FRANCUSKA

Zbornik tekstova  iz jeseni i zime 1914. g.jedan je od najblistavijih dokumenta  koji fiksiraju i  kao narkotici  deluju  na kreativne ljude.

Zaista potresni kolektivni   narkotici!

Nažalost, veoma skupi i potpuno rušilački!

1.Žan Žores (publicista i pisac)

„Ratovi se rasplamsavaju rečima“

Istupao je protiv rata , ubio ga je nacionalista Rolan Vilen dan uoči  objavljivanja opšte mobilizacije.

2. Romen Rolan (1866-1944), pisac

„Ne pripadam onim Francuzima koji  smatraju Nemce varvarima „

Godine 1914. objavio je nekoliko antiratnih eseja  posle čega su francuski knjižari prestali da prodaju njegove knjige.Kroz godinu  dana dobio je Nobelovu nagradu za književnost (1915) što je dovelo do postepenog  prestanka bojkota njegovih knjiga.

Odlomci iz Otvorenog pisma  Gerhartu Hautmanu  objavljenog u“Ženevskom žurnalu „( Journal de  Genev,“.) 2.  septembra 1914.

„Ja ne pripadam onim Francuzima koji Nemce samtraju varvarima.Poznati su mi moralne i intelektualne veličine vaše nacije < ...>

 Imam neke razloge da smatram zločinačkom politiku Nemačke i njene metode,ali me ništa ne može primorati da  okrivim njen narod koji je postao  slepo oruđe u sprovođenju te politike.

I ne radi se samo o tome , što ja ,kao što vam je poznato, rat smatarm na neki način  sudbinskim. Sudbina  je opredljenje bezvoljnih duša.Rat je plod ljudskih slabosti i gluposti.<...>

 Ne prekoravam vas zbog naše  žalosti, vaša neće biti manja.

Ako Francuska bude ležala u ruinama, isto to čeka i Nemačku.

Čak nisam ni povisio glas kad je  vaša vojska narušila neutralnost Belgije... Ali surovost kojom ste  uništili tu velikodušnu  naciju, čiji se jedini greh   sastojao u tome  što je ona  pokušala da zaštiti svoju nezavisnot i svoja prava kao što su to Nemci radili 1813... to je već isuviše !<...>

Ostavitre tu surovost za nas Francuze,vaše prave neprijatelje!“

3. Alen – Furnje , pisac , ( 1886-1914 ).

Poginuo   22. septembra  1914. u bici pod Verdenom.

„Duh samožrtvovanja, sveta žeđ pobede „ (Iz pisma  verenici od 22. avgusta  1914.)

4. Gijom Apoloner, pesnik (1880-1918)

„Kao da smo se ponovo rodili „

Javio se u regrutni centar prvog dana  mobilizacije, ali nije bio primljen pošto nije imao francusko državljanstvo .Kasnije su mu ipak omogućili da ode na front. Ranjen je u glavu  od čega je lečen pola godine. Zbog narušenog zdravlja na frontu nije  mogao  preživeti epidemiju gripa 1918.

Odlomak iz „Malog automobila „:

„31. avgusta  1914 .  godine /otputovao sam  iz Dovila  oko /ponoći / U nevelikom  automobilu / Ruverja ...

I kada smo prošli posle /podneva/ Fontenblo /   ,Stigli smo u Pariz /Gde su već raznosili pozive za mobiliazciju/   . I shvatli smo obojica    o čemu se radi, moj prijatelj i ja./ Zatim nas je neveliki automobil  dovezao  u Novu Epohu /Što nam je, premda smo mi već odrasli, značilo  da smo se ponovo rodili.“

5. Lui-Ferdinanad  Selin, pisac (1894-1961)

„To je  jedinstveni, svojevrsni doživljaj koji samo retki  mogu  doživeti„

Pošao je na front kao dobrovoljac,u vreme izvidničkog upada  u oktobru 1914. bio teško ranjen, i zbog  psihičkih trauma koje je preživeo kao i  zbog delimično paralizovane ruke bio je demobilisan.

Iz pisma roditeljima s početka avgusta  1914.g.

„To je jedinstveni, svojevrsni  doživljaj koji samo retki mogu  doživeti.Svaki čovek se nalazi na svom položaju, svi su samouvereni i spokojni,preterano uzbuđenje prvih minuta je  ustupilo  mesto smrtnoj tišini,znaku iznenadne  neočekivanosti.

Što se mene tiče, ispuniću svoj dug do kraja,  ako se voljom sudbine  ne vratim , onda  budite uvereni da sam  umro zadovoljan  i blagodareći vas od sveg srca. „

6. Anatol Frans,pisac, (1844-1924)

„Nismo hteli rat.  Sad hoćemo pobedu.“

Prve  godine rata bio je njegov veliki  pristalica,a već 1915. g. objavljuje knjigu „Na slavnom putu“ u kojoj je skupio svu svoju publicistiku iz prethodne   godine.

Kroz godinu dana, 1916., Frans će iz osnova promeniti svoju poziciju  prema ratu  i nazvati  knjigu „najsramotnjim postupkom „.

Iz pisma Gustavu Erveu iz  1914.g.:

„Nismo hteli rat. Sad hoćemo pobedu.Mi je želimo svom snagom.Želimo je  sa svima  njenim plodovima“.

7. Anri Bergson, filosof (1859-1941)

„Borba s Nemačkom, to je borba civilizacije s varvarstvom“

Godine 1914. g. izabran je za člana Francuske akademije, a dve godine kasnije odlazi u propagandnu misiju u Španiju.Godine 1917.  francuski premijer  Aristid  Brian  organizuje  Bergosonu neoficijalnu posetu SAD radi pregovora o stupanju SAD u rat.

Iz govora  održanog 8. avgusta 1914. g.na Aakdemiji moralnih   i političkih nauka čiji je on  bio presdednik:

„Borba s Nemačkom, to je  borba civilizacije s varvarstvom.<...>Prosta naučna dužnost zahteva od Akademije da  konstatuje da surovost i cinzam Nemačke  , njeno preziranje prava i pravde, označava degardaciju,povratak u divljaštvo „.

8. Frederik Mason,istoričar, (1847-1923)

„Vagnera ne treba više izvoditi u Francuskoj „

Istaknuti istraživač Napoleonove epohe , za vreme Prvog  svetskog rata  preobratio se u publicistu koji je o aktuelnim ratnim temama pisao za novine L'Echo de Paris , Le Gaulois  i Excelzior.

Svoje osvrte Mason je izdavao i u vidu zbornika, a za verme rata izašlo ih je četiri.

Iz članaka objavnjenog  27. septembra  1914. u listu  L'Echo de Paris:

„Ništa što potiče od varvara,njihove književosti,njihove muzike, njihovog slikarstva,njihove umetnosti,njihove kulture,ne može uprljati  našu svest, naš um i naše srce...

Poklonci umetnosti bez otadžbine, ako im je  to po vonji, mogu  poći u Nemačku da slušaju Vagnera.

Vagnera  ne treba više izvoditi u Francuskoj.“

9. Moris Meterlink  (frankofonski  - belgijski pisac, (1862-1949).

„Biti zver, to je moralno,to je dobro !“

Posle objaljivanja o početku rata  prešao je iz Francukse  u Belguju gde je pokušao da se prijavi u begijsku nacionalnu gardu u koju nije primljen pošto  je bio prestareo za vojnički poziv.

Pisao je propagandne članke i držao predavanja u Španiji, Italiji, Engleskoj, SAD, koje je 1916. g.  objavio pod naslovom „Slom bure „.

Iz pisma Žeraru Ariu od 10. avgusta 1914.

„Mogu li ikako iz Brisela  dobiti poziv za  mobilizaciju kako bih mogao pucati još jednom dok ne bude kasno i dok su Nemci još uvek u Belgiji.

Zveri ne vole jedo drgo, deru se ,napadaju, ugrizaju,vade oče,   čupaju grkljan. To čine čak  i u stajama, a da  ne govorimo u džunglama.

Kultura se uopšte sastoji u tome kako to da se ne radi, kako umeti vladati sobom i razumeti,uvažaavti, a u nekim vezama i voleti jedno drugo.

Kulture bivaju razne ,i tehnike su tu različite,neko čpoziva da se vole bližnji,neko pak da se pređe u nirvanu, ali svi su zato da  ne budu zveri.

Ali naiđu mometi kad se pokazuje da je dobro, pravilno i prelepo biti zver.

Biti zver je moralno, to je dobro.

I tu su odjednom sve sile, svo iskustvo , sve tehnike,znanje i metode –se  to počinje da deluje samo da bi se izrazilo zverstvo.

 To je naslada za slikare, pisce,glumce, novinare,muzičare, filosofe ,  svi  se savijaju pred izobiljem oduševljenja.

 Kakvom snagom se nalivaju reči,boje, zvuci ,kako je prekrasan svet !

Kako je svež svaki  dah,kako je prelep svaki pokret !

Ti čak i  ulicom prolazš ne prosto tako, nego da bi  baš sada pripretio neprijatelju svojim mislećim zubima.“

Branko Rakočević