Zapad „sondira“ deobu Kosova

Krajem marta 2011. godine, u toku druge runde pregovora između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EZ i SAD, „Međunarodna krizna grupa“ koja izražava raspoloženje zapadnog i, još više, američkog establišmenta, predložio je vlastima Kosova da prekinu pokušaje uvođenja kontrole nad severnim delovima pokrajine, koji naseljavaju Srbi, kako bi umesto toga tražili da Srbija prizna Kosovo. I mada se formalno u izveštaju koji se sastoji od 31 stranice sa naslovom „Severno Kosovo: dupli suverenitet u praksi“ radi o davanju široke autonomije kosovskim Srbima, stavovi izneti u dokumentu ne dozvoljavaju ni najmanju sumnju da njegovi autori pretpostavljaju predaju severnih delova Kosova Srbiji. Drugim rečima – radi se o prvom priznanju da na ovom nivou, kao dodatak dnevnom redu pregovora, može doći do deobe Kosova.

„Sever već dvadeset godina nije pod stvarnom kontrolom Prištine, a njegovo rastureno i uglavnom seosko stanovništvo odbija integraciju u Kosovo“ – potpuno tačno piše u izveštaju „Međunarodne krizne grupe“, koji poziva albansku stranu da pokaže elastičnost po navedenom pitanju (1). Dokument konstatuje da svetska zajednica nije uspela u postizanju glavnih ciljeva za Kosovo – da se ne dozvoli eskalacija nasilja, da se suprotstavi promeni granica pokrajine i da se spreči pretvaranje kosovskog konflikta u „zamrznuti konflikt“. Ta tri cilja je u decembru 2010. potvrdio emisar EZ u prištini Piter Fejt. Ti su ciljevi postavljeni kao baza „Strategije za Sever Kosova“, koju je on napravio zajedno sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Ali – sada „Međunarodna krizna grupa“, kojom rukovode takvi „stubovi“ američke politike, kao što su bivši ambasador SAD u Rusiji Tomas Pikering i finansijer Džordž Soroš - proglašavaju nemogućnost ostvarenja „sva tri cilja odjednom“. A najvažnije, prema njihovom mišljenju je to, da se problem kosovskih Srba ne može rešiti „bez korišćenja sile ili promene granica“. Upravo ovo poslednje za autore izveštaja predstavlja „manje zlo“.

Priznavanje ne samo mogućnosti, već i prinudne neophodnosti deobe Kosova otvara nov pravac u pregovorima o Kosovu i može da pokaže da Zapad „opipava teren“, ali ne samo Prištini i Beogradu, već i Moskvi.Jer odbijanje od principa, koji je formulisan još 2005 god. od strane međunarodne Kontakt grupe za Kosovo – odlučno „ne“ deobi pokrajine – ima snagu da u određenim uslovima deblokira sadašnji kosovski međunarodno-pravni ćorsokak.

Međutim, realizacija navedenog plana će neizbežno da natera Zapad da ide na direktan sukob sa albanskim vlastima Prištine. Ovi poslednji će pokušati da izbegnu ne samo deobu Kosova, već čak i davanje široke autonomije njegovom Severu. Pa upravo se u tom delu nalaze najvažniji rudnici i preduzeća za obojenu metalurgiju koji, kako Priština tvrdi, treba da postanu baza za ekonomsku nezavisnost Kosova.

Negativna ocena prištinske strane je stigla vrlo brzo. Glavne kosovske novine „Koha ditore“su odmah objavile da je izveštaj „Međunarodne krizne grupe“ „neprihvatljiv za Kosovo“. One navode reči predsednika oblasne skupštine Jakupa Krasnićija koji je izjavio da predlozi iz tog dokumenta „podrivaju teritorijalnu celovitost Kosova“. Isto mišljenje je izgovorio i zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči koji smatra da su vlasti Prištine već napravile maksimalan mogući kompromis time, što su prihvatile plan nezavisnosti Kosova, pod nadzorom, koji je 2007. napravio specijalni izaslanik generalnog sekretara OUN Marti Ahtisari. Te je zbog toga, bilo kakav predlog van „Ahtisarijevog paketa“ „neprihvatljiv“ (2).

Još oštriju izjavu je dao premijer Kosova Hašim Tači, koji je predloge međunarodnih eksperata nazvao „neprihvatljivim“ i „antidržavnim“. Po njegovim rečima, takve ideje su „upućene protiv učvršćenja i konsolidacije države Kosovo“ (3).

Kosovska opozicija je takođe odbila predloge „Međunarodne krizne grupe“. Jedan od rukovodilaca “Demokratske lige Kosova“ Kujtim Šalja smatra, da pitanje situacije na severu Kosova spada u „sferu unutrašnjih poslova“, dok priznavanje državne nezavisnosti pripada delu spoljne poltike. A poslanik Skupštine, koji pripada radikalnom usmerenju „Samoopredeljenje“ Gljauk Konjjufca je bez ograde izjavio da izveštaj međunarodnih eksperata „služi Srbiji“ (4).

Međutim, predstavnici „Međunarodne krizne grupe“odbijaju takvu kritiku, čak govore ne samo o proširenoj autonomiji dela Kosova, naseljenog Srbima, već i o razmeni teritorija. To je očigledno iz intervjua koji je direktor za balkanske programe navedene organizacije Marko Prelec dao kosovskim sredstvima za masovne informacije. Prištinske novine „Ekspres“ su ga stavile na najistaknutije mesto i posebno su izdvojile sledeći deo: „Beograd se pre slaže sa odvajanjem Severa. Strane mogu da razmene teritorije ukoliko se dogovore. Dijalog, započet pod pritiskom EZ, doneće rezultate po lakšim pitanjima. O težim temama će se razgovarati kasnije“ (5)

Predstavnik Evropskog saveza Robert Kuper, koji je na pregovorima Beograda i Prištine nastupio kao posrednik, je takođe pretpostavio da će se kao predmet pregovora naći i pitanje statusa severnih delova Kosova, ali je podvukao da“tako teškim temama treba da se prilazi postepeno“ (6). Što se tiče rokova za donošenje sporazuma o tome najkonkretniji u izjavama je, opet, Marko Prelec, koji smatra da će se to desiti u sledećih par godina“. U suprotnom, prema njegovim rečima, „postaćemo svedoci ponavljanja scena nasilja, ili će se stvoriti zamrznuti konflikt, sličan bliskoistočnom. A to bi bio ogroman neuspeh.“ (7)

Rukovodilac delegacije Prištine na pregovorima sa Beogradom Edita Tahiri požurila je da se lično sretne sa Markom Prelecom, kako bi izjavila o „neprihvatljivosti“ i „nerealističnosti“predloga njegove organizacije: „Ustav jasno određuje državnu koncepciju Kosova kao suverene nezavisne zemlje sa neraskidivom teritorijalnom celinom“ (8). Uostalom, kako su u vezi sa tim izjavile novine „Zeri“ Evrosavez ima sa podeljenim Kiprom negativno iskustvo u vezi sa njegovim prijemom u svoje redove, te se zato prema predlozima „Međunarodne krizne grupe“ treba odnositi sa ozbiljnošću koja postoji prema „upozorenju“ (9).

Uostalom, ne treba sumnjati da su i vlasti Srbije prema navedenim predlozima vrlo uzdržane. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je već nagovestio da je autonomija severnog dela Kosova kao uslov za priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, neprihvatljiva (10). Međutim, predsednik Srbije Boris Tadić se izražava mnogo fluidnije. Ne pominjući predloge „Međunarodne kontakt grupe“ on je izjavio da se „u težnjama da se reši kosovski problem, ne može odbaciti zaštita volje i interesa Srba na Kosovu i Metohiji, koji ne žele da se integrišu u jednostrano proglašenu državu Kosovo (11). Takva formulacija može da znači zamagljen pristanak na plan o deobi.

U diskusijama o statusu severnih delova Kosova ne treba umanjiti ni njihov širok međunarodno-pravni kontekst. Moguća deoba pokrajine, pa još prihvaćena od strane EZ i SAD , će neizbežno izmeniti podelu snaga u zonama gde postoje isti konflikti. Konkretno, svetskoj zajednici će postati još teže da reši problem podeljenog Kipra. Novi scenariji će se pojaviti i u konfliktima na postsovjetskom prostoru. A navedena varaijanta, uostalom, ne predviđa ništa dobro ni jedinstvu Bosne i Hercegovine, kao ni Makedoniji.

_______________________________

Petar Ahmedovič ISKENDEROV – stariji naučni saradnik Instituta za slovenstvo Ruske Akademije Nauka, magistar istorijskih nauka, međunarodni posmatrač radiostanice „Glas Rusije“.
 

(1) North Kosovo: Dual Sovereignty in Practice. Pristina-Mitrovica-Brussels, 2011. P.I.
(2) Koha Ditore, 16.03.2011.
(3) Ibid, 17.03.2011.
(4) Ibid, 16.03.2011.
(5) Express, 16.03.2011.
(6) Ibid.
(7) Koha Ditore, 16.03.2011.
(8) Ibid, 17.03.2011.
(9) Zëri, 17.03.2011.
(10) Epoka e Re, 18.03.2011.
(11) https://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=304000&g=20110318091615&lng=cir&hs1=0

Petar Iskenderov,