Velika izložba masonskih znamenja u Peterburgu

TAJNO JE POSTALO JAVNO

28.06.2013. god.

U slavu premudre Astreje, deve među zvezdama, starogčke boginje pravde i zakonitosti

Nekoliko stotina znamenja iz XVIII i prve polovine XIX veka vezano s delatnošću Svetskog bratstva slobodnih zidara predstavljeni su ovih dana u okviru izložbe „Premudrost Astreje“u Ermitažu. „Tajni red“slobodnih zidara „, drugačije nazvan masonski,veoma je poštovao Astreju, „zvezdanu devu „ ,u starogrčkoj mitologiji boginju pravednosti.

Gavni cilj masona:ponovno ujedinjenje hrišćanstva nakon raskola na katolike i pravoslavne

„Tajni red „ je nastao početkom XVIII stoleća u periodu kad je već bio završen raskol hrišćanskog sveta na katoličku i pravoslavnu crkvu.Masoni su sebi postavili kao glavni cilj:ponovno ujedinjljnje hrišćanstva;osnovne ideje su koncetrisali oko prosvetiteljske filosofije i filantropije. Visokoprano izražavanje kojemu su rado pribegavali članovi društva nije bilo ništa drugo nego vraćanje vrednostima „Zlatnog veka boginje Astreje „-veka sveopšte pravednosti i zakonitosti .

Ako je verovati legendi koja se učvrstila u masosonskim krugovima ,prvi ruski „slobodni zidar „je bio Petar I.U masonstvo ga je uveo sam magistar Velike Engleske Lože Krostofer Ren, a to se desilo u vreme Velke misije po Zapadnoj Evropi 1699. Shodno predanju, Pear I je po povratku u Rusiju osnovao prvu rusku ložu u kojoj je sebi namenio „dužnost „ Drugog čuvara, dok je Prvi čuvar postao aktivni pristalica cara general Petar Gordon, a dužnost Velikog majstora preuzeo na sebe vojni i državni delatnik Franc Lefort.

Pisani dokumenti , ako ih je i bilo, o porvoj ruskoj loži, nisu sačuvani.

U vreme vldavine carice Elizabete Petrovne sa dozvolom Vlade u Ptereburgu je otovrena loža Ćutalja , ali je pravi procvat ruskog masonstva nastao tek u vreme Jekatarine II koja je sebe progalsila za pokroviteljicu „slobodnih zidara „.

Nikolaj Beđajev: najbolji ruski ljudi su bili masoni

Poznati ruski filosof Nikolaj Berđajev je pisao:

“U Rusiji je u XVIII veku masonstvo predstavljalo jedinstven duhovno-društveni pokret i njegov značaj je bio ogorman... Najbolji ruski ljudi su bili masoni...Masonstvo je bila prva slobodna samoorganizacija društva u Rusiji, i ono nije bilo organizovana od vrha vlasti.“

Spisak ruskih masona zadivljuje:Suvorov, Kutuzov,Puškin

Čak i ovlašni pogled na „spisak“ ruskih masona zadivljuje .U različito vreme vrednosti masonerije su delili vojkskovođe Aleksandar Suvorov i Mihail Kutuzov, „sunce ruske poezije Alkesndr Puškin „,pesnik Vasilij Žukovski,dramaski pisac i pesnik Aleksanadr Sumarokov,slikari Alkesandr Borovikovski i Dmitrij Ljevicki,arhitekte Vasilij Baženov i Andrej Voronihin...

Ekpozicije postavljena u Piketnoj dvorani Zimskog dvorca omogućava da se vide predmeti korišćeni u vreme masonskih obreda i rituala. Posetiocima je dostupna masonska simbolika i atributika, kojom se izražavale masonske ideje „ traganja za svetlošću „ i „moralnim usavravanjem“ centralne figiure ruskog masonstva kraja XVIII i početka XIX veka- društvenog mislioca,pisca i novinra Nikolaja Novikova.

Sto i fotelje od kraleksih breza iz doma poznatog muzičkog delatnika grofa Mihaila Vijelgorskog iz Peterburga ukrašen je metalnim dodacima u vidu lire i masonskih simbola.Na pečatu autora poznate poloneze „Oproštaj s otadžbinom „ poljskog kompozitora Mihaila Kleofasa Ognjinskog utisnta je deviza lože „Udruženih prijatelja osnovane 1802. :“Snaga je u jedinstvu „(Les Amis Reunis).

„Ali ja u duši zažižem da svetli jedno drugo oko „

Na medelji „Spomen na Otadžbinski rat 1812.“ koji je uradio modelar, živopisac i mason Fjodor Tolstoj , urezan je glavni masonski simbol-svevidljivo oko u sijajaućem trouglu .

I kao da se onekud , iz drugih „nebeskih sfera „ čuju zvuci stihova jednog drugog poznatog masona,Maksimilijana Vološina :

“Ali ja u svojoj duši zažižem da svetli jedno drugo oko/I Zemlju ću privesti k sijajućoj mašti.“