Стартујемо на Марс

На Марс треба летети, и Европа ће извести први пилотирани лет на Црвену планету заједно са Русијом. Ово је изјавио шеф Европске космичке агенције Жан-Жак Дорден за авиокосмичком салону МАКС-2011. Када ће тачно бити изведено ово путовање не прецизира се. Али шеф Руске космичке агенције Владимир Поповкин у потпуности је подржао колегу по питању заједничке припреме будућег пројекта.

Сан о лету човека на Марс има дугу историју и данас је могућност да се реализује тај пројекат врло блиска. Некада је интересовање за ову планету било везано са очекивањем сусрета са браћом по разуму. Касније се испоставило да је вероватноћа сусрета са разумним бићима на Марсу једнака нули, мада неке форме живота тамо ипак могу да се нађу. Али значај човековог лета на Марс излази ван оквира трагања за животом ван Земље. По мишљењу научника, важно је да је то једина планета Сунчевог система перспективна са тачке гледишта њене колонизације. Није узалуд у САД лет човека на Марс проглашен за национални програм.

Између осталог, искуство освајања космоса дуже од пола века доказује да уједињавање напора и сарадња земаља у том сложеном послу доноси успешније резултате од конкуренције. Ипак није тако просто достићи потпуно разумевање, сматра аналитичар листа Новости космонаутике Игор Лисов.

Историја космонаутике учи да чак гаранција председника велике земље није довољна за организацију космичког програма са таквим сложеним циљевима. На пример, од три америчка покушаја лета на Месец и на Марс био је реализован само један. Мада сва три покушаја су прогласили председници САД. Значи, одлука шефова космичких агенција и сагласност тим поводом не може да буде реализована без јасно изражене подршке наших руководилаца. У датом случају то су Русија и земље Европе. Организација таквог лета је државни посао, са сада и међудржавни.

Међутим пример таквог међудржавног решења већ постоји. Још 2006. године владе земаља ЕКА одобре су велики пројекат лансирања космичког уређаја Екзо-Марс на Мар, у којем Русија непосредно учествује. Као прво, овај уређај са тешким марсоходом може да буде лансиран већ до 2013. године уз помоћ руске ракете-носача Протон. Као друго, он ће бити делимично опремљен уређајима руске производње. Али када ће се десити човеков лет на Марс? Одговор на то питање у многоме зависи од заједничке одлуке руководства Русије и земаља које чине ЕКА, сматра Игор Лисов.

Ако се то претвори у ванредни програм, може да се изведе за 10 година. Ако буде као обично, онда ће проћи 20 година. А то је врло много.

У Русији у тесној сарадњи са Европском космичком агенцијом сада се врши трећа етапа експеримента Марс-500 у трајању од 520 дана. Она се одвија у Москви, на земљи, али у условима максимално блиским лету на Марс. За време овог огледа његови учесници су већ неколико пута излазили на површину Црвене планете. Њу имитира специјални модул.