Umetnici i njihova dela koja su zadivila svet u 2014-oj

1.    Pisanje autbiografije na sopstvenom telu

Španski slikar David Kasta  piše autobiografiju-na sopstvenom telu  na kojemu prišiva portrete za njega važnih ličnosti –prijatelja,   rođaka,    voljenih osoba,    učitelja,   i uopšte svih koji su na njega ikad uticali.

Kaže  da boli,    ali se trudi da svi ubodu prođu bez krvi.

2.    „Disanje pustinje“ objekat od 10.000 kvadrata

Ogroman,    ali zaista ogroman,      više od 10.000 kvadratnih metara,    lend-art  objekat  nazvan „Disanje pustinje“ uvučen je u pustinjski  pesak  u Egiptu tamo gde se pustinja dodiruje sa Crvenim morem.

Autori,    kolektiv D.A.ST Arteam,     sagradili su od 8.000  kubnih metara peska  teške konuse  naslagane u dve isprepletene  spirale,      a u njihovom centru je  30 metara  duboki  vodeni rezevoar.

„Disanje  pustinje“  ostavlja nezaboravan utisak ako se  gleda sa visine.

Nažalost,    ova neobična skulptura mada dugotrajna,      ipak nije i večna,      pošto će  iz godine u godinu vetar i sunce sve više erozirati pesak i  voda će presahnuti,      tako da joj je sudbina da se jednog dana slije sa pustinjom zauvek.

3.    Rezanje arhitektire grada na tanke slojeve

 Francuski fotograf Zakari-Godijo –Rua  ima običaj da reže  arhitekturu   grada na tanke slojeve .

Od gradskih zdanja ostaju tako samo dvodimenzinalne površine,   a umesto stanova  sada se pruža čist horizont sa svežim poljskim vazduhom.

4.    Muzej pod vodom sa 500 skulptura  Džejsona  de Klejrsa Tejlora

Muzejska posla nisu spremna da ustuknu ni pred kakavom silom i peprekom.

Muzeji niču  i tamo gde se najmanje mogu očekivati,    čak i pod vodom.

Tako je prvi podvodni umetnički muzej pod nazivom  MUSA (Museo Subacuatico de Arte)  otvoren na obali Zapadno-indijskih ostrva,      a osnovao ga je skulptor  Džejson de Klejrs  Tejlor.

Na dnu plitke lagune  Tejlor  je postavio  više od 500 svojih  skulputra  koje postepeno obrastaju kolarima i vodenim biljem tako  da postaje muzej koji se menja u ovom,    inače vrlo promenljivom svetu.

5.Kosmonaut  visok  11 metara

Kosmonaut visine 11 metara je sretao posetice festivala Coochella  u Kaliforniji.  Izrađen u kompaniji  Poetic Kinetik,    Inc.

Šlem mu suži kao ekran za projekciju.Svaki posetilac  koji priđe kameri može na tom ekranu videti sebe kao kosmonauta.

6. Skup od 1600 panda

Svi volimo pande,     a francuski skulptor Polo Granžon,     u toj  opštoj ljubavi prema panadama ne izostaje.

Od 2008.  na sva svoja,      inače mnogobrojna,      putovanja širom sveta on vodi on sa  sobom 1.600 belih miševa  i fotografiše ih na fonu raznih  znamenitosti .

Sa svojim pandama Granžon je već proputovao više od 20  zemalja .

Broj od 1.600  uzeo je kao simbol jer se računa da ih danas u celom svetu toliko živi.

7. Projekat „Crveni balon „ Kurte -Peške

Još od 2001.g. svetom putuje  „Crveni balon „ (Redball Project)  Kurta-Peške,     umetnika iz Njujorka .

Ogromna,   crvena,    5 metara u prečniku  naduvana lopta,      letela je iznad Abu-Dabija,    Barselone,    Torinta,    Sidneja,    Pariza...

U leto 2014. Lopta se prizemljila u francuskom gradu Renu pravo   na zdanje mesne opere  u okviru  festivala   Les Tombees de la Nuit.

8. Skulptura od žice  devojaka Robina Vajta

Omiljena tema britanskog skulptora Robina Vajta  su devojke (što je i razumljivo) i maslačak  (što je prijatno).

Sliti od čelične žice oni i Vajlvim skulturama opevaju  lepotu.

Nekoliko takvih Vajtvih figura je postavljeno u parku Trentham Gardens    nedaleko od Stok-on-Trenta   u Velikoj  Britaniji.

Na svom sajtu skuptor ne samo  što je predstavio svoje  radove nego i prima  DIU narudžbe za izradu i podučava zainteresovane kako se prave  žičane skulpture.

9. Projekat BJGNIC  braće  Riklin u Švajcarskoj

U ogromnu odeždu od krpa pretvorila su braća Frank i Patrik  Riklin  polja u švajvarskom  regionu Apencel. Projekat BJGNJK   nosi socijalnu poruku  pošto svu tkaninu za „odeždu „ poklanjaju mesni žitelji . Reč je o njihovim predemtima za svakodnevnu uppotrebu:pokrivačima,    šalevima,    ogrtačima i drugim domaćim odevnim i posteljnim predmetima  objedinjenim naporima da se pretvore u umetnička dela.

Dosad su braća Riklin usepla da pokriju 4 procenta  planiranih površina,    a namera im je da do 2040. cela Švajcarska bude prekrivna ovakvim „umetninama „.

10. Egzobotanika:buket cveća lansiran u kosmos

Japanskom umetniku  Makotu   Adjumi pošlo je za rukom da u kosmos pošalje buket cveća i drveće bonsaj.

To je učnio  s namerom  da uradi seriju fotografija sitnog rastinja na kosmičkom fonu.

Projekat je nazvao Egzobotanika i radi tog ostvarenja  Adjumi  je uspostavio kooperativnu saradnju sa desetak specijalista iz kompanije  JP Aerospace samo da bi rastinje poslao u stratosferu kako bi ga  mogao fotografisati.
Njegovo rastinje „putuje“ u kosmos u balonima napunjenim helijumom.

11.Tačno 888.246  keramičkih makova na londonskom Taueru

Tačno 888.246 keramičkioh makova postavljeno je na kanalu Londonskog Tauera .

Reč je  o projektu   britanskog  umetnika-keramičara Pola  Kaminsa realizovanom pod nazivom  Blood Swept Lands and Seas  of Red koji je posvećen 100. godišnjici od početka Prvog svetskog rata.

Broj 888.246- upravo se toliko   vojnika   britanske i kolonijalne vojske  nije  vratilo  sa frontova  i iz bitaka Velike vojne.

Volonteri su „sadili cveće „ svu jesen ,      a poslednji rok  za „sađenje „im je bio 11.novembar.

12.Skulptura od 100.000 ogledala

Skulpturu od 100.000 ogledala  sagradio je u Tonopi,    SAD,    savezna država Nevada,    Irac Džon Herard.

Ogledla odražavaju  sunčevu svetlost tako da se svi zraci skupljaju na vrhu kule,      spiralnom atrijumu,     koji pretvara sunčevu energiju  u električnu.

To ustvari i jeste električna centrala,    ali ko kaže da  i elektrostanica  ne može postati objekat  pablik-arta?

13.Bojenje pejzaža  Fildelfije

 Slikarka Katarina  Grose  peobražava pejzaž Filadelafije  na taj način što jarkim bojama bojadiše  drveće,    žbunje,     zapuštene zgrde kao i industrijska  hale  duž trase kojom prolazi gradska železnica.

Projekat je namenjen putnicima iz vozova kad gledaju kroz prozore,    ali nije sasvim jasno šta je umetnica time želela da kaže i postigne.

14.Prepoznatljivi rukopis Frenk Gerija

Malo ko od savremenih slikara ima tako bezgrešno prepoznatljiv vizuelni rukopis  kao Frenk Geri.

Posle punih šest godine gradnje spemno je da primi publiku njegovo zdanje  Fonda  Luis  Vuitton u Bulonjeskoj šumi u Parizu. Unutra je višefunkcionalni auditorijum za 350 posetilaca,      knjižara,    restoran ...

15.Najveća ptica na svetu iz Budimpešte

Mađarski skulptor- megaloman  Gabor Mikloš Sele  sagradio  je u Budimpešti gigantskog orla  koji predstavlja najveću skulpturu  ptice ikad viđenu u Evropi.

Raspon   krila čeličnog orla  Gabora Mikloša koji natkriljuje  Budimpeštu iznosi   16 metara,     visok je 8 metara,      a težak 15 tona.Sastavljen je od  15.000 čeličnih prizmi,    a skuptor ga posvetio svom omiljenom fudbalskom klubu   FIC-u čiji je stravstven navijač.

Branko Rakočević