Može li riblja čorba da postane akvarijum?

Skandal, koji je izbio protekle nedelje na polju ruske kulture, potisnuo je čak i krupne događaje kao što su Moskovski međunarodni filmski festival i konkurs Čajkovski. Moguće je da su Moskovljani postali svedoci kraja čuvenog, tokom dužeg perioda omiljenog pozorišta na Taganki, mada konačna tačka još nije  stavljena.

Vrativši se sa gostovanja u Češkoj, osnivač i stalni rukovodilac pozorišta Jurij Ljubimov je izjavio da ne želi više da radi s trupom, te napušta pozorište. Ono što je prevršilo meru, - tvrdi 93-godišnji maestro, - bio je zahtev glumaca da se im isplati honorar. To su učinili u Pragu, javno, obrukavši, prema mišlenju Ljubimova,  zemlju i čast ruskog glumca. Šef pozorišta ima i druge pretenzije prema glumcima.

Ne želim da s njima radim, - kaže reditelj. – Trupa ne želi da radi kako treba, glumci kasne na probe… Po pola sata  čekam da dođu sebi i shvate da je potrebno raditi.

Glumci imaju svoje pretenzije prema  rukovodstvu pozorišta. One ne obuhvataju umetničku stranu, već su povezane s administrativnim delom, koji je u rukama supruge Jurija Ljubimova. U umetničkim pitanjima je on guru, - tvrdi glumac Ivan Rižikov, - ali ne ume da proda proizvod. Međutim, Ljubimov ne pristaje na podelu funkcija glavnog reditela i direktora, na likvidaciju svojevrsne porodične firme. Strane  se striktno pridržavaju svojih stavova.

Jurij Ljubimov je poluvekovna legenda pozorišta, koje je on osnovao.  Mnogi gaju uspomene kada je publika  u sovjetsko doba žurila tamo da dobije gutljaj slobode, duhovnu hranu i inspiraciju. Ma šta se davalo – Šekspir ili Breht, Čehov ili Pasternak – na Taganki bi to uvek bio politički teatar… To je maestro skupo platio – za godine mu je bilo oduzeto sovjetsko državljanstvo. Većina  današnjih glumaca u tom pozorištu nemaju takvo iskustvo – ali su na njihovoj strani u konfliktu današnja realnost, kada materijalni interes igra prvostepenu ulogu.

Možda je takva situacija logična? Svoje mišlenje je pristao da iznese Glasu Rusije pisac i kulturolog Mihail Ardov, koji je rođen u porodici glumaca čuvenog moskovskog Hudožestvenog teatra.

Pozorište je stvaralačka zajednica, koja je rođena, razvija se sve do vrhunca, a dalje počinje zalazak sunca. To je apsolutno neizbežno, - tvrdi Mihail Ardov i iznosi razgovor od pre više godina između Nikite Tolstoja i čuvenog reditelja Nikolaja Akimova. Oni su razmatrali situaciju krize iz 1950-h godina u Hudožestvenom teatru: priredbe su već bile poput močvara, mada je u trupi bilo mnogo izvrsnih glumaca. Tolstoj je pitao: Može li da se Hudožestveni teatar preporodi? Akimov je odgovorio: Može li riblja čorba da se pretvori u akvarijum?

Pesimistična prognoza se nije opravdala: 1970-h godina se pozorište preporodilo, kada je došao novi lider – Oleg Jefremov. Hoće li se to desiti Pozorištu na Taganki – specifičnom, autorskom? Glumci su ubeđeni: Pozorište mora da postoji. Ono što su učinili Jurij Ljubimov i mnogi ljudi ne sme da nestane.