Čovek je stvorio rak

U stara vremena ljudi nisu bolovali od raka. Do tog zaključka došli su britanski naučnici „otputovavši“ u davno prošle milenijume, kako bi proučili uzroke nastanka onkoloških bolesti. Oni smatraju da je rak proizvod civilizacije. Hipotezu britanskih naučnika je u intervjuu za „Glas Rusije“ prokomentarisao profesor Onkološkog naučnog centra Ruske akademije medicinskih nauka David Zaridze.

Rak je jedna od najrasprostranjenijih bolesti na planeti. On zauzima drugo mesto posle bolesti srca i krvnih sudova. Po podacima SZO, svake godine od onkologije umre više od 6 miliona ljudi i lekari registruju oko 10 miliona novih bolesnika. Nije čudo što lekari i naučnici čine sve što je u njihovoj moći kako bi pobedili bolest, čiji uzroci, nažalost, nisu do kraja jasni. Ponekad stručnjaci treba da se udube u prošlost kako bi pokušali da odgovore na pitanja koja ih zanimaju, što su Britanci i učinili, proučivši oko hiljadu staroegipatskih i južnoameričkih mumija. Utvrdili su da od svih bolesti, od kojih su ljudi patili pre 3 hiljade godina, samo nekoliko slučajeva može s izvesnom verovatnoćom biti svrstano u onkološke bolesti. Međutim, drevni ljudi možda prosto nisu živeli toliko dugo da obole od raka, jer ova bolest spada u kategoriju bolesti od kojih oboljevaju ljudi u starijim godinama, kaže profesor David Zaridze.

Proždirale su ih divlje životinje, ubijali su se u ratovima. Moguće je da su umirali od nekih infekcija, koje nam danas nisu poznate. Odnosno, drevni ljudi su umirali pre nego što rak počne da se razvija. Rak je bolest srednjih i starijih godina. Život je u proseku čak i početkom 20. veka trajao svega 40-45 godina, a danas je prosečna dužina života u razvijenim zemljama 80-85 godina.

Bez obzira na to, ruski onkolog smatra da hipoteza britanskih naučnika o tome da rak u drevnim vremenima nije postojao zbog toga što u čovekovoj okolini nije bilo onoga što izaziva ovu tešku bolest, ima realne osnove. Za to je dovoljno da se pogledaju statistički podaci, a oni svedoče da su čak i početkom 20. veka zloćudni tumori bili krajnje retka pojava. Tek su se s razvojem tehničkog napretka, zbog uticaja civilizovanih faktora, pojavili uzročnici ove bolesti, ističe David Zaridze.

Kao prvo, industrijalizacija je povezana s zagađivanjem čovekove okoline. To nije samo vazduh koji udišemo, već pre svega zagađenje radnog mesta – rudnici, metalurške fabrike, ako hoćete, mogućnost rendgenskih ispitivanja. Dalje, za vreme Prvog svetskog rata počela je proizvodnja cigareta. Pre toga suse pušile lula ili cigare – njih čovek ne može da puši često. A s pojavom cigareta, pristupačnijeg instrumenta za potrošnju duvana, rapidno je porasla stopa obolenja i smrtnosti od raka pluća i drugih onkoloških bolesti vezanih za pušenje.

U čovekovog organizmu se stalno odvijaju mutacije gena. Obično se ove mutacije, po rečima ruskog onkologa, repariraju, odnosno organizam ih odstranjuje. Ako se to ne dešava, nastaje rak. Spoljašnji faktori u znatnoj meri povećavaju rizik od nastanka mutacija, koje se ne mogu odstraniti. U stara vremena praktično nije bilo tako štetnih faktora i zato nije bilo ni masovnih onkoloških bolesti. Ovaj zaključak Britanaca nas ne poziva da se vratimo u pećinu, već samo govori o potrebi da smanjimo štetne uticaje sredine ne čoveka.