Човек је створио рак
У стара времена људи нису боловали од рака. До тог закључка дошли су британски научници „отпутовавши“ у давно прошле миленијуме, како би проучили узроке настанка онколошких болести. Они сматрају да је рак производ цивилизације. Хипотезу британских научника је у интервјуу за „Глас Русије“ прокоментарисао професор Онколошког научног центра Руске академије медицинских наука Давид Заридзе.
Рак је једна од најраспрострањенијих болести на планети. Он заузима друго место после болести срца и крвних судова. По подацима СЗО, сваке године од онкологије умре више од 6 милиона људи и лекари региструју око 10 милиона нових болесника. Није чудо што лекари и научници чине све што је у њиховој моћи како би победили болест, чији узроци, нажалост, нису до краја јасни. Понекад стручњаци треба да се удубе у прошлост како би покушали да одговоре на питања која их занимају, што су Британци и учинили, проучивши око хиљаду староегипатских и јужноамеричких мумија. Утврдили су да од свих болести, од којих су људи патили пре 3 хиљаде година, само неколико случајева може с извесном вероватноћом бити сврстано у онколошке болести. Међутим, древни људи можда просто нису живели толико дуго да оболе од рака, јер ова болест спада у категорију болести од којих обољевају људи у старијим годинама, каже професор Давид Заридзе.
Прождирале су их дивље животиње, убијали су се у ратовима. Могуће је да су умирали од неких инфекција, које нам данас нису познате. Односно, древни људи су умирали пре него што рак почне да се развија. Рак је болест средњих и старијих година. Живот је у просеку чак и почетком 20. века трајао свега 40-45 година, а данас је просечна дужина живота у развијеним земљама 80-85 година.
Без обзира на то, руски онколог сматра да хипотеза британских научника о томе да рак у древним временима није постојао због тога што у човековој околини није било онога што изазива ову тешку болест, има реалне основе. За то је довољно да се погледају статистички подаци, а они сведоче да су чак и почетком 20. века злоћудни тумори били крајње ретка појава. Тек су се с развојем техничког напретка, због утицаја цивилизованих фактора, појавили узрочници ове болести, истиче Давид Заридзе.
Као прво, индустријализација је повезана с загађивањем човекове околине. То није само ваздух који удишемо, већ пре свега загађење радног места – рудници, металуршке фабрике, ако хоћете, могућност рендгенских испитивања. Даље, за време Првог светског рата почела је производња цигарета. Пре тога сусе пушиле лула или цигаре – њих човек не може да пуши често. А с појавом цигарета, приступачнијег инструмента за потрошњу дувана, рапидно је порасла стопа оболења и смртности од рака плућа и других онколошких болести везаних за пушење.
У човековог организму се стално одвијају мутације гена. Обично се ове мутације, по речима руског онколога, репарирају, односно организам их одстрањује. Ако се то не дешава, настаје рак. Спољашњи фактори у знатној мери повећавају ризик од настанка мутација, које се не могу одстранити. У стара времена практично није било тако штетних фактора и зато није било ни масовних онколошких болести. Овај закључак Британаца нас не позива да се вратимо у пећину, већ само говори о потреби да смањимо штетне утицаје средине не човека.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- медицина
- човечанство
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















