Прекид ватре у Либији – тренутно!

31.марта се Савету безбедности ОУН  обратила група земаља у развоју из Латинске Америке, Африке и Азије са захтевом да се у Либији прекине ватра. Међу земљама које су потписале овај документ су Венецуела, Еквадор, Боливија, Куба, Никарагва, Камбоџа, Вијетнам, Индонезија, Мали, Екваторијална Гвинеја и друге. Оне су позвале Савет безбедности да предузме хитне кораке за регулисање конфликта. Почетна етапа тог процеса треба да буду мирни преговори између побуњеника и представника националног лидера Моамера Гадафија.

Документ су у ОУН подржали и представници Бразила, Индије и Јужне Африке,али га нису потписали због  њиховог статуса  привремених чланова СБ, а обећали су да ће радити на убрзању почетка политичког процеса нормализације у Либији. У документу се осуђује бомбардовање и наношење ракетних удара по територији те земље. Резолуција СБ ОУН бр. 1973 од 17. марта је предвидела увођење тзв. „зоне, забрањене за летове“ над Либијом, како би се заштитили цивили. Међутим, та резолуција, са њеним свесно сачињеним нејасним формулацијама и пролазом, остављеним за њено вишезначно разумевање није имала такав циљ. У току операције „Одисеја. Свитање“ задатак заштите цивила је схваћен као „карт бланш“ за ратна дејства  на страни побуњеника. У ствари – за учешће у унутрашњим немирима у Либији, уз коришћење војне снаге блока НАТО и САД. Треба да се констатује да „спонтани карактер“ протеста против Гадафија од самог почетка изгледа сумњиво, што се доцније потврдило појавом података да су у Либију много пре појаве „искрица народног гнева“ у земљу убачени извидничко-оперативни одреди из САД, Велике Британије, Израела и других земаља. Они су обавили припремне радове тако што су завели племенске вође причом о неким будућим приходима од нафтног колача, перспективом „самосталне државности“ и вечитим пријатељством са демократијом Запада.

Позадина либијске кризе није могла да не изазове протесте и законито узнемирење земаља у развоју. Иницијативу су показали учесници интеграционог блока АЛБА - Боливарске алијансе народа Латинске Америке. Побудни мотив је очигледан: практично све земље-чланице АЛБА сматрају да је могуће да Пентагон искористи сценарије, аналогне либијском, и против њих. Уколико се и овог пута (после Југославије, Ирака и Авганистана) не направи преседан колективне осуде „агресије,  прикривене хуманитарним разлозима“, већ увежбана шема интервенција ће се и убудуће некажњено користити у различитим деловима света. Управо зато, сматрају руководиоци АЛБА, либијска криза мора да се превазиђе преко позиција заштите суверенитета, независности Либије и очувања њене територијалне целовитости.

Представник Венецуеле у ОУН Хорхе Валеро, уручујући опуномоћеном представнику СБ документ о прекиду ватре у Либији је нарочито подвукао да „суверени народи морају бити једини протагонисти историје“, те да „никакве стране оружане снаге немају права да се мешају у унутрашње ствари либијске нације“. Х.Валеро је подсетио да прву обавезу ОУН, према њеном Статуту, представља очување мира и стабилности, те је зато њена дужност да у најкраћем року заустави рат у Либији. Према његовим речима, наставак операције против те земље прети „несагледивим последицама“. Већ сада се припрема окупација, бомбарадовањем се руше индустријска предузећа и путно-транспортна инфраструктура, а постоје и многобројне жртве  међу цивилима“.

За сада од стране Запада нема никакве видљиве реакције на документ земаља у развоју. Западна коалиција напада „Гадафијев режим“ са занетошћу и заносом адолесцената којима је омогућено да воде „виртуелни рат“ без правила и ограничења. 27.03. је Савет НАТО донео одлуку о преузимању команде над војном операцијом те коалиције у Либији. Дуж либијских граница је формирана група за нападе, која чека наредбу о почетку војних дејстава.  САД, Француска и Велика Британија тајним каналима снабдевају Гадафијеве противнике оружјем и муницијом, како би се снага побуњеника сачувала за планиране сепаратистичке пројекте. Наставља се лов на Гадафија лично: његова физичка ликвидација остаје један од главних задатака операције „Одисеја. Свитање“.

Неки Гадафијеви ратни другови су изабрали да напусте Либију пре него што дође до одлучујућих догађаја. Контролу над земљом чува лично лидер Џамахирије.  Подаци западних СМИ које шири Запад о томе, да емисари Гадафија тренутно у Лондону воде преговоре о његовој предаји могу да буду дезинформација. Њима се сада светски малограђанин обилно снабдева преко радио и ТВ канала. Чик пробај да схватиш где је ту истина, а где лаж! За сада, по индиректним подацима, може да се сматра да јединице, верне Гадафију, успешно дејствују по побуњеницима, избацујући их ван граница земље. Али само док НАТО не почне сувоземну операцију. Гадафи је тренутно у Триполију и периодично се појављује на телевизији. Објавио је да, уколико савезници не прекину нападе у Либији, постоји могућност за „ослобађање“ „стравичног рата између муслимана и хришћана“.  „Започињањем најопаснијег могућег рата, над којим ће и сами врло брзо изгубити контролу, ти безумници желе да све нас одбаце уназад, у средњи век“, - изјавио је Гадафи. Позвао је лидере држава Западне коалиције да зауставе „безумно крвопролиће, славу закона снаге над снагом закона и рушење заједничких интереса Средоземноморске регије“.

О могућим варијантама Гадафијевих дејстава се у Латинској Америци много пише. Неки не искључују варијанте „репресивних напада“ либијских камиказа на нуклеарне електране у Француској и Италији. Венецуелански аналитичар Раул Брачокаже да је могуће да специјалне службе САД, како би постигле своје геополитичке циљеве у Либији могу и саме, „у Гадафијево име“, да организују диверзију против неког од препознатљивих знакова на континенту, нпр. на Ајфелову кулу. Рат близу европских обала је препун велике драме што, наравно, никако није у интересу Европејаца. Али, чују се и они, који сматрају да је, у циљу осујећивања новог таласа рушилачке финансијско-економске кризе 2011 – 2012 г. неопходан успешан рат из „благородног циља“. Можда зато владајући кругови САД и ЕЗ форсирају догађаје и, прелазећи преко свих међународних обавеза, као и поверљивих обећања „партнерима“ , спремају сувоземну операцију. У том случају биће проливено много крви оних истих Либијаца, чији су живот  организатори „хуманитарног рата“ обећали да заштите од „тиранина“.

Уз очигледну неспособност СБ ОУН да се обезбеди мирна процедура за излаз из кризе у Либији остаје шанса иницијативе руководилаца земаља БРИКС (Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке), које ће се 14. априла састати у граду Сањја у Кини. Тешко да ћемо посумњати да у условима отвореног међународног бандитизма лидери БРИКС могу да ћуте! И не треба да ћуте! Јер ће преостати само још једно питање: а ко је сада на реду?

Нил Никандров,