Startujemo na Mars

Na Mars treba leteti, i Evropa će izvesti prvi pilotirani let na Crvenu planetu zajedno sa Rusijom. Ovo je izjavio šef Evropske kosmičke agencije Žan-Žak Dorden za aviokosmičkom salonu MAKS-2011. Kada će tačno biti izvedeno ovo putovanje ne precizira se. Ali šef Ruske kosmičke agencije Vladimir Popovkin u potpunosti je podržao kolegu po pitanju zajedničke pripreme budućeg projekta.

San o letu čoveka na Mars ima dugu istoriju i danas je mogućnost da se realizuje taj projekat vrlo bliska. Nekada je interesovanje za ovu planetu bilo vezano sa očekivanjem susreta sa braćom po razumu. Kasnije se ispostavilo da je verovatnoća susreta sa razumnim bićima na Marsu jednaka nuli, mada neke forme života tamo ipak mogu da se nađu. Ali značaj čovekovog leta na Mars izlazi van okvira traganja za životom van Zemlje. Po mišljenju naučnika, važno je da je to jedina planeta Sunčevog sistema perspektivna sa tačke gledišta njene kolonizacije. Nije uzalud u SAD let čoveka na Mars proglašen za nacionalni program.

Između ostalog, iskustvo osvajanja kosmosa duže od pola veka dokazuje da ujedinjavanje napora i saradnja zemalja u tom složenom poslu donosi uspešnije rezultate od konkurencije. Ipak nije tako prosto dostići potpuno razumevanje, smatra analitičar lista Novosti kosmonautike Igor Lisov.

Istorija kosmonautike uči da čak garancija predsednika velike zemlje nije dovoljna za organizaciju kosmičkog programa sa takvim složenim ciljevima. Na primer, od tri američka pokušaja leta na Mesec i na Mars bio je realizovan samo jedan. Mada sva tri pokušaja su proglasili predsednici SAD. Znači, odluka šefova kosmičkih agencija i saglasnost tim povodom ne može da bude realizovana bez jasno izražene podrške naših rukovodilaca. U datom slučaju to su Rusija i zemlje Evrope. Organizacija takvog leta je državni posao, sa sada i međudržavni.

Međutim primer takvog međudržavnog rešenja već postoji. Još 2006. godine vlade zemalja EKA odobre su veliki projekat lansiranja kosmičkog uređaja Ekzo-Mars na Mar, u kojem Rusija neposredno učestvuje. Kao prvo, ovaj uređaj sa teškim marsohodom može da bude lansiran već do 2013. godine uz pomoć ruske rakete-nosača Proton. Kao drugo, on će biti delimično opremljen uređajima ruske proizvodnje. Ali kada će se desiti čovekov let na Mars? Odgovor na to pitanje u mnogome zavisi od zajedničke odluke rukovodstva Rusije i zemalja koje čine EKA, smatra Igor Lisov.

Ako se to pretvori u vanredni program, može da se izvede za 10 godina. Ako bude kao obično, onda će proći 20 godina. A to je vrlo mnogo.

U Rusiji u tesnoj saradnji sa Evropskom kosmičkom agencijom sada se vrši treća etapa eksperimenta Mars-500 u trajanju od 520 dana. Ona se odvija u Moskvi, na zemlji, ali u uslovima maksimalno bliskim letu na Mars. Za vreme ovog ogleda njegovi učesnici su već nekoliko puta izlazili na površinu Crvene planete. Nju imitira specijalni modul.