Глумећи жртву

Руски гасни концерн Гаспром јака је са економске тачке гледишта компанија која има висок углед међу европским потрошачима. Тако су прокоментарисали новинари немачког издања Шпигл ситуацију око претреса пресдтавника Европске комисије, изведених прошле недеље у европским кћеринским компанија Гаспрома.

По мишљењу немачких новинара, не треба подвргавати сумњи чињеницу да је Гаспром водећи светски концерт за експлуатацију гаса.

Управо чињеница да Гаспром остаје јака компанија може да се разматра као један од повода за претрес, говори немачки експерти за Источну Европу Штефан Мајстер.

По мени, то је читава кампања коју сви можемо да пратимо, иницијатива потиче од Европске комисије. Гсрпом има углед, на њега желе да притисну, да покажу да није све тако, да постоје други интереси. И то је вероватно један од повода за претрес.

Европљани су много раније створили за себе од Русије лик Медведа који седи на цеви, и на крају Русији и Гаспрому приписују некакве фантастичне жеље, сматра струњак за питања енергетске безбедности Константин Симонов.

Овде, нажалост, имамо посла са измишљеним стереотипом који се стално обнавља. У ствари последњих годиан удео Русије на европском тржишту стално се смањује. Настала је талична ситуација када су сами смислили мит и сами у њега поверовали.

Али при томе не треба заборављати да су обични европљани навикли да живе у топлоти, и Гаспром који их санбдева том топлотом већ је заслужио њихово поверење. Европска комисија треба да се позабави својим директним обавезама, истиче експерт за питања енрегетског развоја Сергеј Пикин.

Задатак европске комисије се састоји у томе да испоруке гаса буду поуздане и цена да буде економски оправдана. Зато европљане више брине ово питање него разговори о томе да ли је Гаспром добар или лош.

На крају прича око претреса наноси штету имиџу управо Европске комисије, а не руском гасном гиганту, догаје аналитичар Дмитриј Александров.

Строге мере Европске комисије противрече не само појединим грађанима, не само великим енергетским концернима, већ и неким националним владама Европе. Гасрпом не може да буде представљен у лику жртве: компанија нема такав имиџ да делује ко жртва. Сада треба говорити о томе да су ови претреси строга форма, а узвратна дејства Гасрпома врло флексибилна и мека. Ако се говори о јавној конфронтацији, много повољнији утисак је остао управо о Гаспрому.

У међувремену судбина другог гасовода Набуко, који се још до недавно називао главним конкурентом Јужног тога, постаје све магловитија. Коермцијалне банке не планирају да издвоје кредите за гасни пројекат који нема главну компоненту – гас. То је још један од разлога таквог понашања Европске комисије, која покушава на политички начин да реши економска питања и измишља скандале око монопола Гаспрома у Европи.