Uskoro će se opet čuti: „Radikali su bili u pravu“

 Razgovarao: Dušan Jojić

Gospodine Šaroviću, ima li ograničenja oko izbora pitanja o kojima možemo da razgovaramo?

– Nema, pitajte šta god želite. Biću potpuno otvoren. Smatram da je javnosti dosta nameštenih intervjua.

Vi ste zamenik predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja i predsednik Izvršnog odbora. Koja su vaša ovlašćenja u vođenju stranke?

– Moja ovlašćenja propisana su statutom stranke i striktno ću ih se pridržavati. Prvi zadatak mi je da oživim i reafirmišem rad Centralne otadžbinske uprave, Predsedničkog kolegijuma i Izvršnog odbora. Sve su to kolegijalni organi, ali ću odgovornost za njihov rad snositi ja. Samim tim, podrazumeva se da odgovornost koju nosim prate i odgovarajuća ovlašćenja.

Hoćete li uspeti?

– Siguran sam da hoću. Da ne verujem u ono što radim, ne bih se ni prihvatao ogromnog posla koji me očekuje.

Bilo je ulizivanja i obmanjivanja Šešelja

Posle izbornog poraza bilo je dosta reči o tome da Vojislav Šešelj odluke donosi sam. Objasnite nam, kako funkcioniše komunikacija sa predsednikom stranke, kako izgleda proces donošenja odluka?

– Ni dok je bio u Srbiji, predsednik odluke nije donosio sam, a kamoli da to radi iz Haga. On je svake nedelje držao sednice Predsedničkog kolegijuma na kojima su dogovarane aktivnosti. Tačno se znalo ko šta radi, šta se sme a šta ne sme. Stranka je tada funkcionisala kao sat, ali se za ovih deset godina jedan po jedan šraf te stranačke mašine odvijao i ispadao. Prema tome, ne treba izmišljati toplu vodu kako bi stranka ponovo profunkcionisala, već samo primeniti sve mere koje je još pre deset i petnaest godina primenjivao Šešelj.

Koliko je Šešelj u mogućnosti da ima realan uvid u stanje u državi i stranci?

– On dobro poznaje sve glavne aktere političke scene u Srbiji. Pored toga, prati štampu i televizijske programe iz Srbije, u telefonskom je kontaktu sa stranačkim funkcionerima, ali i ljudima van stranke. Nije isto kao da je u Srbiji, ali je za čoveka njegovih intelektualnih kapaciteta i znanja dovoljno da stekne realnu sliku o većini pitanja.

Članstvo smatra da je jedan od razloga za izborni poraz to što on nije dobijao prave informacije iz stranke, jer ste mu govorili samo ono što on voli da čuje?

- Bilo je mnogo ulizivanja, obmanjivanja i falsifikovanja izveštaja. Međutim, Šešelj više voli da čuje i najgoru istinu nego najlepšu laž. Pre 15 godina, kada sam bio na početku karijere, rekao mi je: „Nemanja, ja u tebe imam puno poverenje dok me prvi put ne prevariš“. To nikada nisam zaboravio, niti sam ga ikada lagao.

Sa distance od šest meseci, šta mislite, koji su glavni razlozi za loš izborni rezultat SRS?

– Mnogo toga je bilo protiv nas. Stranački organi su godinama  sistematski umrtvljivani. Međuljudski odnosi su bili loši. Loše osmišljena kampanja dovela je do toga da postanemo neprepoznatljivi našim tradicionalnim biračima. Kada se tome doda slaba zastupljenost u medijima i činjenica da smo u kampanji potrošili 50 ili 100 puta manje novca od drugih stranaka –izborni rezultat nije iznenađenje. Uprkos tome, ponosni smo jer smo ostali dosledni ideologiji koju zastupamo 22 godine i što, za razliku od svih drugih, nismo obećavali med i mleko, već smo narodu govorili istinu, iako ona nije nimalo prijatna. Siguran sam da će srbski narod brzo shvatiti da je još jednom prevaren i da će se uskoro opet čuti „radikali su bili u pravu!“

Kandidatura Jadranke Šešelj iznuđena

A ko su glavni krivci?

– Najveću odgovornost snose oni koji su od septembra 2008. godine zauzimali najodgovornije funkcije u stranci. Predsednik stranke je preuzeo odgovornost na sebe, ali jasno je da je odgovornost rukovodstva u Srbiji mnogo veća.

U javnosti vlada mišljenje da je najgori u nizu loših poteza bilo kandidovanje Jadranke Šešelj za predsednika Srbije. Zašto je zamenjen Martinović?

– To je bio iznuđen potez. Stranački organi su mesecima pre izbora odlučili da kandidat bude Martinović. Ali, počele su da stižu informacije da je on u kontaktu sa SNS. Bili smo šokirani, ali se ispostavilo da su informacije tačne. Plašili smo se mogućnosti da neposredno pred izbore povuče kandidaturu i podrži Nikolića ili to učini u drugom krugu.
Pored toga, agencija koja nam je pomagala u kampanji prezentovala nam je podatak da su Martinovićeva prepoznatljivost i rejting kod birača daleko niži u odnosu na Jadranku. Ona nije želela da bude kandidat, protivio se i Vojislav, ali na kraju je preovladalo mišljenje da je njena kandidatura najbolje rešenje i njih dvoje su prihvatili stav većine. Ona je u svemu ovome ni kriva, ni dužna, samo je htela da pomogne stranci.

Martinović i Dragan Stevanović su napustili SRS i prešli u SNS, iako je Martinović od svih radikala najviše napadao Nikolića i Vučića.

– To što su uradili najbolje govori o njima samima. Ne pamtim da se neko na srbskoj političkoj sceni toliko ponizio i obrukao. Martinovićeva izdaja me nije iznenadila, jer je prebrzo napredovao i od stranke je u kratkom vremenu previše dobio. Stevanović je bio dugogodišnji član stranke, smatrao sam ga svojim bratom. Do poslednjeg dana me je ubeđivao da nikada neće izdati Vojislava.
Ni posle deset godina bez slobode, porodice i otadžbine Šešelj se nije odrekao nijednog svog principa, a Martinović i Stevanović bez poslaničkog mandata ni dva meseca nisu ostali dosledni sebi i svojim uverenjima.

Iako su u SNS prešli uz veliku medijsku pompu, nisu nagrađeni nekom funkcijom.

– Čudi me da takve „moralne gromade“ nisu zauzele visoke pozicije u SNS-u.

Bolji sam od Đilasa i Vučića

Vaši oponenti kažu da je loš izborni rezultat u Beogradu bio presudan da SRS izgubi status parlamentarne stranke, a da ste vi nagrađeni i sa mesta predsednika Gradskog odbora, unapređeni u prvog čoveka stranke u Srbiji.

– Siguran sam da mi funkcija koju obavljam ne bi zapala da stranka na izborima nije doživela poraz kakav je doživela. Onog trenutka kada smo pali ispod cenzusa i kada je postalo jasno da sada treba vaditi kestenje iz vatre kod dela bivših funkcionera opalo je interesovanje za najviše stranačke funkcije, mnogi „junaci“ nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše. Procenili su da je znatno ugodnija pozicija sedeti sa strane, ne raditi ništa za stranku, a kritikovati. Bez obzira na sve teškoće, izuzetno sam ponosan što sam baš na Šešeljev predlog izabran za njegovog zamenika.

Ali izborni rezultat?

– Nismo se proslavili u Beogradu, ali je rezultat  u glavnom gradu na nivou rezultata u Srbiji. Znam da me neke stranačke kolege kritikuju iza leđa, ali to su uglavnom oni koji ni prstom nisu mrdnuli u kampanji. Kandidaturu za gradonačelnika sam prihvatio iako sam od početka znao da neću imati nikakvu šansu protiv Đilasovih i Vučićevih medija i miliona evra koje su uložili u kampanju. Vučića i Đilasa godinama pozivam na televizijski duel, ali ni jedan ni drugi za to nemaju hrabrosti. Ponosan sam na sve što sam u kampanji rekao i uradio, ničim nisam osramotio ni sebe ni stranku. Bolji sam od Đilasa i Vučića i to ću dokazati u godinama koje dolaze.

Sličan je i slučaj Vjerice Radete. Deo članstva je nezadovoljan činjenicom da je nakon izbora sa mesta predsednika IO unapređena na mesto potpredsednika stranke.

– Vjerica je za predsednika Izvršnog odbora izabrana dva meseca pred izbore, a stranačka infrastruktura propadala je i uništavana godinama pre toga. Ne kažem da Vjerica ne snosi deo odgovornosti i da nije grešila, ali razlika između mene i onih koji je danas pljuju je u tome što sam joj se ja suprotstavljao dok je grešila. Sve što sam imao da joj kažem, rekao sam joj odavno i to u lice, zato i poštujemo jedno drugo. S druge strane, oni koji su joj se najviše ulagivali pre izbora i za njom trčkarali po Skupštini zovući je  „šefice“, preko noći su postali njeni najveći kritičari. Moram dodati i to da je ona dala značajan doprinos odbrani Vojislava Šešelja.

Šta ona sad radi, kako sarađujete?

– Kao potpredsednik, zadužena je da formira Politički savet stranke, ali ima i drugih obaveza. Lično mislim da u stranci ima mesta za svakoga, posebno za one koji su svoju lojalnost nebrojeno puta dokazali. Bitno je samo svakome naći mesto sa koga u stranačkom radu može pružiti maksimum.

Mirčić ostaje oslonac

Dejan Mirović je potpredsednik zadužen za spoljne poslove. Da li su stranci uopšte zainteresovani za saradnju sa SRS?

– Naravno da su zainteresovani. Zar vi mislite da je iko ozbiljan, u svetu ili u Srbiji, otpisao SRS i Šešelja? To bi bilo previše naivno. Siguran sam da smo stranka s najviše neprijatelja, ali nas ni prijatelji nisu zaboravili.

Da li je istina da je raniji generalni sekretar Elena Božić-Talijan dan nakon izbora počela da radi u agenciji koja je vodila stranačku kampanju?

– Od izbora nemam nikakav kontakt sa Elenom Božić-Talijan, ali koliko mi je poznato, nije se zaposlila u agenciji koja nam je vodila kampanju. Ona je odmah posle izbora podnela ostavku na najviše stranačke funkcije, čime je sama sebi dala ocenu za kampanju koju je vodila. Elena je preuzela odgovornost i podnela ostavku, ali nije napustila stranku.

Novi generalni sekretar je Ana Simonović, za većinu članstva potpuno nepoznata osoba. Otkud ona, kao doktor bioloških nauka, na toj funkciji?

– Anu sam upoznao nekoliko dana pre nego što je izabrana, iako je član stranke od 1990. godine. Početkom devedesetih, tri godine je bila sekretar ratnog štaba, nakon čega je više godina boravila u inostranstvu, gde je i doktorirala. Ana ima moju podršku, a vreme će pokazati da li je sposobna da odgovori zahtevima koje nosi funkcija na koju je izabrana.

Kakva je pozicija u stranci Milorada Mirčića?

– Mirčić je jedan od osnivača stranke i dugogodišnji predsednik Južnobačkog okružnog odbora i član Predsedničkog kolegijuma stranke.

Kritikuju i Zorana Krasića?

– Kao šef tima koji pomaže u pripremi odbrane dr Šešelja, Krasić je dao najveći doprinos. U skupštini je, kao što znate, bio nezamenljiv. Očekujem da Krasić i ubuduće bude jedan od stubova stranke.

U javnosti se u poslednje vreme slabo pojavljuju i Nataša Jovanović i Gordana Pop-Lazić?

– Gordana se u poslednje vreme pasivizirala, retko dolazi u stranku, ali je i dalje član Predsedničkog kolegijuma.
Što se Nataše tiče, ona je jedna od osoba za koje bih „stavio ruku u vatru“ da nikada neće izdati SRS.

U kojoj je fazi haški postupak protiv predsednika SRS?
– Postupak je u fazi razvlačenja, kao i svih prethodnih 10 godina. Da je Šešelj za bilo šta odgovoran, suđenje bi završili za godinu, a potom bi mu presudili 20-30 godina robije. Kako čak ni haški kvazisud nije uspeo da dokaže nikakvu krivicu, odlučili su se za razvlačenje postupka kako bi Šešelja sklonili s političke scene u Srbiji dok ne unište SRS.

Očekujem da će se čekati zadnji rok za izricanje presude, a to je mart sledeće godine.

Šešelj se dobro oseća

Kakvo je sada njegovo zdravstveno stanje ?

– Oseća se znatno bolje nego prethodnih meseci.
Kada ga je 6. januara  hitna pomoć konačno odvezla u bolnicu, život mu je visio o koncu, a sa vrata njegove ćelije u zatvoru čuvari su skinuli pločicu s njegovim imenom. Verovatno su mislili da su problem zvani Šešelj konačno rešili i da se neće vraćati.
Kako je moguće da briljantnu završnu reč Vojislava Šešelja u Hagu gleda skoro dva miliona građana Srbije, da narod bude oduševljen njegovim nastupom, a da za njegovu stranku glasa manje od 200.000 birača?

– Većina tih ljudi otvoreno kaže „glasaću za Šešelja kada se vrati“. Tadašnje rukovodstvo Srpske radikalne stranke u Srbiji nije biračima ulilo poverenje da na adekvatan način može da ga zameni.

Tri godine SRS je podgrevala atmosferu o skorom povratku Šešelja u Srbiju. Kada je realno da se to dogodi?

– Kako prognozirati kakva će biti presuda ako Tribunal bezbroj puta u toku procesa menja pravila na štetu okrivljenog?! Što se tiče preuranjenih priča o njegovom povratku, olako data obećanja se uvek vrate kao bumerang. On je više puta opominjao da se ne licitira datumom njegovog povratka.

Nema vas u medijima?

– To je pitanje za urednike i vlasnike medija. Nemamo novca da plaćamo naručene tekstove, nemamo svoje tajkune, a medije u Srbiji kontrolišu upravo oni koji godinama pokušavaju da unište SRS. Tu mislim na  tajkune, SNS i DS.

Imate li strategiju za probijanje medijske blokade?

– Jedina strategija je upornost, doslednost, rad na terenu...Moramo ići u narod i boriti se da istina izađe na svetlost dana. Mislim da građani već shvataju da je velika greška što srbskih radikala nema u Narodnoj skupštini...

Zašto ne uzmete pare od tajkuna?

– Mi smo jedina stranka koja se zaista bori protiv kriminala i tajkuna, a vi me pitate zašto ne uzimamo novac od tajkuna. Niko ne daje pare na lepe oči. Svaki dinar koji daju političarima, posle stostruko naplate od građana. Kada bismo uzeli pare, bilo bi nam mnogo lakše, ali to više ne bi bila Srbska radikalna stranka. Da je Šešelj spreman da se proda, on bi bio ovde u Srbiji.

Režim promoviše Dveri

Zašto se SRS nije više uključila u polemiku oko održavanja parade pedera? Vi ste prostor prepustili Dverima.

– Nikom mi nismo prepustili prostor, već su mediji, odnosno oni koji ih kontrolišu, smišljeno prostor dali Dverima. Mi smo tražili da parada bude zabranjena, ali ne zbog bezbednosti, jer je to kapitulacija države. Parada je morala biti zabranjena zbog uznemiravanja građana, jer se njome homoseksualizam propagira kao društvena vrednost, što svakako nije. SRS je protiv bilo kog nasilja, ali isto tako ne možemo podržati ništa što je protivno zakonima prirode i ono što nije deo zdravog društvenog života.

Oni smatraju da je to što rade zdrav društveni život.

- Zdravog društvenog života nema bez rađanja potomstva. Ukoliko je neko uskraćen u tom pogledu, mi ga iskreno žalimo, ali ne možemo podržati da se taj nedostatak propagira kao nekakva društvena vrednost.

Neke agencije objavljuju da je rejting SRS oko dva odsto. Imate li snagu da se vratite?

– Imamo. Prirodno je da nakon veoma lošeg rezultata dođe do razočarenja ali to nije ni prvi ni poslednji put da nas otpisuju. Slično je bilo i 2000. godine, pa smo već na narednim izborima ponovo bili najjača politička snaga u Srbiji.

Koji je to deo biračkog tela na koji računa SRS?

– Na sve one kojima je Srbija na srcu i koji shvataju koliko je naš narod ugrožen. Računamo na sve koji su protiv ulaska Srbije u NATO, na poštene ljude, koji se ne mire sa kriminalom, sa pljačkaškom privatizacijom i sa stanjem u kojem se jedan odsto građana razmeće bogatstvom, dok ostatak naroda živi na ivici gladi, ili već gladuje.

Kako ocenjujete predsednički učinak Tomislava Nikolića?

– Priča ono što građani žele da čuju ali se u praksi ništa od toga ne sprovodi. Tokom kampanje je tvrdio da će preispitati sve sporazume sa Prištinom. Dok je izabran promenio je ploču. Brzo će se pokazati da je lagao i drugo što je obećavao. Narod je za Nikolića glasao jer je želeo po svaku cenu da smeni Tadićev režim koji je katastrofalno vladao. Međutim, nakon izbora nove vlasti u Srbiji se još teže živi.

Pre izbora je najavljivao ubrzavanje procesa pridruživanja Srbije EU, sada je promenio ploču i tvrdi da Srbija ne žuri u EU i da neće trpeti nikakve ucene.

– A ispunjavaju jedan po jedan uslov iz Brisela. Svi čelnici vladajuće koalicije jedno pričaju iza zatvorenih vrata sa predstavnicima EU a sasvim suprotno kada se obraćaju domaćoj javnosti. Međutim, ne mogu se služiti dva gospodara. Interesi srbskog naroda i EU su suprotni i brzo će se pokazati da će naprednjaci biti lojalni onima koji su ih stvorili a to su Zapad i tajkuni. Nikolić i Vučić će biti servilniji Zapadu od Tadića, jer tek moraju da se dokažu novim gospodarima.

Pola vlade zrelo za zatvor

Naprednjaci su pre izbora vodili hajku protiv Dinkića, a posle izbora mu u ruke dali svu ekonomiju i finansije Srbije?

– To je posledica želje za vlašću, po svaku cenu. Da je bilo neophodno i izvodljivo, oni bi vladu formirali i sa Tačijem, samo da dođu na vlast. Što se Dinkića tiče, tu je svaka priča suvišna. Pa čovek je javno priznao da je prevario pet i po miliona ljudi, obećavajući im po hiljadu evra, samo da bi Tadić i on pobedili na izborima. Vuk pojeo magarca, a Dinkić stalno ministar.

Zamenik premijera kaže da je borba protiv kriminala i korupcije njegova životna misija?

– Svako ko iole dobro poznaje Vučića, zna da je njegova životna misija da prodajom demagogije osvoji i zadrži vlast. On je izuzetno ambiciozan i opasan čovek, kao vatra je, dobar sluga ali loš gospodar.

Šta mislite, koliko daleko je spreman da ide u obračunu sa kriminalom i da li je sposoban da nosi teret koji je sebi natovario na leđa?

– Ne nosi on nikakav teret. Naprednjaci prethodne četiri godine ni dinara nisu dobili iz budžeta, a razbacivali su se parama i propagandom. Svako ko im je pomogao, nije to učinio iz čovekoljublja, već da bi mu nakon izbora vratili uloženo. Međutim, tajkun koji je uložio milion neće se nakon izbora zadovoljiti vraćanjem uloženog, tražiće 20, 30, 100 puta više. Neće to iz svojih džepova platiti ni Vučić ni Nikolić, platiće građani.

Očigledno je da su razlike između Dačića, Dinkića i Vučića nepremostive. Kada očekujete izbore?

– Njih nije spojio bilo koji politički princip a svakako nije ni poštenje ili želja da urade nešto dobro za građane Srbije. Spojio ih je lični interes i želja za vlašću. Vlada će trajati dok lični apetiti i netrpeljivost ne prerastu količinu vlasti koje su se dočepali.

Zbog čega Vučić sprečava smenu Dragana Đilasa ?

– Vučić ništa što radi ne radi iz ubeđenja, svaki njegov potez definišu istraživanja javnog mnjenja. Đilas je, koristeći svoj ogroman medijski uticaj, u javnosti izgradio imidž uspešnog gradonačelnika. Na izborima je Vučića odrao kao mačku i Vučić zna da Đilasova smena ne bi medijski dobro izgledala. Drugi problem je što naprednjaci, i da dobiju mesto gradonačelnika Beograda, nemaju koga da stave u tu fotelju.

Šta će biti sa SRS? Da li ćemo posle sledećih izbora radikale ponovo gledati u Skupštini Srbije?

– Tek sada, kada nas nema, videće se koliko smo značili. Uprkos greškama koje smo pravili, smatram da nismo zaslužili poraz kakav smo doživeli. Malo ko je u Srbiji verovao da radikali neće preći cenzus. Pa ipak, volju građana uvek smo poštovali i prihvatali, kakva god da je bila. Sada je na nama da ispravimo greške iz prošlosti, vratimo se izvornim principima i načinu delovanja stranke i ponovo zaslužimo poverenje građana Srbije.

Antrfilei:

Dragan Todorović

Zašto Dragan Todorović nije bio nosilac izborne liste za Narodnu skupštinu?

– Todorović je odbio ne samo da bude nosilac liste, već nije želeo da uopšte bude na listi. Obavestio nas je da nije u mogućnosti da se ozbiljnije angažuje u stranci jer mora da se posveti privatnom biznisu kako bi bio u stanju da vrati kredite koje je podigao.

Da li je još uvek član nekog stranačkog organa?

– Član je Predsedničkog kolegijuma, ali ne dolazi na sednice.

Marina Raguš

Šta je sa Marinom Raguš? Pojedini mediji tvrde da je prešla u SNS, drugi da je ostala u SRS?

– Marina je svojih pet minuta slave doživela kada je skoro čitava poslanička grupa SRS izbačena iz skupštinske sale. Tada joj je na raspolaganju bilo vreme čitave poslaničke grupe, koja je radila za nju pripremajući joj materijale za svaku tačku dnevnog reda. Ona je to dobro prezentovala i stekla  popularnost. Međutim, svako od nas na popularnost različito reaguje. Nju je naglo stečena popularnost brzo udaljila od stranke.

Zapadu su Tadić i Nikolić isti

Uoči izbora mediji su uveliko najavljivali Šešeljev povratak u Srbiju. Navodno, bilo je potrebno samo da podnese pisani zahtev tribunalu i da ga privremeno puste?

– To su bajke za malu decu. Takve priče uvek su plasirali neprijatelji stranke, poput Nataše Kandić. Pred poslednje izbore, ta priča je ponovo pokrenuta kako bi se kod simpatizera stranke podgrejala nada u brz povratak i kako bi, kada Šešeljev povratak izostane, većina tih ljudi na dan izbora ostala kod kuće ili glasala za nekoga od kandidata koji su u Srbiji. Nažalost, tako je i bilo.

Deo članstva je ljut, smatraju da je Šešelj mogao da dođe u Srbiju i tako doprinese da stranka ostvari dobar izborni rezultat, ali da je njemu sujeta bila važnija od sudbine stranke.

– Zar mislite da bi isti centri moći koji ga deset godina drže u pritvoru ikada učinili bilo šta što ide u korist SRS ili samom Vojislavu? Mi smo im trn u oku, jer znaju da smo jedini preostali stub odbrane srbskih nacionalnih interesa. Zato su činili sve što su mogli i još uvek čine sve što mogu da unište SRS.

Pa pustili bi ga da uzme glasove naprednjacima i Nikoliću... da pomogne Borisu Tadiću da pobedi.

– Gluposti. Zapadu je svejedno da li će njihove naloge u Beogradu ispunjavati Tadić ili Nikolić. Sluga je uvek samo sluga, ma kako se zvao.
Nikolić je trojanski konj koga je Zapad podmetnuo srbskom narodu, pod plaštom patriote i nacionaliste. Odlazeći iz SRS, on se nije odrekao samo Šešelja, već pre svega patriotizma i borbe za srpske nacionalne interese. Vreme će pokazati da će Nikolić biti duplo servilniji Zapadu nego Tadić. Tadić je sluga Zapada od početka, po ubeđenju, a Nikolić tek treba da se dokazuje i da okaje sve „grehe“ počinjene tokom 18 godina, koliko je bio radikal.

Ne vozim džip

Neki vam zameraju što ste se uselili u njegov predsednički kabinet, koji je posle odlaska Nikolića bio prazan?

– U kabinet me „uselio“ sam Šešelj, određujući me za svog zamenika. Kamo sreće da su oni koji su ranije imali njegovo poverenje bolje obavljali dužnost koju su prihvatili. Da jesu, ja danas svakako ne bih bio njegov zamenik.
Za razliku od svojih prethodnika, koji su se uselili u stranački džip a kabinet ih nije zanimao, ja kabinet koristim, ali nisam želeo da koristim stranački džip, već sam ga garažirao do njegovog povratka.
Živim za dan kada će se Šešelj vratiti u Srbiju i tako me „iseliti“ iz svog kabineta.

„Velika Srbija”

Šta je sa stranačkim glasilom „Velika Srbija“?

– Nismo imali novca za štampanje. Dok traje besparica, novina će izlaziti ređe, a ne mesečno, kao što je ranije bio slučaj. Međutim, nadamo se da će novi glavni i odgovorni urednik Dušan Marić i podmlađena redakcija izborom tema i kvalitetom tekstova nadoknaditi taj startni zaostatak.

Mislite li da je Marić, posle afere sa objavljivanjem snimka seksa sa sekretaricom, dobro rešenje?

– Ne želim da ulazim ni u čiji privatni život ali ne treba zaboraviti da je snimak napravljen bez njegovog znanja i objavljen suprotno pravilima profesionalne etike. Marić je izabran jer preko 25 godina radi u novinarstvu, bio je i glavni i odgovorni urednik drugih listova, objavio je četiri knjige i više od 1.500 tekstova u svim značajnijim novinama i već tri godine je član redakcije „Velike Srbije“. Dakle, ne može se osporiti da ima potrebno znanje i iskustvo i da kvalifikovanijeg kandidata za novog urednika nismo imali.

Dačiću se ne ide na izbore

Vučić je nedavno izjavio da primećuje da su Dačić i Mrkonjić nezadovoljni njegovim radom i pozvao ih da to javno kažu.

– Očigledno je da je Vučić Dačića medijski gurnuo u drugi plan, što ovaj sve teže podnosi. Dačiću se ne ide na izbore, jer nikad više ni on ni SPS neće imati ovo što sad imaju, ali je svestan da su prevremeni izbori neminovnost. Zato će on biti sve manje spreman da trpi i ćuti. Boriće se da izvuče najveću medijsku korist iz ovlašćenja koja mu kao premijeru pripadaju.

Na izbore bez koalicije

Da li razmatrate mogućnost da, poput većine drugih stranaka, SRS na sledećim izborima učestvuje u koaliciji? Pominju se Dveri, DSS, SPS...

– SRS je na izbore uvek izlazila samostalno. Onaj ko ne može da pređe cenzus ne treba ni da postoji na političkoj sceni. Zar da se pretvorimo u SPO, koji se zarad dva, tri mandata odrekao svih izvornih principa, pa pred svake izbore luta od nemila do nedraga. Ko god se umesto ozbiljnim radom bavio izbornom matematikom tipa druga stranka ima 3%, mi imamo 4,5% a zajedno ćemo imati 7,5% nije dobro prošao. Tim putem je SRS krenula u Crnoj Gori i doživela težak poraz. Moje opredeljenje je jaka stranka koja neće ni od koga zavisiti, već će ponovo imati odlučujuću ulogu na srbskoj političkoj sceni!
Originalni tekst intervjua sa zamenikom predsednika SRS, Nemanjom Šarovićem, možete preuzeti sa sledećeg linka:
www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/vs/2tekst3549.pdf
 
Novi broj Velike Srbije možete preuzeti preko linka:
www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/vs/VS3549.pdf