Oslobađanje hrvatskih generala u Hagu: pogledi iz Rusije

Dva vodeća ruska politikologa komentarišu nedavno oslobađanje hrvatskih generala Mladena Markača i Anta Gotovine i mesto ovog postupka Haškog tribunala u širem političkom kontekstu Srbije, Hrvatske, EU i SAD.

Petar Iskenderov, viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka

Ovde su u igri dva faktora. Prvi faktor je težnja Zapada i konkretno Evropske unije da pošalje pozitivan signal Hrvatskoj, koja će od juna 2013. postati punopravna članica EU. Evrointegracija je trenutno u krizi iz finansijskih razloga, tako da ovaj gest treba shvatiti kao predlog Hrvatskoj i drugim balkanskim zemljama i narodima da „unapređuju svoje međusobne odnose bez osvrtanja na prošlost“, tj. da okrenu drugi list, na kome se njihovi odnosi neće zasnivati na događajima iz 90-ih.

Sa tog gledišta je jasno zašto su pre pola godine generali bili okrivljeni, a sada su oslobođeni. Pre pola godine Evropska unija je vršila pritisak na Hrvatsku kako bi ova ispunila neophodne uslove za stupanje u Evropsku uniju, a sada to više nije potrebno. Naprotiv, sada je potrebno da se pokaže privlačnost Evropske unije i njena težnja da uspostavi konstruktivnu bilateralnu saradnju sa Hrvatskom. A ako je cilj Evropske unije da se dopadne Hrvatima, onda je teško bilo naći bolje sredstvo od puštanja na slobodu generala Ante Gotovine i Mladena Markača.

Sa druge strane, Evropska unija sada nije toliko zainteresovana za dobre odnose sa Srbijom, kao što je to bilo pre pola godine. Tada je na vlasti bila prozapadna koalicija na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, i Evropska unija je pravila određene ustupke kako bi ga primorala da obnovi pregovore sa kosovskim vlastima. Sada Srbija ima novog predsednika, Tomislava Nikolića, i sada je EU ponovo odlučila da uspostavi dobre odnose sa Hrvatima tako što će žrtvovati Srbe.

Leonid Savin, politikolog, glavni urednik informativno-analitičkog izdanja „Geopolitika“

Mislim da to nije vezano za izbor Evropske unije da li će sarađivati sa Srbima ili sa Hrvatima. Vašington je odavno presudio Srbima, tako da Evropa samo postupa po instrukcijama koje je dobila od Bele kuće. Isto je i sa priznavanjem Kosova. Licemerna politika koja se sprovodi u Libiji i Siriji pokazuje da mnogo toga može da „prođe“ ako se nastupa krajnje drsko, što upravo i radi evroatlantski blok.

Mislim da Srbija ne treba da se nada članstvu u Evropskoj uniji. Umesto toga, bolje bi bilo da pojača dijalog sa Grčkom i Španijom, marginalnim članicama tog bloka, kao i sa nezavisnim državama, pre svega sa Rusijom. Evropska unija u sadašnjem njenom obliku nije potrebna Srbiji, čak je umnogome za nju i opasna. EU i SAD su kapitalistička tržišta čije će širenje jednostavno progutati Srbiju. Samo konfrontacija sa Evropskom unijom može spasti Srbiju od gubitka identiteta.

Leonid Savin, Petar Iskenderov,


Original publikacije