Zašto su današnja deca tako agresivna?

Deca danas nisu više centar Vaseljene i zato ona traže svoje mesto grubošću i skandalima koje izazivaju

. Prema istraživanjima Kalifornijskog  univezitra u SAD dete od 11 godina već videlo na televiziji preko 8 hiljada  ubistava i više od 100 drughih akata nasilja

. Kriza porodice kao društvenog isntituta

. U Rusiji danas živi 5,6 miliona samohranih majki,  a preko 30 % porodica su nepotpune

. Neželjena deca postaju agresivna

. Liberalni stil porodičnog vaspitanja, koji podstiče depresiju i strah kod dece, odneo prevagu (preko 30%)  nad autoritativnim (5-6 %) koji izaziva agresivnost kao reakciju na sputvanje slobode

. Svet je sve suroviji:  bol i patnju drugih sve više doživljavamo kao normu,  a sve manje  razlikujemo granice između dobra i zla

. Dete mora znati granicu dozovoljenog koju mu najpre postavljaju roditelji,  a kasnije do nje dolazi i samo,  samospoznajom

. Nikad ne smemo smetnuti s uma da je glavna profilaktika protiv agresije  mudra ljubav  koja se gaji i izražava prema svome  detetu kao ravnoravnom članu porodice

Tatjana Batišejeva,  glavni dečji neurolkog Moskve,  govori   o tome  šta treba činiti ako naša  deca postanu nervozna, gruba i povučena u sebe.

Današnja deca odrastaju grubi i agresivni

Psiholozi su zabrinuti: saveremena deca odrastaju  grubi i agresivni!

Istraživanja su pokazala  da  su ranije naša deca  ispoljavala bujnu narav u uzrastu od 11 do 13.  godine,  a  sad „bujaju“ i petogodišljaci,  pa čak i jednogodišnje bebe!

Zašto se to događa i šta da se radi  kad je takvo stanje  u pitanju, - ovim pitanjem se bavi duže od jedene decenije  Tatjana Batišejeva,  dokotor medicinskih nauka,  direktorka Naučno –oglednog centra  dečje psihoneurologije.  

Usamljena i bezvoljena mala ljudska bića

Šta se to desilo poslednjih nekoliko godina te nam se deca  ponašaju kao da su puštena s lanca?

Može li biti istina da su svemu krivi mobilni telefoni? Jer kad su oni pre desetak godina počeli masovno da se upotrebljavaju,  tada je i sve ovo i ovako  počelo.

Kriza porodice kao društvenog instituta

Ekspert  Tatjana Timofejevna  Batiševa objašnjava:

„Danas je   kod nas  zavaladla  kriza porodice kao društvenog  instituta.

Razvod brakova raste geometrijskom progersijom.

A porast dečje agresije  je jedna od  pojava kojim se ta kriza manifestuje.

U Rusiji danas  živi 5,6 miliona samohranih majki,  a 30 od sto porodica su nepotpune

Možda to i nije tako loše što dolazi do razvoda brakova,  jer se tako naše šanse  za porodičnu sreću ne ograničaaju samo jednim pokušajem.
Ali druga stana medalje je - 5,6 miliona  samohranih majki  u Rusiji u kojoj sada ima  više od 30 procenata nepotpunih pordica,  što je  dva puta više nego što je bilo pre 15 godina.

Neželjena  deca postaju agresivna

Psihoneurološkinja Tatjana   Batiševa je dalje ukazala da  neželjena deca često postaju aresivna,  što je dokaz da prilikom neželjene trudnoći dete  oseća i doživljava stres još u majčinoj  utrobi.

Tipična situacija:   mladić i devojka su se sreli,   stupili u ljubavne odnose, ona je ostala u drugom stanju,  a on nije hteo da se ženi. Ona pokušava da ga prisili i ostavlja dete kao  neko sredstvo pritiska i osvete. Muškaarc i pored svega odlazi,  žena,  ga mrzi,  a sve se to odražava na detetu.  Mališa će kasnije stalno dokazivati da zaslužuje ljubav,  i to će činiti i na vidno agresivan način.

Agresija po pravilu ne mora biti usmerena  na nekog drugog. Dete može da bude zlo i prema samom sebi.   „Sa bodljama unutar okrenutim“,  kao što pisao crnogorski pesnik Leko Ivanović.  U tom slučaju ono će maltretirati rođene ili će  praviti skandale u školi. Njemu je prosto potrebno da ode iz života.

Porodica vojnog režima

Danas poklanjamo manje pažnje deci  još i zato što  je brži tempo života. Treba nekako u 24  sata  naći vreme i za posao,  i za odmor i za lični život.

Ukoliko se domaćinstvo i može zadovoljiti brzom  hranom, vaspitanje dece zahteva znatno više vremena i posvećenosti,  posebno samosatalni prilaz.

„To  osobito dolazi do izražaja u velikim gradovima“,  naglašava eskpert.  Megalopolis  stvara situaciju  u kojoj je nedostatak vremena  stalna prateća pojava,  a u deficit vremena spada i ono koje  roditelji provode s decom.
Zbog toga baš u velegardovima žive najagresivnija deca.

Deca više nisu centar Vaseljene i zato ona traže svoje mesto  grubošću i skandalima koje izazivaju

Pri takvom ludom tempu života porodica i deca odlaze u drugi plan. Ženimo se i udjemo znatno kansije nego što su to činili naši dedovi i bake,  i današnja deca su daleko od toga da i bila centar Vaseljene.  Zato ona i traže svoje mesto-grubošću i skandalima  koje izazivaju, ističe doktorka Batiševa i nastavlja:

-Danas se rađa kasno,  a kad  deca dospeju u tinejedžerski uzrast, roditelji su preokupirani svojim probemima. 

Kod mama se već u to vreme javljaju prvi znaci klimaksa, dok tate ulaze u krizu srednjeg  doba. A  decu pogađa fiziološki  stres,  nailazi  „najezda” hormona,  doživljava se prva ljubav,  traganje za identitetom...  U isto to vreme dete je maksimalno opterećen i u školi i u društevnoj sredini.

I onda se u porodici uvodi „ratno stanje”.  Svaki član porodice pokušava da shvati  šta on uopšte radi u tom životu, kako će  dalje i kojim će putem  krenuti, i pri svemu tome sluša samo svoj glas.“

Štap i šargarepa

Problem se  javlja  još i  i zbog toga  što mnogi roditelji vaspitavaju decu suviše liberalno. A kad  odrasli  ne uspostave granice ponašanja,  deca počinju da ih postavljaju svojim metodama.

Liberalni stil vaspitanja  (više od 30%) odneo prevagu nad autoritativnim  (4-5 %)

„Često držim predavanja  roditeljima na temu ’Umetnost dijaloga’. Jednom sam ih zamolila da  glasaju  o tome kakav  stil vaspitanja  bi hteli  da bude  dominanatan u njihovim porodicama.  Za  autoritativnoi stil  se izjansilo  svega 4-5 procenata,  dok je liberalni stil odabralo više od 30 od sto prisutnih roditelja.“

Liberalni stil vaspitanja podstiče depresiju i strah kod dece

Postoji direktna veza između liberalnog stila  vaspitanja i padanja u depresiju i strah.

Ruski psiholzi su sproveli više istraživanja  i dokazali da  su upravo tinejdžeri skloni upotrebi narkotika,  alkohola i prevremnim seksualnim aktivnostima. Oni iskazuju visoku sklonost  prema nasilju i lako se zagrevaju za antidruštvene aktivnosti.

Suviše slobode deci kao kompenzacija za  deficite u vaspitanju samih roditelja dok su bili  u dečjem uzrastu

Današnji roditelji daju deci suviše mnogo slobode  još i zato  što je njihovo sopstveno detinjstvo prošlo u teškom vremenu – u perestrjci i u 90-im godinama. Zato i  nastoje da pruže svojoj deci ono što  sami nisu dobili kad je bilo vreme za to. Ali ako se deci u svemu ugađa,  onda ona neće nikad  biti sposobna da uvažavaju i interese drugih.

Autoritativni,  komandni stil vaspitanja,  podstiče agresvnost dece kao reakciju na krutost

Autoritativni stil vaspitanja  takođe nije  najbolje rešenje. Ako roditelji samo izdaju komande i zapovesti, ne uzimajući u obzir i inetersovanje i pristanak deteta,  garantovano  će se na taj način podsticati njihova agresivnost kao reakcija na krutost.

„ U autoritativnoj porodici  roditelji često ne dozvoljavaju detetu da napravi nijdan samostalni korak“, nastavlja ekspert.

-    Snažniji i preduzimljiviji tinejdžeri  će reagovati agresijom protestujući na taj način protiv tolikog sputavanja  i onemigućavanja bilo kakve njihove samostalnosti. Deca pokornije prirode i slabe volje  će u svemu činiti ono  što  im rditelji zapovedaju. A baš takva deca koju su rodtelji slomili i pokorili,  najčešće i najbrže  su sklona da potpadnu pod loše uticaje  vršanjaka,  drugih pojedinaca ili sredine uopšte.

Svet oko nas  se menja i postaje sve  suroviji

Problemi dece potiču iz porodice,  no ne smemo ni ignoristi kako se menja  svet oko nas  postajući sve suroviji,  a odnosi u njemu sve nemilosrdniji.

Dete od 11 godina u SAD već videlo na televiziji 8 hiljada ubistava i  više od 100 drugih akata agersije!

Prema istraživanjima Kalifornijkog univerziteata,  u SAD  jedanaestogodišnje dete  je  na početku svog žiotnog veka  već uspelo da vidi na televiziji preko 8 hiljada ubistava i više  od 100 drugih akata agresije!

„ Kad  stalno gledamo nasilje na  ekranu, naš mozak gubi moć da oseća tuđi bol i patnju“- nastavlja    doktoraka  Tatjana Timofejevna.

Bol i patnju drugih počinjemo  sve više da doživljavamo  kao normu i  sve manje  uočavamo granicie između dobra i zla

Mi počinjemo da bol i patnju drugih doživljavamo kao normu,  pa tako u svakodnevnom životu smo izgubili moć da razlikujemo šta je dobro,  a šta loše.  To se naročito da primetiti kod kompjuterskih igara  u kojima je glavni junak koji ubija svoje nepriajtelje,  pozitivan lik.

Nastao je poremećaj u etičkim normama,  u shvatanju dobra i zla-ubijaš i zato si dobar momak. “

To ni u kom slučaju ne znači da od deteta   treba  da stvaramo klavijaturu i da ga sečemo kao kabl.

Jer  primenjujući surove mere možemo očekivati i surovu reakciju...

Umesto toga trebalo bi   s decom provoditi znatno više vremena. I ne treba se oslanjati na to što se  dete  već dugo zadržava  u školi i na  sportskim  terenima,  u sekcijama  kulturno-umetničkih aktivnostima.

Vaspitavaju  mama i tata,  a ne trener i koreogaraf!

Dete mora znati granice dozovoljeng koje mu postavljaju roditelji

„Dete mora zanti  granice dozvoljenog,  koje mu pstavljaju roditelji - tvrdi dokotrka  Timofejevna. A da bi se to postiglo,  neophodno mu je stalno objašnjavati  kako bi  i ono  samo shavtilo  gde se nalaze te granice.

Razgovore  o prestupu   deteta treba konotinuirano voditi,  postepeno,  a ne  od slučaja do slučaja.

Bez šamara,  molim

Najvažnije  je da se ne primenjuje nikakvo nasilje!

Nikavih šamara ne sme biti!

I konačno,  vrlo je zanačajno za dalji proces vaspitanja da se  dete pohvanjuje za  svako primerno poonašanje.

Ne smemo nikad smetnuti s uma da je   glavna profilaktika  agresije-mudra ljubav koju roditelji  treba  da gaje  i izražavaju prema svom detetu kao  ravnopravnom članu porodice.


Branko Rakočević