Ослобађање хрватских генерала у Хагу: погледи из Русије

Два водећа руска политиколога коментаришу недавно ослобађање хрватских генерала Младена Маркача и Анта Готовине и место овог поступка Хашког трибунала у ширем политичком контексту Србије, Хрватске, ЕУ и САД.

Петар Искендеров, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука

Овде су у игри два фактора. Први фактор је тежња Запада и конкретно Европске уније да пошаље позитиван сигнал Хрватској, која ће од јуна 2013. постати пуноправна чланица ЕУ. Евроинтеграција је тренутно у кризи из финансијских разлога, тако да овај гест треба схватити као предлог Хрватској и другим балканским земљама и народима да „унапређују своје међусобне односе без освртања на прошлост“, тј. да окрену други лист, на коме се њихови односи неће заснивати на догађајима из 90-их.

Са тог гледишта је јасно зашто су пре пола године генерали били окривљени, а сада су ослобођени. Пре пола године Европска унија је вршила притисак на Хрватску како би ова испунила неопходне услове за ступање у Европску унију, а сада то више није потребно. Напротив, сада је потребно да се покаже привлачност Европске уније и њена тежња да успостави конструктивну билатералну сарадњу са Хрватском. А ако је циљ Европске уније да се допадне Хрватима, онда је тешко било наћи боље средство од пуштања на слободу генерала Анте Готовине и Младена Маркача.

Са друге стране, Европска унија сада није толико заинтересована за добре односе са Србијом, као што је то било пре пола године. Тада је на власти била прозападна коалиција на челу са председником Борисом Тадићем, и Европска унија је правила одређене уступке како би га приморала да обнови преговоре са косовским властима. Сада Србија има новог председника, Томислава Николића, и сада је ЕУ поново одлучила да успостави добре односе са Хрватима тако што ће жртвовати Србе.

Леонид Савин, политиколог, главни уредник информативно-аналитичког издања „Геополитика“

Мислим да то није везано за избор Европске уније да ли ће сарађивати са Србима или са Хрватима. Вашингтон је одавно пресудио Србима, тако да Европа само поступа по инструкцијама које је добила од Беле куће. Исто је и са признавањем Косова. Лицемерна политика која се спроводи у Либији и Сирији показује да много тога може да „прође“ ако се наступа крајње дрско, што управо и ради евроатлантски блок.

Мислим да Србија не треба да се нада чланству у Европској унији. Уместо тога, боље би било да појача дијалог са Грчком и Шпанијом, маргиналним чланицама тог блока, као и са независним државама, пре свега са Русијом. Европска унија у садашњем њеном облику није потребна Србији, чак је умногоме за њу и опасна. ЕУ и САД су капиталистичка тржишта чије ће ширење једноставно прогутати Србију. Само конфронтација са Европском унијом може спасти Србију од губитка идентитета.

Леонид Савин, Петар Искендеров,


Оригинал публикације