Велика изложба масонских знамења у Петербургу

ТАЈНО ЈЕ ПОСТАЛО ЈАВНО

28.06.2013. год.

У славу премудре Астреје, деве међу звездама, старогчке богиње правде и законитости

Неколико стотина знамења из XVIII и прве половине XIX века везано с делатношћу Светског братства слободних зидара представљени су ових дана у оквиру изложбе „Премудрост Астреје“у Ермитажу. „Тајни ред“слободних зидара „, другачије назван масонски,веома је поштовао Астреју, „звездану деву „ ,у старогрчкој митологији богињу праведности.

Гавни циљ масона:поновно уједињење хришћанства након раскола на католике и православне

„Тајни ред „ је настао почетком XVIII столећа у периоду кад је већ био завршен раскол хришћанског света на католичку и православну цркву.Масони су себи поставили као главни циљ:поновно уједињљње хришћанства;основне идеје су концетрисали око просветитељске философије и филантропије. Високопрано изражавање којему су радо прибегавали чланови друштва није било ништа друго него враћање вредностима „Златног века богиње Астреје „-века свеопште праведности и законитости .

Ако је веровати легенди која се учврстила у масосонским круговима ,први руски „слободни зидар „је био Петар I.У масонство га је увео сам магистар Велике Енглеске Ложе Кростофер Рен, а то се десило у време Велке мисије по Западној Европи 1699. Сходно предању, Пеар I је по повратку у Русију основао прву руску ложу у којој је себи наменио „дужност „ Другог чувара, док је Први чувар постао активни присталица цара генерал Петар Гордон, а дужност Великог мајстора преузео на себе војни и државни делатник Франц Лефорт.

Писани документи , ако их је и било, о порвој руској ложи, нису сачувани.

У време влдавине царице Елизабете Петровне са дозволом Владе у Птеребургу је отоврена ложа Ћутаља , али је прави процват руског масонства настао тек у време Јекатарине II која је себе прогалсила за покровитељицу „слободних зидара „.

Николај Беђајев: најбољи руски људи су били масони

Познати руски философ Николај Берђајев је писао:

“У Русији је у XVIII веку масонство представљало јединствен духовно-друштвени покрет и његов значај је био огорман... Најбољи руски људи су били масони...Масонство је била прва слободна самоорганизација друштва у Русији, и оно није било организована од врха власти.“

Списак руских масона задивљује:Суворов, Кутузов,Пушкин

Чак и овлашни поглед на „списак“ руских масона задивљује .У различито време вредности масонерије су делили војксковође Александар Суворов и Михаил Кутузов, „сунце руске поезије Алкесндр Пушкин „,песник Василиј Жуковски,драмаски писац и песник Алексанадр Сумароков,сликари Алкесандр Боровиковски и Дмитриј Љевицки,архитекте Василиј Баженов и Андреј Воронихин...

Екпозиције постављена у Пикетној дворани Зимског дворца омогућава да се виде предмети коришћени у време масонских обреда и ритуала. Посетиоцима је доступна масонска симболика и атрибутика, којом се изражавале масонске идеје „ трагања за светлошћу „ и „моралним усавравањем“ централне фигиуре руског масонства краја XVIII и почетка XIX века- друштвеног мислиоца,писца и новинра Николаја Новикова.

Сто и фотеље од кралексих бреза из дома познатог музичког делатника грофа Михаила Вијелгорског из Петербурга украшен је металним додацима у виду лире и масонских симбола.На печату аутора познате полонезе „Опроштај с отаџбином „ пољског композитора Михаила Клеофаса Огњинског утиснта је девиза ложе „Удружених пријатеља основане 1802. :“Снага је у јединству „(Les Amis Reunis).

„Али ја у души зажижем да светли једно друго око „

На медељи „Спомен на Отаџбински рат 1812.“ који је урадио моделар, живописац и масон Фјодор Толстој , урезан је главни масонски симбол-свевидљиво око у сијајаућем троуглу .

И као да се онекуд , из других „небеских сфера „ чују звуци стихова једног другог познатог масона,Максимилијана Волошина :

“Али ја у својој души зажижем да светли једно друго око/И Земљу ћу привести к сијајућој машти.“