Правилно комбиновање намирница

Различите намирнице захтевају присуство различитих ензима. Намирнице богате протеинима су млеко, јаја, све врсте меса, риба и соја. Намирнице богате угљеним хидратима су углавном житарице и производи од житарица, кромпир и пиринач. Наравно ово је само груба подела у наредним текстовима биће више речи о саставу намирница.

Варење протеина траје два до три сата. Почиње у желуцу под дејством протеолитичких ензима и ту долази до разлагања сложеног молекула протеина на велике молекуле полипептида. У танком цреву под дејством фермената трипсина, химотрипсина и карбоксиполипептазе, које се луче у панкреасу, долази до разлагања на мале полипептиде, дипептиде и аминокиселине.

Угљени хидрати такође подлежу хидролизи, али захтевају присуство других ензима (птијалин, амилаза сахараза, лактаза итд.)

Проучавањем дејства ензима дошло се до закључка да поједине намирнице не би требало јести у истом оброку. На пример утврђено је да желудачна киселина постепено инактивише птијалин који учествује у варењу угљених хидрата, па се даље варење наставља у танком цреву. Самим тим се дошло до закључка да намирнице богате угљеним хидратима (хлеб, кромпир, тестенине итд.) не би требало комбиновати са киселим воћем и поврћем. Објашњење се састоји у томе да птијалин који се налази у пљувачци и са којим започиње варење угљених хидрата се потпуно инактивише по дејством киселина из киселог воћа и поврћа. Чак се сматра да услед тога што птијалин не учествује у варењу намирница богатим угљеним хидратима долази у организму до њихове ферментације што ствара непријатан осећај надутости. Уколико се блокира дејство птијалина око 30% скроба не буде разграђено (у устима и желуцу).  У случајевима код људи код којих постоји хиперацидитет желуца (вишак желудачне киселине) постоји и тешкоћа са варењем угљених хидрата.

Варење угљених хидрата и протеина је толико различито и не може да се обавља у исто време, на идеалан начин у желуцу. Зато не би требало јести у истом оброку намирнице богате протеинима и намирнице богате угљеним хидратима. То практично значи да се не препоручује комбиновање меса, јаја, сира и друге високо протеинске хране са хлебом, кромпиром, житарицама, тестенинама.

Затим, утврђено је да колачи и слаткиши ако се конзумирају у великим количинама могу да спрече лучење желудачног сока, чиме се успорава варење и смањује активност желуца, што доводи до проблема у варењу. Чак и ако се једу након протеинског оброка, ометаће желудачну киселину. Колаче и слаткише ако једете након главног јела, направите паузу најмање сат времена.

Следећа препорука је да се не једу две намирнице богате протеинима у истом оброку. То практично значи да се не једе месо и јаја, јаја и сир, месо и млечни производи итд. Различити протеини се варе различито време и њихово варење је специфично.

Сматра се да и масти не би требало јести са намирницама богатим протеинима у истом оброку, јер уље, свињска маст, маслац, инхибирају излучивање желудачних сокова потребних за варење протеина, масти могу да смање излучивање желудачних сокова чак и до 50%.

Даље не би требало да се комбинује кисело воће (углавном цитруси) са намирницама богатим протеинима. Сматра се да кисело воће угрожава, варење протеина и доводи до њиховог труљења у организму.

Такође правило је да се млеко користи засебно, а не у комбинацији са другим намирницама,  јер има специфично варење.
Нажалост већина јела представља неправилну комбинацију намирница, и често нисмо у прилици да испоштујемо горе наведена правила. Уколико уложимо труд и почнемо са правилним комбиновањем намирница постепено можемо се навићи на овакав начин исхране.  Направите кораке у том правцу и бићете задовољни како ваш организам реагује на промену.