није доказана.

Било како било, Мура је остала последња легенда у бурном животу култног буревесника совјетске епохе , Алексеја Максимовича Горког.