Glumeći žrtvu

Ruski gasni koncern Gasprom jaka je sa ekonomske tačke gledišta kompanija koja ima visok ugled među evropskim potrošačima. Tako su prokomentarisali novinari nemačkog izdanja Špigl situaciju oko pretresa presdtavnika Evropske komisije, izvedenih prošle nedelje u evropskim kćerinskim kompanija Gasproma.

Po mišljenju nemačkih novinara, ne treba podvrgavati sumnji činjenicu da je Gasprom vodeći svetski koncert za ekspluataciju gasa.

Upravo činjenica da Gasprom ostaje jaka kompanija može da se razmatra kao jedan od povoda za pretres, govori nemački eksperti za Istočnu Evropu Štefan Majster.

Po meni, to je čitava kampanja koju svi možemo da pratimo, inicijativa potiče od Evropske komisije. Gsrpom ima ugled, na njega žele da pritisnu, da pokažu da nije sve tako, da postoje drugi interesi. I to je verovatno jedan od povoda za pretres.

Evropljani su mnogo ranije stvorili za sebe od Rusije lik Medveda koji sedi na cevi, i na kraju Rusiji i Gaspromu pripisuju nekakve fantastične želje, smatra strunjak za pitanja energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

Ovde, nažalost, imamo posla sa izmišljenim stereotipom koji se stalno obnavlja. U stvari poslednjih godian udeo Rusije na evropskom tržištu stalno se smanjuje. Nastala je talična situacija kada su sami smislili mit i sami u njega poverovali.

Ali pri tome ne treba zaboravljati da su obični evropljani navikli da žive u toploti, i Gasprom koji ih sanbdeva tom toplotom već je zaslužio njihovo poverenje. Evropska komisija treba da se pozabavi svojim direktnim obavezama, ističe ekspert za pitanja enregetskog razvoja Sergej Pikin.

Zadatak evropske komisije se sastoji u tome da isporuke gasa budu pouzdane i cena da bude ekonomski opravdana. Zato evropljane više brine ovo pitanje nego razgovori o tome da li je Gasprom dobar ili loš.

Na kraju priča oko pretresa nanosi štetu imidžu upravo Evropske komisije, a ne ruskom gasnom gigantu, dogaje analitičar Dmitrij Aleksandrov.

Stroge mere Evropske komisije protivreče ne samo pojedinim građanima, ne samo velikim energetskim koncernima, već i nekim nacionalnim vladama Evrope. Gasrpom ne može da bude predstavljen u liku žrtve: kompanija nema takav imidž da deluje ko žrtva. Sada treba govoriti o tome da su ovi pretresi stroga forma, a uzvratna dejstva Gasrpoma vrlo fleksibilna i meka. Ako se govori o javnoj konfrontaciji, mnogo povoljniji utisak je ostao upravo o Gaspromu.

U međuvremenu sudbina drugog gasovoda Nabuko, koji se još do nedavno nazivao glavnim konkurentom Južnog toga, postaje sve maglovitija. Koermcijalne banke ne planiraju da izdvoje kredite za gasni projekat koji nema glavnu komponentu – gas. To je još jedan od razloga takvog ponašanja Evropske komisije, koja pokušava na politički način da reši ekonomska pitanja i izmišlja skandale oko monopola Gasproma u Evropi.