Sa secesijom Republike Srpske, ako građani tako odluče, slaže se 88% građana Srpske, dok je protiv secesije 70% građana Federacije, podaci su iz istraživanja Galupovog instituta.
"Glavne impresije iz Balkan monitor istraživanja su da Republika Srpska pokazuje tendenciju daljeg formiranja, građani imaju nešto više poverenja u političke stranke i ne treba se bojati ratnih sukoba u BiH", izjavio je dopisniku Srne iz Briselu Roberto Manćini, direktor Galupovog instituta.
Među ispitanicima u Federaciji Bošnjaci su 80% protiv i 13% za otcepljenje RS, dok su Hrvati 63% protiv i 27 za.
Odgovarajući na pitanje o podjeli Federacije na bošnjački i hrvatski deo, 25 odsto ispitanika u Federaciji je podržalo podelu, dok je protiv nje 73% građana.
Podrška za cepanje Federacije je među Bošnjacima 12%, protiv je 86 odsto ispitanih, među Hrvatima je 43 odsto građana za cepanje Federacije a 56 odsto protiv, dok je među Srbima za cepanje Federacije 61 posto ispitanih, a 33% su protiv.
U Srpskoj je 63 odsto građana za podelu Federacije na bošnjački i hrvatski deo, dok je 31 odsto ispitanih protiv te podele.
Procenat onih koji misle da vlasti u njihovom entitetu loše obavljaju svoj posao u Federaciji je 55 posto, au RS 16%.
"U celoj BiH građani iskazuju nešto više poverenja u političke stranke koje ih reprezentirajuu, ali najviše pozitivnih odgovora je u RS", rekao je Mančini Srni.
Prema njegovim rečima, tendencija daljeg formiranja RS vidi se iz odgovora na pitanje "Ima li proglašenje samostalnosti Kosova uticaja na budućnost BiH", gde je 60% Hrvata i Bošnjaka odgovorilo da nema, ali je u RS 60% odgovora bilo pozitivno.
Na pitanje treba li BiH novi ustav, 73 odsto ispitanih u Federaciji je odgovorilo pozitivno, a broj pozitivnih odgovora u RS je 43 odsto. U Federaciji 22 odsto građana smatra da nije potreban novi ustav, au RS 41%.
Na pitanje što bi najviše voleli u novom ustavu 44% Bošnjaka je odgovorilo "da se državna vlast organizuje po EU regulativama", 20% njih želelo bi "državnu vlast na neetničkim principima", devet odsto da se učvrsti postojeća vlast entiteta, tri odsto da se učvrsti vlast konstitutivnih naroda, a veliki procenat od 23 odsto ispitanika odgovorilo je da ne zna što bi preferirali u novom ustavu.
Među Hrvatima, 44 odsto građana želi da se vlast organizuje prema EU regulativama, 22% da se učvrsti vlast konstitutivnih naroda, samo tri odsto zainteresovano je za učvršćenje entiteta, a 27% ne zna što želi od novog ustava.
Među Srbima velik procenat od 39% ispitanih "ne zna" što bi najviše voleli u novom ustavu, ali 35% želi učvršćenje vlasti entiteta, dok 11% želi učvršćenje tri konstitutivna naroda, a šest odsto učvršćenje vlasti na na neetničkom principu.
Gotovo dve trećine građana u RS i Federaciji slažu se s tim da se primijeni odluka Suda u Strazburu u slučaju Sejdić i Finci.
Mančini je kao vrlo važno iz ovog istraživanja izdvojio da veoma visoki procenat građana oba entiteta ne smatra da će u narednih pet godina biti rata u regionu.
