TRI VELIKE LJUBAVI MAKSIMA GORKOG

Na dnašnji dan, 28. marta 1868. .g. rođen je  Aleksej Maksimovič Peškov koji   će sa pseudonimom Maksim Gorki postati  burevesnik  ruske književnosti   na razmeđu  XIX i XX veka. Bio je jedan od najpopularnijih ruskih , a kasnije  i  najuticajniji sovjetski  prozni i dramski pisac , koji se proslavio romanitiziranjem  deklasiranih likova.

Niko od pisaca nikad nije za života toliko slavljen kao Gorki

Nikad nijedan pisac  nije za života doživeo  toliku slavu i poštovanje kao Maksim Gorki  u  svojoj domovini, Sovjetskom Savezu,iako je u početku imao skeptičan odnos prema Oktobarskoj revoluciji i  sovjetsku  vlast koja ga je obogotvorila za života, kao nijednog spisatelja  ni pre ni posle njega, prihavtio je  tek nekoliko godina posle  njenog uspostavljanja.

Još za njegova života ,  a njemu u čast , rodni mu je grad, Njižnjij Novgorod, preimovan  u grad sa njegovim imenom, Gorki ; njegovo ime dobila je i glavna ulica u Moskvi , bivša ( a i sadašnja)Tverska, dva velika pozorišta , pristanište,  zavodi, fabrike, pa čak i avion, Institut za svetsku  književnost, - zvali su se „imeni Gorkog „...

A danas  u  ruskoj prestonici nijedna uličica , ni prelaz ne nose ime Gorkog .

Kako se heroj –Burevesnik ,pretvorio u antiheroja

Slava Gorkog i njegov ogorman uticaj u   sovjetskom  duruštvu, ogromni tiraži njegovih knjiga, raskošan život, njegova opijenost  uspesima izgradnje spcijalizma  u prvoj  zemlji socijalizma, na kraju krajeva   uračuanti su mu u krivicu,pretvorivši tako heroja-Burevesnika u antiheroja.

Bunjin: Gorki jeste talentovan ,ali je ogrezao u laži
Svetska slava Gorkog ogorčila je  Bunjina:“Vreme je da se skine maska  da je on veliki umetnik.Gorki je ,istina , bio talentovan, ali je potonuo u laž i falš“,izjavio je prvi ruski nobelovac  za književnost,  ( 1933) ,pisac -emigrant , Ivan Bunjin ( 1870-1953).

Marina Cvetajeva je cenila Gorkog više nego Bunjina. Lav Tolstoj ,koji je u izvesnom smilu bio i kumir Gorkog, zapisao je o njegovim radovima:“ Odvratno, gadno, užasni falš“.

Herbert Vels( Herbert Wells 1866-1946)  ga je  smatrao „staljinistom, koji je branio sve što je Staljin radio“.

Na kraju je Gorki platio za sve : i za „roman s revolucijom“, s vlašću isto tako viskom cenom u koju  je sudbina uračinala: 
gubitak  1934. godine obožavanog sina jedinca Maksima ( postoji verzija da ga je likvidirao NKVD);duboko razočarenje u Sovjete;mučenička smrt  1936. u 68. godini (otrovan po naređenju vođe ?).

I kao finale : niša u zidinama Kremlja  gde je položena urna s njegovim pepelom koju je na sahrni nosio sam Staljin.

„Ja  sam ostraščćen čovek“

Spolja spokojan, uzdržan, mek i nežan u opštenju s ljudima , „lak na suzu „,neverovatno uviđavan, s neobičnim , beskrajno plavim očima ,( takvim  su  ga zapamtili savremenici ), Gorki je pisao o sebi :
„Ja sam ostarašćečovek strastan“.

U deetoj godini on je ležao ispod voza  među železničkim šinama .“Neobično , ali prijatno osećanje da ćeš baš u tom času poleteti  nad zemljom.“

U devetnaestoj pucao sebi u grudi pošto je prethodno izučio  anatomski atlas , ali je ipak promašio i metak je prošao mimo srca.U to vreme je bio poražen-doživeo je nesrećnu ljubav:“Zašto sam te odevao u raskošnu mantiju mašte?Ljubeći te, sazanavao sam da sam sebe samo lepo lagao, i da  ti  nisi moja mašta .“

Tri glavne     dame, velike ljubavi  u srcu Gorkog

Gorki je imao tri glavne dame srca svog. Svaka od njih je bila lepa , talentovana, pametna, jakog karaktera  i  duha.I sve tri su, što je zadivljujuće ,međusbno održavale potpuno normalne odnose .Dešavalo se čak da su izvesno vreme i zajedno živele kod Gorkog,pod jednim krovom . A on se   pri svemu tome često jadao:“Veoma sam usamljen. I sve mi je to dojadilo do očajanja.“

Zakonita žena i Boginja

Jedina zakonita , venčana supruga  Gorkog , je bila  i  ostala samo Jekatarina Peškova ( devojačko:  Volžina ).Živela je 89 godina  i umrla 1965. Pošto  je ( 1936) ostala  piščeva udovica , nije se više udavala.Rodila mu je dvoje  dece: kćerku Kaću koja umrla sasvim mala i sina Maksima , koji je bio veoma blizak sa ocem, oženio se, imao dve kćerke,živeo sa svojom porodicom kod oca u Italiji, a zatim u vili u Moskvi.
 
Kaća, lepotica plemićkog roda, poznanstvo u redakciji  novina

Aleksej Peškov  se sa drugom svojom velikom ljubavi,Kaćom, lepoticom plemićkog porekla ,upoznao u redakciji „Samarskih novina „.Oboje su se oduševljavali revolucijom i književnošću.Kaća  je  prvi put susrela  svog budućeg muža- dok je   spavao na stolu  u redakciji !Takvi su  veseli bili u to vreme  novinarski tradicionln doručci Kaćinim dolaskom na dužnost  korektora „Samarskih novina“, spavanje na redakcijskim stolovima je „izbačeno iz upotrebe“.Ali se mladi feljtonista  Peškov zadržavao u redkaciji do kasnih sati čitajući korektorske stupce.

Volim te ne  kao muškarac, muž, nego kao prijatelj
Aleksej Peškov je često ponavljao svojoj novoj ljubavi, lepotici Kaći:“Volim te  ne samo kao muškarac, muž, nego , i to možda još više, kao prijatelj.“

Proživeo je s njom punih sedam godina , ali  ju je ostavio zbog jedne nove izabranice svog srca,  takođe prelepe Marije Andrejeve, glumice   znamenitog Hudožestvenog teatra.
 
Šest stotina pisama- bilans korespodencija Jektarine Peškove sa Gorkim

S prvom ženom, Jekatarinom  Peškovom, ostao je ,međutim,  u prijateljskim i srdačnim odnosima celog života, o čemu svedoči i ogromna prepiska bivših supružnika čiji je bilans   600 pisama  u kojima   mu se  Peškova često obraćala rečima :“Prijatelju moj ! Mili moj! Mili moj čoveče! Kćeri moja“ !

Marija Andrejeva, majka dvoje dece, vanbvračna žena Gorkog
Marija Andrejeva, ( po mužu Željbužska , majka dvoje dece) , postala je nevenčana žena Gorkog,a potpisivala se „Marija Peškova „.

Za vreme  zajedničkog putovanja s piscem u Ameriku, napadili su je u novinama, pa su čak oboje izbacili iz hotela  kao „nezakoniti bračni par „.Ona je napustila  najpre decu, a zatim i pozorište kako bi duže od 10 godina bila nerazdvojna sa Gorkim.

Oduševljavala se zajedno s njim „boljševizmom „, u Petrogadu je izigravala „komesarku „ i stalno dobijala od mecena, svojih obožavalaca  nemala sredstva za potrebe partije boljševika, revolucije. Najizdašniji donator  je bio njen strasni poklonik ( neki kažu i ljubavnik )  milioner Sava Morozov. Kad je miionar izvršio samoubistvo ( kružile su glasine da su ga likvidrali boljševici ), Andrejevoj su pokazali ček od 100 hiljada rubalja koje joj je zaveštao mecena . Ona je 60 hiljada priložila kasi boljševičke  partije, dok je 40 zadržala za sebe, neka joj se nađu.

Odvažno je trpela položaj nezakonite žene

Marija Andrejevna je odvažno trpela status nevenčane žene  slavnog pisca , primala Jekatainu Peškovu , a kasnije , kad je imala 52 godine, prihvatila je i treću , poslednju ljubav Gorkog, 26.godišnju Mariju Budberg  Zakrevsku.

Godne 1910 . morala se sirota Marija Andrejevna, slavana glumica, hudožestcvenica, praviti nevešta , kao da ne primećuje  avanturu svog muža sa ženom  prijatelja, sa kojom je, ako je verovati glasinama, imao i kćerku.Ona sama nije imala sreću da rodi dete Gorkog,  zbog jednog  pada na sceni koji se pokazao koban po njeno  dalje materinstvo.

Sama je napustila Gorkog

Sama je prekinula desetogodišlju vanbračnu vezu s Gorkim.Kasnije se sećala:“Bili su periodi , i to vrlo dugi, ogromne sreće, blsikosti, potpune odanosti ,ali su ih smenjivali   burni  dani  neshvatanja, uvreda i poniženja.“

Nazivao je „ prelepom ženom-prijateljem, „ , ona mu je bila i „blagorodna Marusja „. Ali malo zatim je zaključivao da „voljenu  dragu treba prerezati tupom testerom.“ Želeo  je samo mir za svoj rad i za to je bio spreman da plati bilo koju cenu.

Andrejeva kao Margarita, a Gorki kao Majstor

Nisu retki književni znalci iz tog vremena koji su Andrejevu smatrali za prototip Bulgakovljeve Mrgarite, a Gorkog –za Majstora.Smatralo se čak i da je Aleksej Tolstoj, slavni „crveni grof“ po liku nevečane žene Gorkog , „vajao“ svoju  Maljvinu.

A sama herojina, Marija Andrejeva , se kajala što je ostavila svoju veliku ljubav .

„ Nepravdeno sam postupila   što sam naputila  Gorkog.To sam učinila   kao žena, a trebalo je da  postupom drugačije:ipak je to bio Gorki „.

„Mačkica „ od železa , „najruskija od svih  Ruskinja
Nina Berberova je napisala roman  o Mariji Zakrevskoj Budberg, trećoj  i poslednjoj ženi( dosta je, vala, više !)   Maksima Gorkog, pod nalsovom „Žena od železa „  . Tako je   nazivao  i sam klasik.Ali je  Breberova,blisko poznajući svoju  junakinju, nalazila  u njenoj figuri i osmehu“ nešto mačje „.Nisu je tek onako nazvali Mura !Gorki joj  je govorio i da je „najruskija od svih  Ruskinja.“I posvećujući joj svoj poslednji nedovršeni roman „Život Klima Samgina“, napisao je njeno devojačko prezime Marija Ignjatjevna  Zakrevska.A „Bekndorf“ je po prvom mužu, ocu dvoje njene dece koji je starljan 1919.g. Prezime „Budberg“ je po njenom drugom mužu, baronu, po kome je i dobila  titulu baronica .

Oštar muški um, jak karakter i unutrašnja sloboda baronice Mure
Svojim oštrim  muškim umom, jakim karakterom ,unutrašnjom  slobodom,  baronica Mura   je privukla na sebe opštu pažnju i izazivala ushićenje svojih poznanika.Nije bila lepotoca, ali njeno nekako široko lice sa izraženim jagodicama,pametno i ozbinjno ,postajalo je lepo i privlačno.Obilovala je nekom neizrecivom privlačnošću , ženstvenošu  slitom sa odlučnošću, a „ da je muškarce volela, ona to nije krila „ , a i „seks  je  za  nju bio prirodna stvar „, kako  je primetila Nina  Berberova.

Stoga nije bilo čudni što se pedesetogodišnji Gorki u nju zanjubio već na prvi pogled, pa mu  je Mura uskoro postala sve:sekretarica , prevodilac ( odlično je znala pet jezika ) ,poslovni rukovodilac.

Pored proletsrkog pisca, Mura je negovala i paralelnu „ljubavnu instituciju „ sa britanskim klasikom fantastike Velsom

Muri se pored  proletrskog  klasika dogodila još jedna „paralena ljubavna institucija „- sa britanskim klasikom fantastike Herbertpom Velsom (Herbert Wells, 1866-1946 ) koji ju je prvi put posetio  u njenoj sobi noću kad je u Petrogradu bio u gostima kod Gorkog :  pa ili je pogrešio vrata, sobe, ili mu se nije spavalo, pa da razgovorm prekrati noć... te zbilo se, što se zbilo.

 Na ljubomorne prekore Alekseja Maksimoviča ona se samo nasmejala:“Šta vam je, čak i za najzaljubiviju ženu, dva pozanta pisca istvoremeno, da to nije malo suviše !“

S Gorkim  se rastala.A Vels je narednih 12 goddna , koliko je potrajala njihova ljubavna veza , stalno nagovarao da se uda za njega što je ona uporna odbijala. Umirući, zaveštao joj je 100 hiljada dolara od kojih je i živela.  

Petvaranje živita u legendu, u avanturu

Mura je želela da svoj život pretvori u legendu, u avanturu.Nije za sobom ostavila ni dnevnik, ni memoare, kao da je poručila : o meni  mislite šta god hoćete !

Jedni su je smatarli za nemačakog špijuna, drugi su bili ubeđeni da radi za englesku tajnu službu, dok su se treći kleli kako je Mura agent NKVED-a.Tim glsinama  i sama je dorinela spaljujući sav svoj arhiv

Cigareta u ustima i flaša votke pored sebe

Onaj ko je video u poznim godinama ( umrla je u 82. g. )  seća se otežale dame   sa cigaretom u ustima,  koja je se od ujutru do uveče nije rastajla sa butilkom   votke.Tako je ustavri proživela ceo svoj dugi život: pričalo se da joj nijedan muškarac nije bio ravan u piću.

Najslavniji pisac svoga doba, Aleksej Maksimovič Gorki umro je na njenim rukama  18. juna 1936.g.

Verzija da su ga otrovali po Staljinovoj naredbi ,nikad nije dokazana.

Bilo kako bilo, Mura je ostala poslednja legenda u burnom životu kultnog burevesnika sovjetske epohe , Alekseja Maksimoviča Gorkog.