Pravilno kombinovanje namirnica

Različite namirnice zahtevaju prisustvo različitih enzima. Namirnice bogate proteinima su mleko, jaja, sve vrste mesa, riba i soja. Namirnice bogate ugljenim hidratima su uglavnom žitarice i proizvodi od žitarica, krompir i pirinač. Naravno ovo je samo gruba podela u narednim tekstovima biće više reči o sastavu namirnica.

Varenje proteina traje dva do tri sata. Počinje u želucu pod dejstvom proteolitičkih enzima i tu dolazi do razlaganja složenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luče u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline.

Ugljeni hidrati takođe podležu hidrolizi, ali zahtevaju prisustvo drugih enzima (ptijalin, amilaza saharaza, laktaza itd.)

Proučavanjem dejstva enzima došlo se do zaključka da pojedine namirnice ne bi trebalo jesti u istom obroku. Na primer utvrđeno je da želudačna kiselina postepeno inaktiviše ptijalin koji učestvuje u varenju ugljenih hidrata, pa se dalje varenje nastavlja u tankom crevu. Samim tim se došlo do zaključka da namirnice bogate ugljenim hidratima (hleb, krompir, testenine itd.) ne bi trebalo kombinovati sa kiselim voćem i povrćem. Objašnjenje se sastoji u tome da ptijalin koji se nalazi u pljuvačci i sa kojim započinje varenje ugljenih hidrata se potpuno inaktiviše po dejstvom kiselina iz kiselog voća i povrća. Čak se smatra da usled toga što ptijalin ne učestvuje u varenju namirnica bogatim ugljenim hidratima dolazi u organizmu do njihove fermentacije što stvara neprijatan osećaj nadutosti. Ukoliko se blokira dejstvo ptijalina oko 30% skroba ne bude razgrađeno (u ustima i želucu).  U slučajevima kod ljudi kod kojih postoji hiperaciditet želuca (višak želudačne kiseline) postoji i teškoća sa varenjem ugljenih hidrata.

Varenje ugljenih hidrata i proteina je toliko različito i ne može da se obavlja u isto vreme, na idealan način u želucu. Zato ne bi trebalo jesti u istom obroku namirnice bogate proteinima i namirnice bogate ugljenim hidratima. To praktično znači da se ne preporučuje kombinovanje mesa, jaja, sira i druge visoko proteinske hrane sa hlebom, krompirom, žitaricama, testeninama.

Zatim, utvrđeno je da kolači i slatkiši ako se konzumiraju u velikim količinama mogu da spreče lučenje želudačnog soka, čime se usporava varenje i smanjuje aktivnost želuca, što dovodi do problema u varenju. Čak i ako se jedu nakon proteinskog obroka, ometaće želudačnu kiselinu. Kolače i slatkiše ako jedete nakon glavnog jela, napravite pauzu najmanje sat vremena.

Sledeća preporuka je da se ne jedu dve namirnice bogate proteinima u istom obroku. To praktično znači da se ne jede meso i jaja, jaja i sir, meso i mlečni proizvodi itd. Različiti proteini se vare različito vreme i njihovo varenje je specifično.

Smatra se da i masti ne bi trebalo jesti sa namirnicama bogatim proteinima u istom obroku, jer ulje, svinjska mast, maslac, inhibiraju izlučivanje želudačnih sokova potrebnih za varenje proteina, masti mogu da smanje izlučivanje želudačnih sokova čak i do 50%.

Dalje ne bi trebalo da se kombinuje kiselo voće (uglavnom citrusi) sa namirnicama bogatim proteinima. Smatra se da kiselo voće ugrožava, varenje proteina i dovodi do njihovog truljenja u organizmu.

Takođe pravilo je da se mleko koristi zasebno, a ne u kombinaciji sa drugim namirnicama,  jer ima specifično varenje.
Nažalost većina jela predstavlja nepravilnu kombinaciju namirnica, i često nismo u prilici da ispoštujemo gore navedena pravila. Ukoliko uložimo trud i počnemo sa pravilnim kombinovanjem namirnica postepeno možemo se navići na ovakav način ishrane.  Napravite korake u tom pravcu i bićete zadovoljni kako vaš organizam reaguje na promenu.