Са сецесијом Републике Српске, ако грађани тако одлуче, слаже се 88% грађана Српске, док је против сецесије 70% грађана Федерације, подаци су из истраживања Галуповог института.
"Главне импресије из Балкан монитор истраживања су да Република Српска показује тенденцију даљег формирања, грађани имају нешто више поверења у политичке странке и не треба се бојати ратних сукоба у БиХ", изјавио је дописнику Срне из Бриселу Роберто Манћини, директор Галуповог института.
Међу испитаницима у Федерацији Бошњаци су 80% против и 13% за отцепљење РС, док су Хрвати 63% против и 27 за.
Одговарајући на питање о подјели Федерације на бошњачки и хрватски део, 25 одсто испитаника у Федерацији је подржало поделу, док је против ње 73% грађана.
Подршка за цепање Федерације је међу Бошњацима 12%, против је 86 одсто испитаних, међу Хрватима је 43 одсто грађана за цепање Федерације а 56 одсто против, док је међу Србима за цепање Федерације 61 посто испитаних, а 33% су против.
У Српској је 63 одсто грађана за поделу Федерације на бошњачки и хрватски део, док је 31 одсто испитаних против те поделе.
Проценат оних који мисле да власти у њиховом ентитету лоше обављају свој посао у Федерацији је 55 посто, ау РС 16%.
"У целој БиХ грађани исказују нешто више поверења у политичке странке које их репрезентирајуу, али највише позитивних одговора је у РС", рекао је Манчини Срни.
Према његовим речима, тенденција даљег формирања РС види се из одговора на питање "Има ли проглашење самосталности Косова утицаја на будућност БиХ", где је 60% Хрвата и Бошњака одговорило да нема, али је у РС 60% одговора било позитивно.
На питање треба ли БиХ нови устав, 73 одсто испитаних у Федерацији је одговорило позитивно, а број позитивних одговора у РС је 43 одсто. У Федерацији 22 одсто грађана сматра да није потребан нови устав, ау РС 41%.
На питање што би највише волели у новом уставу 44% Бошњака је одговорило "да се државна власт организује по ЕУ регулативама", 20% њих желело би "државну власт на неетничким принципима", девет одсто да се учврсти постојећа власт ентитета, три одсто да се учврсти власт конститутивних народа, а велики проценат од 23 одсто испитаника одговорило је да не зна што би преферирали у новом уставу.
Међу Хрватима, 44 одсто грађана жели да се власт организује према ЕУ регулативама, 22% да се учврсти власт конститутивних народа, само три одсто заинтересовано је за учвршћење ентитета, а 27% не зна што жели од новог устава.
Међу Србима велик проценат од 39% испитаних "не зна" што би највише волели у новом уставу, али 35% жели учвршћење власти ентитета, док 11% жели учвршћење три конститутивна народа, а шест одсто учвршћење власти на на неетничком принципу.
Готово две трећине грађана у РС и Федерацији слажу се с тим да се примијени одлука Суда у Стразбуру у случају Сејдић и Финци.
Манчини је као врло важно из овог истраживања издвојио да веома високи проценат грађана оба ентитета не сматра да ће у наредних пет година бити рата у региону.