Prekid vatre u Libiji – trenutno!

31.marta se Savetu bezbednosti OUN  obratila grupa zemalja u razvoju iz Latinske Amerike, Afrike i Azije sa zahtevom da se u Libiji prekine vatra. Među zemljama koje su potpisale ovaj dokument su Venecuela, Ekvador, Bolivija, Kuba, Nikaragva, Kambodža, Vijetnam, Indonezija, Mali, Ekvatorijalna Gvineja i druge. One su pozvale Savet bezbednosti da preduzme hitne korake za regulisanje konflikta. Početna etapa tog procesa treba da budu mirni pregovori između pobunjenika i predstavnika nacionalnog lidera Moamera Gadafija.

Dokument su u OUN podržali i predstavnici Brazila, Indije i Južne Afrike,ali ga nisu potpisali zbog  njihovog statusa  privremenih članova SB, a obećali su da će raditi na ubrzanju početka političkog procesa normalizacije u Libiji. U dokumentu se osuđuje bombardovanje i nanošenje raketnih udara po teritoriji te zemlje. Rezolucija SB OUN br. 1973 od 17. marta je predvidela uvođenje tzv. „zone, zabranjene za letove“ nad Libijom, kako bi se zaštitili civili. Međutim, ta rezolucija, sa njenim svesno sačinjenim nejasnim formulacijama i prolazom, ostavljenim za njeno višeznačno razumevanje nije imala takav cilj. U toku operacije „Odiseja. Svitanje“ zadatak zaštite civila je shvaćen kao „kart blanš“ za ratna dejstva  na strani pobunjenika. U stvari – za učešće u unutrašnjim nemirima u Libiji, uz korišćenje vojne snage bloka NATO i SAD. Treba da se konstatuje da „spontani karakter“ protesta protiv Gadafija od samog početka izgleda sumnjivo, što se docnije potvrdilo pojavom podataka da su u Libiju mnogo pre pojave „iskrica narodnog gneva“ u zemlju ubačeni izvidničko-operativni odredi iz SAD, Velike Britanije, Izraela i drugih zemalja. Oni su obavili pripremne radove tako što su zaveli plemenske vođe pričom o nekim budućim prihodima od naftnog kolača, perspektivom „samostalne državnosti“ i večitim prijateljstvom sa demokratijom Zapada.

Pozadina libijske krize nije mogla da ne izazove proteste i zakonito uznemirenje zemalja u razvoju. Inicijativu su pokazali učesnici integracionog bloka ALBA - Bolivarske alijanse naroda Latinske Amerike. Pobudni motiv je očigledan: praktično sve zemlje-članice ALBA smatraju da je moguće da Pentagon iskoristi scenarije, analogne libijskom, i protiv njih. Ukoliko se i ovog puta (posle Jugoslavije, Iraka i Avganistana) ne napravi presedan kolektivne osude „agresije,  prikrivene humanitarnim razlozima“, već uvežbana šema intervencija će se i ubuduće nekažnjeno koristiti u različitim delovima sveta. Upravo zato, smatraju rukovodioci ALBA, libijska kriza mora da se prevaziđe preko pozicija zaštite suvereniteta, nezavisnosti Libije i očuvanja njene teritorijalne celovitosti.

Predstavnik Venecuele u OUN Horhe Valero, uručujući opunomoćenom predstavniku SB dokument o prekidu vatre u Libiji je naročito podvukao da „suvereni narodi moraju biti jedini protagonisti istorije“, te da „nikakve strane oružane snage nemaju prava da se mešaju u unutrašnje stvari libijske nacije“. H.Valero je podsetio da prvu obavezu OUN, prema njenom Statutu, predstavlja očuvanje mira i stabilnosti, te je zato njena dužnost da u najkraćem roku zaustavi rat u Libiji. Prema njegovim rečima, nastavak operacije protiv te zemlje preti „nesagledivim posledicama“. Već sada se priprema okupacija, bombaradovanjem se ruše industrijska preduzeća i putno-transportna infrastruktura, a postoje i mnogobrojne žrtve  među civilima“.

Za sada od strane Zapada nema nikakve vidljive reakcije na dokument zemalja u razvoju. Zapadna koalicija napada „Gadafijev režim“ sa zanetošću i zanosom adolescenata kojima je omogućeno da vode „virtuelni rat“ bez pravila i ograničenja. 27.03. je Savet NATO doneo odluku o preuzimanju komande nad vojnom operacijom te koalicije u Libiji. Duž libijskih granica je formirana grupa za napade, koja čeka naredbu o početku vojnih dejstava.  SAD, Francuska i Velika Britanija tajnim kanalima snabdevaju Gadafijeve protivnike oružjem i municijom, kako bi se snaga pobunjenika sačuvala za planirane separatističke projekte. Nastavlja se lov na Gadafija lično: njegova fizička likvidacija ostaje jedan od glavnih zadataka operacije „Odiseja. Svitanje“.

Neki Gadafijevi ratni drugovi su izabrali da napuste Libiju pre nego što dođe do odlučujućih događaja. Kontrolu nad zemljom čuva lično lider Džamahirije.  Podaci zapadnih SMI koje širi Zapad o tome, da emisari Gadafija trenutno u Londonu vode pregovore o njegovoj predaji mogu da budu dezinformacija. Njima se sada svetski malograđanin obilno snabdeva preko radio i TV kanala. Čik probaj da shvatiš gde je tu istina, a gde laž! Za sada, po indirektnim podacima, može da se smatra da jedinice, verne Gadafiju, uspešno dejstvuju po pobunjenicima, izbacujući ih van granica zemlje. Ali samo dok NATO ne počne suvozemnu operaciju. Gadafi je trenutno u Tripoliju i periodično se pojavljuje na televiziji. Objavio je da, ukoliko saveznici ne prekinu napade u Libiji, postoji mogućnost za „oslobađanje“ „stravičnog rata između muslimana i hrišćana“.  „Započinjanjem najopasnijeg mogućeg rata, nad kojim će i sami vrlo brzo izgubiti kontrolu, ti bezumnici žele da sve nas odbace unazad, u srednji vek“, - izjavio je Gadafi. Pozvao je lidere država Zapadne koalicije da zaustave „bezumno krvoproliće, slavu zakona snage nad snagom zakona i rušenje zajedničkih interesa Sredozemnomorske regije“.

O mogućim varijantama Gadafijevih dejstava se u Latinskoj Americi mnogo piše. Neki ne isključuju varijante „represivnih napada“ libijskih kamikaza na nuklearne elektrane u Francuskoj i Italiji. Venecuelanski analitičar Raul Bračokaže da je moguće da specijalne službe SAD, kako bi postigle svoje geopolitičke ciljeve u Libiji mogu i same, „u Gadafijevo ime“, da organizuju diverziju protiv nekog od prepoznatljivih znakova na kontinentu, npr. na Ajfelovu kulu. Rat blizu evropskih obala je prepun velike drame što, naravno, nikako nije u interesu Evropejaca. Ali, čuju se i oni, koji smatraju da je, u cilju osujećivanja novog talasa rušilačke finansijsko-ekonomske krize 2011 – 2012 g. neophodan uspešan rat iz „blagorodnog cilja“. Možda zato vladajući krugovi SAD i EZ forsiraju događaje i, prelazeći preko svih međunarodnih obaveza, kao i poverljivih obećanja „partnerima“ , spremaju suvozemnu operaciju. U tom slučaju biće proliveno mnogo krvi onih istih Libijaca, čiji su život  organizatori „humanitarnog rata“ obećali da zaštite od „tiranina“.

Uz očiglednu nesposobnost SB OUN da se obezbedi mirna procedura za izlaz iz krize u Libiji ostaje šansa inicijative rukovodilaca zemalja BRIKS (Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike), koje će se 14. aprila sastati u gradu Sanjja u Kini. Teško da ćemo posumnjati da u uslovima otvorenog međunarodnog banditizma lideri BRIKS mogu da ćute! I ne treba da ćute! Jer će preostati samo još jedno pitanje: a ko je sada na redu?

Nil Nikandrov,