Може ли рибља чорба да постане акваријум?

Скандал, који је избио протекле недеље на пољу руске културе, потиснуо је чак и крупне догађаје као што су Московски међународни филмски фестивал и конкурс Чајковски. Могуће је да су Московљани постали сведоци краја чувеног, током дужег периода омиљеног позоришта на Таганки, мада коначна тачка још није  стављена.

Вративши се са гостовања у Чешкој, оснивач и стални руководилац позоришта Јуриј Љубимов је изјавио да не жели више да ради с трупом, те напушта позориште. Оно што је превршило меру, - тврди 93-годишњи маестро, - био је захтев глумаца да се им исплати хонорар. То су учинили у Прагу, јавно, обрукавши, према мишлењу Љубимова,  земљу и част руског глумца. Шеф позоришта има и друге претензије према глумцима.

Не желим да с њима радим, - каже редитељ. – Трупа не жели да ради како треба, глумци касне на пробе… По пола сата  чекам да дођу себи и схвате да је потребно радити.

Глумци имају своје претензије према  руководству позоришта. Оне не обухватају уметничку страну, већ су повезане с административним делом, који је у рукама супруге Јурија Љубимова. У уметничким питањима је он гуру, - тврди глумац Иван Рижиков, - али не уме да прода производ. Међутим, Љубимов не пристаје на поделу функција главног редитела и директора, на ликвидацију својеврсне породичне фирме. Стране  се стриктно придржавају својих ставова.

Јуриј Љубимов је полувековна легенда позоришта, које је он основао.  Многи гају успомене када је публика  у совјетско доба журила тамо да добије гутљај слободе, духовну храну и инспирацију. Ма шта се давало – Шекспир или Брехт, Чехов или Пастернак – на Таганки би то увек био политички театар… То је маестро скупо платио – за године му је било одузето совјетско држављанство. Већина  данашњих глумаца у том позоришту немају такво искуство – али су на њиховој страни у конфликту данашња реалност, када материјални интерес игра првостепену улогу.

Можда је таква ситуација логична? Своје мишлење је пристао да изнесе Гласу Русије писац и културолог Михаил Ардов, који је рођен у породици глумаца чувеног московског Художественог театра.

Позориште је стваралачка заједница, која је рођена, развија се све до врхунца, а даље почиње залазак сунца. То је апсолутно неизбежно, - тврди Михаил Ардов и износи разговор од пре више година између Никите Толстоја и чувеног редитеља Николаја Акимова. Они су разматрали ситуацију кризе из 1950-х година у Художественом театру: приредбе су већ биле попут мочвара, мада је у трупи било много изврсних глумаца. Толстој је питао: Може ли да се Художествени театар препороди? Акимов је одговорио: Може ли рибља чорба да се претвори у акваријум?

Песимистична прогноза се није оправдала: 1970-х година се позориште препородило, када је дошао нови лидер – Олег Јефремов. Хоће ли се то десити Позоришту на Таганки – специфичном, ауторском? Глумци су убеђени: Позориште мора да постоји. Оно што су учинили Јуриј Љубимов и многи људи не сме да нестане.