Запад „сондира“ деобу Косова

Крајем марта 2011. године, у току друге рунде преговора између Београда и Приштине, под покровитељством ЕЗ и САД, „Међународна кризна група“ која изражава расположење западног и, још више, америчког естаблишмента, предложио је властима Косова да прекину покушаје увођења контроле над северним деловима покрајине, који насељавају Срби, како би уместо тога тражили да Србија призна Косово. И мада се формално у извештају који се састоји од 31 странице са насловом „Северно Косово: дупли суверенитет у пракси“ ради о давању широке аутономије косовским Србима, ставови изнети у документу не дозвољавају ни најмању сумњу да његови аутори претпостављају предају северних делова Косова Србији. Другим речима – ради се о првом признању да на овом нивоу, као додатак дневном реду преговора, може доћи до деобе Косова.

„Север већ двадесет година није под стварном контролом Приштине, а његово растурено и углавном сеоско становништво одбија интеграцију у Косово“ – потпуно тачно пише у извештају „Међународне кризне групе“, који позива албанску страну да покаже еластичност по наведеном питању (1). Документ констатује да светска заједница није успела у постизању главних циљева за Косово – да се не дозволи ескалација насиља, да се супротстави промени граница покрајине и да се спречи претварање косовског конфликта у „замрзнути конфликт“. Та три циља је у децембру 2010. потврдио емисар ЕЗ у приштини Питер Фејт. Ти су циљеви постављени као база „Стратегије за Север Косова“, коју је он направио заједно са косовским премијером Хашимом Тачијем. Али – сада „Међународна кризна група“, којом руководе такви „стубови“ америчке политике, као што су бивши амбасадор САД у Русији Томас Пикеринг и финансијер Џорџ Сорош - проглашавају немогућност остварења „сва три циља одједном“. А најважније, према њиховом мишљењу је то, да се проблем косовских Срба не може решити „без коришћења силе или промене граница“. Управо ово последње за ауторе извештаја представља „мање зло“.

Признавање не само могућности, већ и принудне неопходности деобе Косова отвара нов правац у преговорима о Косову и може да покаже да Запад „опипава терен“, али не само Приштини и Београду, већ и Москви.Јер одбијање од принципа, који је формулисан још 2005 год. од стране међународне Контакт групе за Косово – одлучно „не“ деоби покрајине – има снагу да у одређеним условима деблокира садашњи косовски међународно-правни ћорсокак.

Међутим, реализација наведеног плана ће неизбежно да натера Запад да иде на директан сукоб са албанским властима Приштине. Ови последњи ће покушати да избегну не само деобу Косова, већ чак и давање широке аутономије његовом Северу. Па управо се у том делу налазе најважнији рудници и предузећа за обојену металургију који, како Приштина тврди, треба да постану база за економску независност Косова.

Негативна оцена приштинске стране је стигла врло брзо. Главне косовске новине „Коха диторе“су одмах објавиле да је извештај „Међународне кризне групе“ „неприхватљив за Косово“. Оне наводе речи председника обласне скупштине Јакупа Краснићија који је изјавио да предлози из тог документа „подривају територијалну целовитост Косова“. Исто мишљење је изговорио и заменик косовског премијера Хајредин Кучи који сматра да су власти Приштине већ направиле максималан могући компромис тиме, што су прихватиле план независности Косова, под надзором, који је 2007. направио специјални изасланик генералног секретара ОУН Марти Ахтисари. Те је због тога, било какав предлог ван „Ахтисаријевог пакета“ „неприхватљив“ (2).

Још оштрију изјаву је дао премијер Косова Хашим Тачи, који је предлоге међународних експерата назвао „неприхватљивим“ и „антидржавним“. По његовим речима, такве идеје су „упућене против учвршћења и консолидације државе Косово“ (3).

Косовска опозиција је такође одбила предлоге „Међународне кризне групе“. Један од руководилаца “Демократске лиге Косова“ Кујтим Шаља сматра, да питање ситуације на северу Косова спада у „сферу унутрашњих послова“, док признавање државне независности припада делу спољне полтике. А посланик Скупштине, који припада радикалном усмерењу „Самоопредељење“ Гљаук Коњјуфца је без ограде изјавио да извештај међународних експерата „служи Србији“ (4).

Међутим, представници „Међународне кризне групе“одбијају такву критику, чак говоре не само о проширеној аутономији дела Косова, насељеног Србима, већ и о размени територија. То је очигледно из интервјуа који је директор за балканске програме наведене организације Марко Прелец дао косовским средствима за масовне информације. Приштинске новине „Експрес“ су га ставиле на најистакнутије место и посебно су издвојиле следећи део: „Београд се пре слаже са одвајањем Севера. Стране могу да размене територије уколико се договоре. Дијалог, започет под притиском ЕЗ, донеће резултате по лакшим питањима. О тежим темама ће се разговарати касније“ (5)

Представник Европског савеза Роберт Купер, који је на преговорима Београда и Приштине наступио као посредник, је такође претпоставио да ће се као предмет преговора наћи и питање статуса северних делова Косова, али је подвукао да“тако тешким темама треба да се прилази постепено“ (6). Што се тиче рокова за доношење споразума о томе најконкретнији у изјавама је, опет, Марко Прелец, који сматра да ће се то десити у следећих пар година“. У супротном, према његовим речима, „постаћемо сведоци понављања сцена насиља, или ће се створити замрзнути конфликт, сличан блискоисточном. А то би био огроман неуспех.“ (7)

Руководилац делегације Приштине на преговорима са Београдом Едита Тахири пожурила је да се лично сретне са Марком Прелецом, како би изјавила о „неприхватљивости“ и „нереалистичности“предлога његове организације: „Устав јасно одређује државну концепцију Косова као суверене независне земље са нераскидивом територијалном целином“ (8). Уосталом, како су у вези са тим изјавиле новине „Зери“ Евросавез има са подељеним Кипром негативно искуство у вези са његовим пријемом у своје редове, те се зато према предлозима „Међународне кризне групе“ треба односити са озбиљношћу која постоји према „упозорењу“ (9).

Уосталом, не треба сумњати да су и власти Србије према наведеним предлозима врло уздржане. Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је већ наговестио да је аутономија северног дела Косова као услов за признавање независности Косова од стране Београда, неприхватљива (10). Међутим, председник Србије Борис Тадић се изражава много флуидније. Не помињући предлоге „Међународне контакт групе“ он је изјавио да се „у тежњама да се реши косовски проблем, не може одбацити заштита воље и интереса Срба на Косову и Метохији, који не желе да се интегришу у једнострано проглашену државу Косово (11). Таква формулација може да значи замагљен пристанак на план о деоби.

У дискусијама о статусу северних делова Косова не треба умањити ни њихов широк међународно-правни контекст. Могућа деоба покрајине, па још прихваћена од стране ЕЗ и САД , ће неизбежно изменити поделу снага у зонама где постоје исти конфликти. Конкретно, светској заједници ће постати још теже да реши проблем подељеног Кипра. Нови сценарији ће се појавити и у конфликтима на постсовјетском простору. А наведена вараијанта, уосталом, не предвиђа ништа добро ни јединству Босне и Херцеговине, као ни Македонији.

_______________________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института за словенство Руске Академије Наука, магистар историјских наука, међународни посматрач радиостанице „Глас Русије“.
 

(1) North Kosovo: Dual Sovereignty in Practice. Pristina-Mitrovica-Brussels, 2011. P.I.
(2) Koha Ditore, 16.03.2011.
(3) Ibid, 17.03.2011.
(4) Ibid, 16.03.2011.
(5) Express, 16.03.2011.
(6) Ibid.
(7) Koha Ditore, 16.03.2011.
(8) Ibid, 17.03.2011.
(9) Zëri, 17.03.2011.
(10) Epoka e Re, 18.03.2011.
(11) https://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=304000&g=20110318091615&lng=cir&hs1=0

Петар Искендеров,